Da li Srbiji predstoji "vakuum" stanje?

Nastavak teksta "javni dug, krediti i vanzemaljci", List Borba, Avgust 19.2009.


Drugi deo ove priče jeste smanjenje zarada zaposlenima kroz povećanje poreza na zarade sa sadašnjih 12 na 20 odsto, čime bi se smanjile nominalne plate većini zaposlenih u Srbiji. Ovaj porez bi mogao dati rezultate jedino ukoliko bi se odnosio na zarade lica koja ostvaruju ekstra profit (tačnije na profitere, njihove firme i profite).


Ako ovim idejama Vlade dodamo i postojeće poreze na mobilni telefon, oružje, kola i šta sve ne, stičemo utisak da se politika vlasti u Srbiji svodi na oporezivanje svega i svačega što se oporezivati može (a oporezivati se može štošta).


Otpuštanja i smanjivanja zarada s jedne strane i nemanje adekvatne radne snage, pad demografskog aktivizma i mali natalitet s druge otvaraju još jedan veliki problem zvan penzioni sistem. Moramo biti svesni da smo za nama imali bitne političke izborne (a manje više svi do sada izbori bili su bitni i presudni za građane Srbije) i da je „nestanak" turbulencija te vrste morao da se plati povećanjem i do tada neodrživih plata i penzija. Ovo nas dovodi u vrlo neprijatan položaj, jer je to upravo i glavna stavka naših rashoda koji nas vuku na dno (veoma visoka javna potrošnja).


Naime, naš penzioni sistem je zasnovan na sistemu transfera novca od zaposlenih ka našim starijim sugrađanima koji su ispunili uslov za odlazak u penziju, ili su u procesu privatizacije u nju "oterani". Ovaj sistem je odlično funkcionisao 60-ih kada je na jednog penzionera dolazilo šest zaposlenih, a sada kada je taj odnos smanjen na nešto ispod dvoje zaposlenih, stvari se drastično menjaju. Zar Vam sada, znajući ovaj podatak, predlog da penzije treba da iznose 70% plate ne zvuči i suviše bizarno?


Naravno, rešenje za ovaj problem postoji, ali su opet potrebna značajna sredstva i tu su se problemi ponovo uhvatili u krug koje je jedino, kao Gordijev čvor, mačem moguće preseći, birajući manje zlo. To manje zlo je upravo sveobuhvatna reforma penzionog sistema koja će u budućnosti sprečiti ovakve probleme u kojima se sada nalazimo.


Rešenje zvuči jednostavno. Hajde umesto da dajemo drugima, štedimo sami za svoju budućnost. To su upravo drugi i treći stub koji su odavno prestali da se pominju u političkim forumima. Iako sve zvuči vrlo logično i jednostavno, problem leži u tom prelaznom periodu (da ne kažem, u tranziciji), jer bi jedna generacija morala da ima dvostruke izdatke. Eto, upravo tu trebaju da idu privatizacioni prihodi, a ne na prazna obećanja, seoske puteve, fasade zgrada, a sve zarad dobijanja bar još nekog političkog poena. Ne! Treba pomoći generaciji koja treba da izdvaja i za svoju starost i za penzionere, da se koliko toliko rasterete. Ne treba ni podsećati kroz šta je sve ta generacija prolazila i mislim da ovo društvo može da se odrekne tih fasada, seoskih puteva, nameštenih tendera i punjenja džepova političarima, bar na neko vreme, ili ne može?


Da li Srbiji predstoji „vakuum" stanje?


Bez adekvatne strukture fizičkih faktora proizvodnje, sa kapitalnom insuficijencom u potpuno raštimovanom i neefikasnom institucionalnom ambijentu rezultati dosadašnje politike nisu izostali, a ogledaju se u oblasti ekonomije:


- Javni dug Srbije iznosi 70% BDP ( ne računaju se najavljeni krediti u vrednosti od 6 milijardi evra);


- Nivo privredne aktivnosti je na 66% BDP iz pretranzicione 1989. god.;


- Indeks nekomfornosti privrede je 0,31 pri čemu je tolerantni nivo ovog indeksa 0,10 (prema A. Okuna);


- Stopa inflacije 9,45% (povećanje PDV-a kao mere Vlade u rešavanju budžetskog deficita dovelo bi do rasta inflacije);


- Stopa nezaposlenosti preti da pređe 20% ( smanjivanje broja zaposlenih u javnom sektoru kao i recesija izazvana ekonomskom krizom imale bi za posledicu preko 100 000 nezaposlenih u Srbiji);


- Stopa štednje je 12,8 % što je dvostruko manje od razvijenih privreda i skoro trostruko manje od najdinamičnijih privreda u razvoju (Indija i Kina);


- Kreditni rejting BB je opao i na granici je preporuke za investiranje;


- Tržište kapitala je u padu, a akumulativnost privrede je ispod akumulativnosti privreda u tranziciji;


u pogledu društva:


- Povećani politički rizici;


- Pad demografskog aktivizma;


- Rast demografskog rizika i niza socijalnih patologija;


- Neadekvatna ponuda radne snage i kadrova;


- Negativna stopa prirodnog priraštaja;


- Neefikasne institucionalne reforme;


- Nesređeno geopolitičko pozicioniranje zemlje;


- Nejasna orijentacija ni prema Rusiji ni prema EU;


- Populistički pristup reformama javnog sektora (zdravstva, obrazovanja);


- Jaka negativna selekcija i negativni autoriteti.


Dakle, u privredi sa ovakvim karakteristikama teško se mogu praviti bilo kakve projekcije, pa prema tome i voditi i smislene politike i kreirati valjane strategije. Postojeća politička elita nema snage, volje, a ni želje za bilo kakvim pomakom. Njoj odgovara trenutno stanje koje vodi ka uvođenju novog političko-ekonomskog poretka, tranzicionizma odnosno večite tranzicije, koji neminovno vodi do „vakuum" stanja. Srbiji su potrebne nove snage, one koje su najviše propatile u proteklih 20 godina i čija agonija ne prestaje, a to je generacija 70-ih.


Novi pristup, novi koncept, novi optimizam.

Autor se zahvaljuje kolegi i saradniku, a pre svega prijatelju, Damiru Hamziću na pomoći u izradi ovog teksta.

Javni dug, krediti i vanzemaljci

Tekst autora iz lista "Borba", Avgust 18. 2009.

Poslednjih nekoliko dana intenzivno se misli, priča i piše o nekim novim kreditima koje Vlada Srbije planira da uzme od kojekakvih sila. Običnom građaninu sva ta priča ne znači ništa dok je jednog dana, u skorijoj budućnosti, ne oseti na svojoj grbači. Tada, će nažalost, kao i obično biti kasno. Zato sam sebi postavio pitanje kako običnom čoveku, prosto i jasno, objasniti šta mu se dešava u dvorištu, a da ne pomisli da su mu u isto sleteli vanzemaljci.

Pitanje je, dakle, šta su „povoljni" aranžmani, gde idu i šta prouzrokuju?

Država Srbija, kako ne bi proglasila bankrot, mora od pojedinih svetskih institucija, ali i država, uzeti neki novac. U poslednjih nekoliko dana pominju se cifre od oko 6 milijardi evra. Mnogi ekonomisti smatraju da je ovaj kredit neophodno uzeti radi očuvanja stabilnosti dinara, „peglanja" budžeta i još koje čega dok drugi smatraju da uzimanje tog novog kredita može uzrokovati turbulencije koje će za rezultat imati usporavanje i onako usporene privredne aktivnosti, rast inflacije, ishitrene reforme javnog sektora, jačanje političkih rizika i pad kreditnog rejtinga Srbije.

Dakle, čemu su namenjeni ti novi krediti?

Krediti ili popularnije aranžmani koje odobrava MMF (u vrednosti od tri milijarde evra) namenjeni su deviznim rezervama, a ne „peglanju" budžeta odnosno smanjenju budžetskog deficita. Kredit Rusije od milijardu evra namenjen je izgradnji metroa, dok je kredit Kine namenjen izgradnji mosta Zemun-Borča. Krediti raznih međunarodnih institucija i komercijalnih banaka namenjeni su „peglanju" budžeta, ali i raznim projektima od kojih je najvredniji Koridor 10 od skoro tri milijarde evra.

Dakle, kao ni dosadašnje „pozajmice", ni ove nisu namenjene povećanju proizvodnje. Ako nemate šta da proizvedete nema ni šta da izvezete. U poslednjih nekoliko meseci izvoz konstantno opada. Postavlja se pitanje: Kako država bez proizvodnje i izvoza, planira da vrati napravljeni dug? Koliki je uopšte taj dug i iz čega se sastoji?

Javni dug Srbije već sada iznosi preko 70% BDP i ako vlast uporno pokušava da izgura informaciju kako se on kreće između 30 i 40 % BDP. Ova informacija, koju plasiraju vladini „eksperti" je polovična. Dug od 30% -40 % BDP se odnosi samo na obaveze prema inostranstvu pri čemu ne smemo izgubiti iz vida činjenicu da postoji i unutrašnji dug. To praktično znači da u javni dug moraju da se uključe sva dugovanja države i njenih preduzeća na unutrašnjem planu, a to podrazumeva i obaveze po osnovu stare devizne štednje. Ovaj dug je sada na nivou trenutnog spoljnjeg duga čime se ukupan dug podiže na od oko 70% BDP. Ukoliko bi, a u najavi je, Vlada uzela dodatne kredite u vrednosti od 6 milijardi evra, javni dug bi se popeo na 90% BDP.

Razlog zbog kojeg vlast „snažno" plasira informaciju o javnom dugu od 30% BDP može se tražiti u ideji likvidacije ili stečaja društvenih preduzeća. U svakom slučaju, i da vlast upotrebi recept otpisivanja unutrašnjeg duga tako što će uvesti stečaj u državnim preduzećima ili likvidaciju istih, nama ostaje izuzetno visok spoljnji dug od 50% BDP koji ima tendenciju daljeg rasta jer sumnjam da Vlast u narednom periodu planira da učini zaokret koje bi se ogledao u pokretanju proizvodnje i rastu izvoza.

Ovoj vlasti više odgovara večita tranzicija odnosno tranzicionizam nego pristup konceptu reindustrijalizacije u cilju savladavanja prepreka u periodu tranzicije. Naravno, stečajevi i likvidacije javnih preduzeća za sobom povlače „palete boja"

.Kako „ispeglati" budžet?

Smanjenje budžetskog deficita vlast vidi u uvođenju radikalnih mera koje se ogledaju u smanjivanju plata, odnosno broja zaposlenih u javnom sektoru ili povećanju PDV-a na nekih 20%. Vlada Srbije po svemu sudeći nema adekvatan pristup rešavanju ovog problema, a kamo li dugoročnu strategiju.

S druge strane, građanima Srbije apsolutno nije jasno stanje u kojem se nalaze, a da ne govorimo o tome kako im ni na kraj malog mozga nije šta bi moglo da ih zadesi u budućnosti.

Dakle, šta je ono što je moguće u ovoj situaciji?

Ukoliko bi se povećao PDV došlo bi do inflatornog pritiska i obaranja ekonomskog rasta zarad namirivanja nagomilanih obaveza. Inflacija bi dovela do obaranja zarada odnosno smanjenja kupovne moći građana. Više cene, manje plate prouzrokovale bi blagi šok. Izostao bi dugoročni efekat.

Na drugoj strani su reforme javnog sektora. Vlast reformu javnog sektora vidi u otpuštanju zaposlenih i smanjivanju zarada. U ovom trenutku smanjenje broja zaposlenih u javnom sektoru opteretilo bi dodatno budžet obzirom da je država po zakonu dužna isplatiti otpremnine onima koji će ostati bez posla. Pristup reformama javnog sektora od strane vlasti je i više nego populistički pristup. No, „reforma" je jedna ozbiljna i složena tema koja zahteva poseban „naslov". Rešenje jeste u reformi javnog sektora, ali kakvoj reformi, o tome drugi put.

Nastavlja se.

Moderni Srpski strahovi

(Tekst koji sledi je odlomak iz knjige "Ćuti i puši!", autora Željka Pavićevića.

Postoje razni strahovi od onih zbog kojih vam se sledi krv u žilama do onih zbog kojih se stresete kada pomislite na njih. Nije isto kada imate strah koji još nosite iz detinstva, strah izazvan nekom traumom ili novokompovani strah. Znate ono kao bili ste mali, a oni su vas pokušavali smiriti uz pretnje da će po vas u tamnoj noći doći Baba Roga i odvesti vas u mračne dubine nepoznatog. Ili udario vas je auto i od tada nosite strah pa sa strepnjom prelazite ulicu. Poslednjih nekoliko godina, ili bolje rečeno decenija, kod prosečnog građanina Srbije, a naročito onih koji žive u velikim mestima sa metroima izgrađenim do pola, pojavili su se novi, moderni, novokompovani strahovi. Ti strahovi pored dejstva na psihofizičko stanje i svakodnevnu psiho-patologiju onoga koji ih proživljava imaju uticaj i na okolna bića, naročito ljude. Da ne bi mnogo širio priču, a sklon sam „širenju“ zbog čega sam u Knezu jednom popio i batine, prelazim na stvar (ženo!!! skidaj se!!!).

Najveći i najači moderni strah prosečnog građanina Srbije jeste strah da će ga udariti promaja. Promaja može da vas udari na mnogo načina i mnogo mesta. Može da vas udari dok ste u stanu, na poslu, u kolima, u autobusu, u hodniku, ali i dok virite kroz špijunku. Ova poslednja je najgora jer udara pravo u oko čime stvara bol i u oku i u glavi. Udarac od strane promaje može da izazove bolove u vratu, glavi ali i leđima. Tada vam u pomoć pristiže ogranizovana medicinsko-farmaceutska mafija prodajući vam raznorazne lekiće za prestanak bolova. Oni koji mogu da trpe bol ne sarađuju sa mafijom. Ukoliko ste stalno izloženi udarima promaje dovodite svoje zdravlje u veoma kritično stanje koje se obično završava, kako bi rekli braća cigani, u korist „smrta“. Ne bih ja mnogo pisao o promaji jer manje više svi smo mi upoznati sa ovom nasilnicom. Pored svinjskog i kokošijeg gripa, promaja predstavlja jednog od najačih saveznika medicinsko-farmaceuskoj mafiji. Kupovinom lekova kao što su Caffetin, Brufen, Diclofenac Duo, Panadol, Panadol extra i da ne nabrajam više, pomažete sebi (ili ne) ali i FM mafiji.

Na drugom mestu modernih srpskih strahova je svakako strah da nećete izaći iz npr. autobusa. Iz tog razloga se najveći broj građana koji se voze prevoznim sredstvima GSP-a, gomila baš na vratima kako bi mogli brzo da izađu i ako izlaze na nekoj 7 ili 8 stanici od one na kojoj su ušli. Problem i pojačan strah može da izazove drugo lice koje pri ulazu u prevoz viče „Ajmo malo sredina!!!“ Tada dolazi do panike jer i oni iz sredine, uplašeni mogućom navalom ovih s vrata, kreću ka izlazu iz autobusa. Koncentracija gluposti, odnosno ljudi na vratima autobusa je tada ogromna. Strah se pojačava i onda kada autobus stane jer zbog velike koncentracije ljudi postoji opasnost da nećete izaći iz autobusa čime vaš strah postaje i opravdan. Vi reagujete rečenicom „ Izvinite, da li silazite?“ pri čemu naravno zbog šoka koji proživljavate ne kapirate da pravite lapsus (sa drveta se silazi, a iz autobusa se izlazi), i sve napore ulažete da po svaku cenu napustite autobus kako ne bi ste ostali u njemu. Ukoliko uspete u tome osetićete ogromno zadovoljstvo i sreću, ali i bes zbog nedoličnog ponašanja vaših sugrađana, istih onih koji imaju strah kao i vi. Ukoliko u tome ne uspete, vozićete se još jednu stanicu istovremeno pokušavajući na sve načine da se probijete do izlaznih vrata. Tada vaš strah prelazi u stres i to nije dobro,ali tako je kako je.

Dakle, strah je opasna stvar. Može da dovede do „smrta“ ali i stresa. Nekoga više pogadža ovoga prvo, a nekoga ovo drugo. Šta Vas više pogađa? Mene ne pogađa ništa, ali ne garantujem da me neće pogoditi jer nikako da vežem jezik za zube. U krajnjem slučaju znam da ćete već na pola knjige postaviti sebi pitanje „ko li stoji iza ovog čoveka?“. To je znak da Vam pravim promaju u glavi jer se prozori polako otvaraju. Eto...tako se završi prva priča, a ima još.

Za Evropsku Srbiju...Tomislav Nikolić!!!

Nastavak famoznog teksta "Boli te Paja. Ti si lik do jaja. Tomice, ruke ti se osušile!!!", šaramantnog autora Johna Pavicha.

Naravno ne pada mi na pamet da pišem o onom govnaru, Tomici Milosavljeviću koji nije našao za shodno da kupi sebi novi fiksni telefon nego na gajbi drži ono sranje od Iskrinih telefona iz '67 godine. Nije da nema para, nego čovek ne želi da se javno pokazuje kao buržuj.Danas nastavljam priču o "cilju". Na Vama ostaje da nakon svega što ću napisati zaključite o kakvom i čijem je cilju reč.

Impresivno je jedno i to činjenično stanje, zatečeno ili trenutno, u kojem živimo. Stanje totalne gluposti. Narod u zemlji Srbiji je operisan od civilizovanog načina življenja. Operisan od lepog, bogatog, pozitivnog, interesantnog. Neverovatno koliko nepismenih (ne mislim na informatičku nepismenost) ima u zemlji Srbiji. Neverovatno koliko nezainteresovanih ima u zemlji Srbiji. Dokaz toga je nemo posmatranje svega što se u Srbiji dešava.

Braćo Srbi i sestre Srpkinje (čisto da ne bude polne diskriminacije) da li ste svesni da Srbija postaje zemlja osuđena na propast. Kako? LEPO!!! Dug ove lepe zemlje pune glupaka polako dostiže 15 milijardi evra. ALO!!! Politička elita ili kako ih ja sa zadovoljstvom nazivam "politikanti" populistički i veoma neukusno rešavaju probleme ostavljajući haos iza sebe. Pitate se kako "rešavaju probleme ostavljajući haos iza sebe." Srede problem trenutno tako što čisteći ranu,ostave greškom gazu, zašiju i nekoliko dana kasnije pacijent "rikne" od sepse. Kada se ovo prenese na državu to izgleda ovako. Uzmu još 6 milijardi evra, ostave plate i penzije na sadašnjem nivou, povećaju PDV "za malo", sjebu i onako sjeban kreditni rejsting Srbije, izazovu "blagi" rast inflacije i potpuno uspore ionako usporenu privrednu aktivnost. I naj važnije, stvore potpune uslove za stvaranje velike i jebeno gadne dužničke krize. Uh, uh...najvažnije sam zaboravio. Ovakvim potezima, Vlada Republike Srbije (jedine republike u svetu koja na zastavi i grbu ima krunu) stvara sve uslove za dokaz evolucije, pre svega Darvinove teorije, kako je od čoveka nastao majmun. To je ono što će se desiti građanima Srbije (pardon, Republike Srbije) a malom razlikom što će ovde od ljudi nastati ovce. (kolektivno BEEEEEEE!!!).

Vidite, država (ako se ovo uopšte može nazvati državom) voli da uzima sa strane, ali nema odakle da vraća tolike pozajmice s obzirom na to da izvoz konstantno opada, a krediti koje je Vlada u najavi najavljuje, najvećim delom nisu namenjeni povećanju proizvodnje već stvaranju socijalnog mira. Jao brate sestro pa meni je ovaj recepat odnekud poznat. Ovome dodajem i to da vlast uporno forsira priču kako se dug Srbije nalazi na nivou 30% BDP (ok, pojedini iz vlasti kažu i da je 50%), a "vrabci na grani" (čak i oni koji se površno bave ekonomijom) znaju da je on na nivou 70% BDP i da ima jebeno dobru tendenciju da dođe na 90% BDP. (Ko ima podatke da ovo demantuje ima moj mail pa nek mi piše samo nemoj posle da ga bole uši jer kad ja izbacim podatke koji su slični onim koje ima Prokopijević, ima samo da se češe).Vidite, kada "govnari" uzmu par milijardi od MMF i par milijardi od "majke Rusije" i kada tome dodamo stare kredite uzete od MMF, Kineza i stanovnika Peloponeza to dovede do domino efekta, a on se ogleda u sledećem. Ovi (mislim na "govnare") uzmu tih par milijardi. To dovede do pada dinara (jebena valuta nebeskog naroda). Ovaj "mali pad" dovede do rasta, ali zaduženosti. E onda dođe do pada deficita što dovede do rasta inflacije i pada ekonomskog rasta i sve to usled potrebe za većim porezima radi namirivanja naraslih obaveza. Znači PDV ide gore i ako Bugarin (to vam je president na Privrednu "gasnu" komoru Srbije) "samo sere i jede govna" kako ide dole. On, mučenik, dirigovano traži da ide na 15%, a Vlada u najavi već ima plan da bude 20% (sada je 18%). Kada sve ovo uzmemo u obzir, pogledamo iza sebe, ispred sebe, oko sebe, Srbija ima sve uslove da postane, a verovatno i hoće, "banana republika". To će stvoriti idealne uslove da Vlast umesto krune na grb i zastavu stavi bananu. (narodski rečeno postajemo "kurac od države").

Ključni zajeb je u nedostatku priliva, zbog čega je olako zaduživanje neopravdano i nemoralno, a stanje u javnim finansijama neodrživo već do kraja ove godine. Veoma je bitno stvoriti mere za regulisanje javne potrošnje. Naravno, kako da narodu "govnari" objasne da mora da stegne kaiš kad ga uporno i bez stida lažu. Zbog toga, ali i zbog neznanja naroda, Srbiji sledi totalni fijasko.

Ipak, vodimo u regionu jer nam je tempo zaduživanja veoma visok, uslovi za stvaranje velike krize veoma pogodni, plasiranje laži od strane "vladara" konstantno raste, broj nezaposlenih polako dostiže 100 000 i ima tendenciju daljeg rasta, broj "stradalih" po bolnicama Srbije iz dana u dan u blagom neopadanju. I šta reći. Uskoro će Bora Čorba ponovo da peva hit iz 90-ih "Danas nema mleka, danas nema leba. Zato jedi govna. Možda tako...za evropsku Srbiju treba" (malo sam karikiro harikiro i nadam se da mi moj prijatelj Bora Drljača, u jebo te, Supa, Juha, Čorba, kako god, neće zameriti).

Zaboravio sam najbitnije. Svi navedeni aspekti, uslovi, preduslovi i činjenice stvaraju atmosVeru u kojoj je moguće širenje slobodnih radikala (ima i onih koji su u Hagu, ne slobodni) kao i uslove za ometano kretanje po ulicama grada Beograda. Mogu 100 procentno da tvrdim da nas talas štrajkova očekuje već od 1 septembra. Prema tome, drugovi i drugarice (prividno smo u tranziciji; komunizam u Srbiji živi) spremajte se za ustanak. To nam ne gine.I baš bi bilo neukusno nepomenuti politikante iz stranke nastale kloniranjem od desnog jajaeta Vojislava Šešelja obzirom da se nalaze u naslovu teksta. No, pošto mi jaja vrište za tog ljigavca, kao i za onog od čijeg jajeta je nastala stranka naprednjaka, ja ih neću pomenuti niti ću o njima pisati. Meni je drago jedino što se BoTa slomi da napravi vlast na Voždovcu i što ga "jebu" svi redom.

Nastavak sledi.

PS: Autor se u napred ne izvinjava zbog svega što je napisao.

Boli te Paja? Ti si lik do jaja!!! Tomice, ruke ti se osušile!!!

Čitam TIME, specijalno komemoraciono izdanje o čoveku koji je obeležio muziku 70-ih, 80-ih, 90-ih i 10-tih novoga milenijuma. Pogađate? Radi se o veličanstvenom Petru Panu, crncu bele kože, Kralju pop muzike, Michael Jacksonu. I ne pada mi na pamet da pišem o ovom veličanstvenom čoveku jer je o njemu već sve rečeno i napisano. Ono o čemu ću danas pisati i pored toga što me mrzi da pišem, a još više da posle čitam to napisano, jeste „cilj“. Radeći na svojoj tezi došao sam do veoma interesantnih podataka. Naravno njih neću iznositi jer morate pročitati taj rad, ali ću ih iskoristiti i opisati iz svog ugla. Demografski, Srbija je osakaćena. Natalitet je poražavajući. Zašto? Vlast u Srbiji sve radi kako ove dve „imenice“ ne bi funkcionisale. S druge strane, javno mnjenje Srbije, ako uopšte može tako da se nazove, boli Paja za ove dve „imenice“.

Da li ste se pitali ko će generaciji koja danas ima 10, 20 i 30 godina zaraditi penzije? Ne, naravno jer Vas boli Paja.

Da li ste se pitali kako je veliki broj onih koji danas imaju 25, 35 i 45 godina došao do diploma? Niste naravno jer Vas boli Paja.

E pa dragi moji, mislim da je krajnje vreme da se obratite lekaru. No, možda i nije jer postoji šansa da Vam problem s Pajom rešava doktor koji je kupio diplomicu i imao vezicu (tata mu je neko mudo u vlasti bio i ostao naravno ili profa na nekom Falkutetu Unezveriteta u Bg ili...ma neki baja) te ostanete bez Paje.

Da li je potrebno da navodim primere „veštih ruku“ ove grane društva koju predvodi veliki mag, član neke tamo Grupe i večiti ministar bez rezultata ministrovanja, Tomica Milosavljević? Navešću po meni najgore.

Natalija Tešić, devojčica stara 16 meseci, stradala je zbog loše dijagnoze doktorke u Domu Zdravlja.

Četrnaestogodišnji Dalibor Havlek iz Rume umro je nakon loše urađene gastroskopije.

Trogodišnja devojčica, Anja Grahovac iz Beograda umrela je nakon operacije oka.

Devetnaestogodišnja Jelica Radović umrla je nakon operacije čukljeva.

Dečak umro posle operacije krajnika.

Beba umrla posle operacije od sepse.

Crna hronika se nastavlja iz dana u dan. Kako reaguje javno mnjenje? Jadni smo mi. Svakodnevno čitamo o ovome i molimo Boga da se nama ne desi. Gde je solidarnost? Reče jednom jedna pametna žena „Danas vrana nad mojom kućom, a sutra nad tvojom.“ Ne želim vranu ni nad čijom kućom. Želite li Vi? Davno reče narod naš „Ko od straha umre, na sahrani mu prde.“

Da li ste toliko jadni, bespomoćni i samoživi da sve ovo svakodnevno posmatrate i ne reagujete? Da li je moguće da Vas nije sramota tolikog ćutanja? Kao „pičke“ neke, pognute glave, tumaramo ulicama grada. Građani Srbije, Srbija se menja počev od čoveka kojeg vidite u ogledalu.

Ja se prosto grozim svake izjave onog govnara koji vodi Ministarstvo zdravlja nakon ovakvih događaja. To govno od čoveka da je imalo čovek, podneo bi ostavku, a da je ovo zemlja kakva nije, takav neko mogao bi u daljoj karijeri da pregleda lutke, naduvane, plastične, pvc...sve je jedno. Takav ne bi više smeo raditi s ljudima. Dokaz koliko smo sjebana nacija, konfuzna, pomerena, samoživa, bezkutrpulozna i bezobrazna jeste to što je ovaj čovek 8 jebenih godina ministar zdravlja u Vladi Republike Srbije.

Zdravstvo i ljudi iz zdravstva. To je najveća i najgora mafija u Srbiji. Čuvaju se. Ucenjuju. Korumpirani do srži. Udariš na jednog, doskoči njih 100. Doktor na doktora neće. Ako jednog zajebeš, sveti ti se svaki naredni. Povezani kao creva. Funkcionišu kao jedan. Znate jako dobro o čemu govorim. Ned’o Vam Bog da se razbolite. Ned’o Vam Bog da ne podplatite doktora. Ako novca nemate, bolje Vam je da umrete kao čovek nego da Vas kasape, ucenjuju, omaložavaju „govnari“ po oronulim, prljavim, neokrečenim i smrdljavim bolnicama velegradova Srbije. Na svaku novu aparaturu ili uređaj dođe 50 starih. Nove su za prijatelje, poznanike, partijske drugare. Stare su za nas „stoku“. Kao što rekoh jednom davno, jedno kajanje nam negine. Na Vama je da posmatrate, komentarišete i Boga molite da se Vama ne desi ili da reagujete. Kako god, reagujte.Ja Vam iskreno mogu reći jedno, da se mom detetu desilo ono što se desilo onoj deci, odrobijao bi ih. Neka nam je Bog u pomoći!!!

PS: Nastavak sledi.

„Parada ponosa“ ili „I’m in love with the Robot“

Ova jesen po svemu sudeći obećava. U prilog tome ide činjenica da su dati predlozi dopuna i izmena raznih zakona. Tako npr. imaćete priliku da ukoliko ste žena šljakate do 60-e godine života (nema više čuvanja unuka, bleje po kraju sa komšinicama, pripreme ajvara i sl.) ili 65-e ukoliko ste muškarac (jebem li ga gde je ovde jednakost polova). Tu je i predlog novog poreza ili harača na plate (američki princip u Srbiji, 30% na srpsku platu). Naravno, oporezuju se svi jednako. Ko je jebeno ikada pominjao porez na extra profit? Da li ste ikada čuli da gazda oporezuje sam sebe? Obzirom da je odgovor na pitanje koje su još u martu mesecu postavili aktivisti Pokreta Solidarnost vlastima i građanima Srbije, „Ko je gazda Srbije?“ odavno poznat i građanima Irana, Miško i drugari nemaju nameru da dodatno finansiraju vlast i stranke u Srbiji jer oni grade Srbiju. Bale, što je mnogo, mnogo je. Palim TV. Bez komentara. Šibaju se u Nišu. Niteks uveliko u kurcu, a radnici najavljuju radikalizaciju protesta. Vladajuća koalicija polako pokazuje svoju raštimovanost u najgorem trenutku po predsednika Srbije na kojeg strani plaćenici i domaći izdajnici pokušavaju da izvrše atentat. A na taj gnusan plan ljutskog otpada upozorava ga niko drugi nego predsednik Hrvatske. Ko tu koga kara ne bi vam znao kasti, ali da im je lepo...lepo im je. A na šlag obično dođe trešnjica. U ovom slučaju to je velika povorka ponosa. Love parade in Belgrade. Nakon 8 dugih godina gay populacija u Srbiji se sprema da ponovo dobije po pički. Ovaj put su uslovi za tako nešto izvesniji i mnogo, mnogo bolji. Bolje rečeno, izuzetni. Prosto se članovi koje kakvih pokreta (1389, Nacionalni stroj, Obraz, White pride i ...), ali i navijači i pripadnici pojedinih stranaka utrkuju ko će više ljudi da skupi za paradu. Dve krajnosti. Inicijalna kapisla budućih sukoba ovaj put u Beogradu. Zašto? E o tome u nastavku teksta.
Predsednik u svojoj rezidenciji sedi u bade mantilu i pije mleko. Preko puta njega sedi njegov verni savetnik i prijatelj, Štaper.
BoTa: Najzad. Posle toliko godina, toliko truda i investicija imaću priliku da se ponosno prošetam Beogradom.
Štaper: Ahahahah. A ne. Neće moći. Nema šanse. Znam da bi najviše voleo da uvučeš guzicu u uske farmerice, navučeš belu majcu i patike i izletiš tog dana na ulicu, ali od toga nema ništa. Zaboravi.
BoTa: Zašto? Jel zbog atentata?
Štaper: Kog bre atentata. To smo izmislili. Ko će tebe da rokne kad su svi na tvojoj strani. Ti si deo ekipe, alo!!! SANU, DB, SPS, Memorandum, alo!!!
BoTa: Joj da. Uvek zaboravim. Ali zašto onda ne mogu da se malo „pederišem“? A da znaš da bih voleo da me neko „rokne“. Ne mora iz ekipe.
Štaper: Prvo, to što je tebi pederisanje nekome je način života, pa prema tome ne proseravaj se. Drugo, šta misliš kako će narod da reaguje na takvo pojavljivanje. Ne gubi iz vida da si izbore dobio zahvaljujući ženama koje su na umu imale samo jednu rečenicu „Ne valja ni jedan, ali glasam za BoTu jer ćemo bar imati lepog predsednika.“.Treće, rokne ili u prevodu ubije.
BoTa:(češe jaja): Ubije. Kuku što je sve ovo teško i komplikovano. A gay lobi? I oni su glasali za mene. Ako se pojavim imam sigurne glasove.
Štaper: E Borko, ne sernjaj molim te. Nema pojavljivanja na paradi i tačka. I onako Toma Bond regrutuje snage kako bi paradistima polomio pičku.
BoTa: Stvarno? E pa zajebo se Toma Bond. Može da ga duva. Niko ne sme da ih bije!!! Sve sam sredio. Mislim, ja sa Šljivicom. On će da ne brani.
Štaper: A ne, ne. Pa ti nemaš pojma s kim se Toma sve udružio. Ovi njegovi ima da biju i Šljivicine. Biće to jedna velika karačina.
BoTa: Kako bre? Onda moram da idem 100% ako će da bude karanja.
Štaper: Strašno. Ti si puko. Mislim na batinanje.
BoTa: U to me posebno pali. Uhvatiš pandura pa ga prvo mučiš, mučiš. Znaš ono iz „Ćao inspektore“. Imate li vazelina.
Štaper: Alo, majmune, kakav vazelin?. Ima da se biju kao ludi. Tu se neće znati ko koga cepa. BoTa: U jebo te. Velike orgije. E to bar moram da gledam u najmanju ruku. Jedino neće valjati ako posle toga opet odu da lome Obmaninu ambasadu.
Štaper: U naopako. Ali to nam ne gine. To ide po difoltu. Nemam pojma šta ćemo da im sada ispričamo ako krene naopako.
BoTa: Zovi mi Šljivicu.
Štaper: (Uzima telefon i okreće broj. Blene u neku tačku. Osmeh.) Alo mali, Štaper ovde.
Šljivica: Prvo nisam mali. Drugo, šta hoćeš koj kurac?
Štaper: Mali nemoj da sereš, znaš. Ko te doveo, može i da te odvede sa sve koferčetom, kapiš? I ne trebaš meni već predsedniku. Aj u kurac. Evo ti ga.
Šljivica: Ne nego eto ga tebi, jajaro kovredžava.
Štaper: Majmune, mislio sam na predsednika. (Daje slušalicu BoTi).
BoTa: Alo mali, Borko ovde.
Šljivica: Dobro jutro druže predsedniče. Đe je ba zapelo?
BoTa: Ovaj moj Štaper, turim ga na kurac, me naplašio. Jel istina da Bond, Toma Bond, sprema neka sranja za paradu.
Šljivica: Nije. Sprema ju Toma, Voja, Velja, Palma, Maja i Gagi.
BoTa: Auuuuu. Leb ti jebem. Pa to će biti haos. Pa šta da radimo?
Šljivica: Sve je pod kontrolom dok ne izleti iz kontrole. Moji su spremni. Sve snage će da čuvaju tvoje ljude od Tominih, ali ne garantujem da neće dobiti po pički. Predsedniče, čuvaćemo ih maksimalno. Obećavam.
BoTa: Jel kao koferče.
Šljivica: I bolje.
BoTA: Aj molim te. Za moju ljubav. Ljubi te BoTa.
Šljivica: Uvek. Volim i ja Vas. To je sve?BoTa: Jeste mili. Aj u zdravlje. Idem da zovem Bonda, Tomu Bonda.
Šljivica: Prijatno druže predsedniče.BoTa: Prijatno.
Šljivica: Aj prijatno.
BoTa: Prijatno.
Šljivica: Predsedniče, spustite slušalicu.
BoTa. Aj prijatno (spušta slušalicu. Štaper ga gleda malo čudno)
BoTa gleda Štapera: Šta je bre? Šta me gledaš?
Štaper: Eto. Tako. Inače, u govno se ne gleda.
BoTa: Pa ko te tera onda da gledaš u govno? Zovi mi Bonda. Oma. Hitno je.
Štaper: (Uzima telefon i okreće broj. Blene u neku tačku. Osmeh.) Alo 000, Štaper ovde.
Bond, Toma: E?
Štaper: Oće predsednik da te čuje.
Bond, Toma: Šta sad oće koj kurac?
Štaper: E to pitaj njega. (daje slušalicu BoTi)
BoTa: Alo Tomo, kakvo to sranje spremaš za paradu, Šeki ja ti?
Bond, Toma: Ma ništa. Malo zezanja.
BoTa: Zezanje moj kurac. Oćeš da mi biješ simpatije. Daj ne mangupiraj se, Šekija ti. Znaš šta ćeš da radiš. Pošto si ti sada demokrata, desničar di udri ove Šljivicine, bandu crvenu. Znaš ono kao kreneš da šibaš moje, a udaraš po njegovima.
Bond, Toma: Misliš?
BoTa: Ma da bre. Kada sam te loše savetovao? Pa seti se gde bi sada bio da ti nisam rekao da napušiš Šekija. Bio bi go kurac. Ovako imaš već dve jake opštine u Bg, a i čeka te mesto premijera.
Bond, Toma: Pa što jes jes. A i namestio si mi da se vidim sa Renom i kasnije sa Milom i da pustimo Caneta. Ok. Tako ću da uradim. A i Šljivica se mnogo kurči. Da vidi malo i on kako Toma kara.
BoTa: U tomo, jebaču. Samo tako. Opasan si. Aj čujemo se.
Bond, Toma: Aij.
BoTa se smeška zadovoljno. U isto vreme negde na opštini Zemun.
Bond, Toma sam za sebe: Hmmm. Nije dobro. On misli da sam ja siso vesla. Pa i da jesam, nisam zgutao čamac. Ma sad ću da mu jebem kevu. Gde mi je mobilni? (Uzima mob. Okreće broj.) Alo, Šljivice. De si care?
Šljivica: Tomo!!! Gde si bre ti? Šta ima?
Bond, Toma: Ma evo. Neka sekiracija od ranog jutra. Nego, reče mi BoTa da ste se čuli (Blefira).
Šljivica: Jesmo. Što?
Bond, Toma: Pa eto, pitam. Znaš ovi moji planiraju da šibaju ove njegove. On mi reče da je bolje da šibaju tvoje.
Šljivica: Molim? Uuuu, u usta ga jebem blesava. U jebo sam mu kevu. To je rekao? Uuuu, u usta ga jebem škrbava. Pa?
Bond, Toma: Pa, pošto se mnogo pederiše ja imam predlog za tebe. Da ih šibamo zajedno. Znaš ono kao branite ih, ali kidate ih istovremeno.
Šljivica: Odlično. Fenomenalno. I onako i meni idu na kurac. Ok. Tako ćemo. Jel to sve?
Bond, Toma: Da. Kratko ali jebitačno.
Šljivica: Ok. Dogovor. Čujemo se. Moram da idem. Čeka me Voja. Sav je zbunjen. Zamilsi zvao ga BoTa da dođe na paradu i ovaj se primio. Češlja žuću. Strašno.
Bond, Toma: Strašno. Aj pozdravi ga i čujemo se care.
Šljivica: Ajde. Sve naj prijatelju, brate.

Nekoliko dana kasnije Američka administracija je reagovala na paljenje i uništavanje američke ambasade u Beogradu kao i na nepoštovanje ljutskih prava u Srbiji. Saopštenje je bilo krajnje konfuzno za vlasti u Bg jer nisu znali na čija prava misle Ameri. Da li su u pitanju prava huligana, pandura ili gayeva. Dok su vlasti u Bg tražile odgovor, u svetu , tačnije u Japanu, registrovan je brak između žene i robota (Röyksopp feat. Robyn - The Girl and The Robot).http://www.youtube.com/watch?v=cIWRYwCGEF4

Ružo moja bela, što si tako plava ko zelena trava???

Nakon neuspelog upozorenja predsednika Croatie, Stevana Mjesića, samo nekoliko dana nakon Bondovog susreta sa Miletom Piletom i Canetom Lanetom, nekoliko sati nakon ostavke ministarke finansija i ministra za ekonomiju u Vladi Srbrbije, nekoliko minuta nakon pada Vlade Cvetkovića Mačeka i samo par sekundi nakon što sam smestio guzicu na WC šolju u McDonaldu na Terazijama, dogodio se atentat na predsednika Srbrbije, lepuškastog manekena i profesora psihologije u Drapšinu, sina SANU-ovca Ljubivoja Ta, dečka anonimnog mladića sa NBGD-a (danas svima poznat kao Miškovgrad), muža popadije nekog Srbrbijanskog manastira, prve dame Demokratske Stranke i Šljivicinog velikog prijatelja. Da, tačno dok sam kenjao u Meku, neko je BoTu roknuo breskvom u glavu ispred zgrade opštine Čičakovci dok je bio u predizvornoj šetnji po ovom velelepnom gradiću na jugu Srbrbije. Vest je odjeknula Srbrbijom kao munja. Strani mediji su širom sveta javljali ovu vest koja je izazivala gnev na licima građana Sveta i Srbrbije. Možda sve ovo ne bi dobilo na značaju da BoTa nije bio istovremeno i presedavajući Euruske unije ili ERU i da nije nekoliko dana pre udarca breskve o njegovu vuglu, magarac zakazao skup nesverstanih na Miškovgradu. Domaćim medijima su se najpre obratili kumovi i kumčad, Štutanovac, Saška Dragin, Deltić Miško i Acika Tomić. Ne malo posle njih medijski prostor Džilasa zauzeli su i prijatelji i najuža rodbina, a među nijima i Šljivica, Toma Bond, Cane, Lane, Voja, Žuća, Velja Selja, Palmičica, Babojebac i tetka Ruža. Mene je samo interesovalo zbog čega se tolika frka diže kada predsedniku nije apsolutno ništa. Prosto sam bio zbunjen posmatrajući vesti ispred nekog izloga u Knez Mihajlovoj uličici sa ruljom zabezeknutih građana. Vesti su se smenjivale. Nisam mogao da verujem kada se na ekranu pojavio pukovnik Radović i Brana Crnčević. Mada ni to nije bilo šokantno koliko je bilo obraćanje premijera južne srbrbijanske pokrajne Metkosa, Hašišimija Natačija koji je u ovom, kako je i sam rekao teškom trenutku za građane Srbrbije, tešio iste. Zgrozio sam se. Nisam mogao da verujem da kao građanin jedne civilizirane i savremene zemlje, članice ERU, sebi dozvoljavam da stojim i blenem sa svim ovim finim ljudima oko mene u ekran i slušam gomilu gluposti koju plasira javni informacioni centar ili skraćeno Tijanić. Podigo sam glavu i rekao: "Ljudi, lep je dan. Idemo da blejimo!!!". Masa me pogledala zbunjeno. Onda je pogledala TV. Onda su počeli da se okreću i gledaju prostor oko sebe. U jednom trenutku svi u jedan glas povikaše: "Idemo da blejimo!!!". Tako smo se počeli kretati ulicama grada. Grupe građana su nam se pridruživale na svakom koraku. Iste one grupe kakva je bila i naša pored onog izloga u uličici Knez Mihajlovoj. Kretali smo se ulicama grada i svi u glas ponosno i radosno vikali "BEEEEEEEEE!!!!"