Jel' oćemo ili jel' nećemo?

Hvala na pitanju, ali ko još normalan može biti dobro u ovoj zemlji, a da nije normalan. Vidite, ja nekako imam krizu identiteta. Ne znam da li da se osećam kao srbin, srbijanac ili srbenda. Ne znam ni kome pripadam. Hoću da se integrišem kao i svi koji su bili "Za evropsku Srbiju", ali nešto mi ne ide. Borio sam se da postanemo zemlja koja će biti lider u regionu, ali izgleda da moja zemlja ne želi da bude lider u regionu. Mi smo predodređeni da budemo luzeri. Luzeri biraju luzersku vlast. Znate, nisam ja ljut što nismo hteli da se popnemo na "brdo" jer većina stanovnika ove male i sve manje zemlje je sišla s brda. Nije njima do penjanja. Toliko im se dopada i toliko su se odomaćili po gradovima da se više ne sećaju zavičaja, a i nemaju ideJu kako da se ponovo "popenju".
Mislio sam da moj narod voli da se druži i da ne odbija žurke, ali nisu hteli da idu kod Ive Josipovića na žurezu jer je tamo bilo loših momaka "iz zemlje koja je Srbija". Ta ekipa "iz zemlje koja je Srbija" gotivi žurke. Oni ne propuštaju ni jednu na koju su pozvani. Mi nismo takvi. Postali smo partybrejkersi, a nismo rođeni loši. Loši smo postali u hodu. Malo nas je iskvarilo strano društvo, a malo smo se i sami iskvarili. Sećam se, ranije smo se "kidali" sa neprijateljima da bi branili slabije od nas. Onda su ti slabiji od nas počeli da nas karaju i mi im jebali kevu dok se nisu pojavili Rambo i Terminator. Onda su oni nama jebali kevu. Šibali smo se tako dok nam nije puko film i dok nismo zapalili dvorac u centru grada. Onda je bilo sve ok do molibana. Tada smo počeli da palimo ponovo ambasade. Tačnije jednu, ali vrednu. Onda nas je spopala žutica i dali su nam malo krvi i kao krenulo je na bolje, ali u kurcu. Imam osećaj da je sve gore. Danas je u mojoj zemlji sve tako napravljeno da vlast ima monopol nad svim i svačim, a njih u šaci drže "vlasnici" Srbije. I dok narod misli da je sve sjajno i bajno, oni posekoše platane.
Moj grad je imao luku. I nju su kupili. Hoće da prave stanove. Kažu da na brdima ima još onih koji bi da siđu ali nemaju gde pa aj da ih spustimo na reku. Kažu ljudi da bi sišli i na reku ako treba. Pa aj ljudi, siši te. To mi je ok. Nekako ide uz onaj koncept "svi srbi na jednom mestu...sišu", a to mesto je Beogradski pašaluk. Pitanje je samo da li Zemun pripada njima ili nama.
Uvek nam je bio problem, meni i mom narodu, terirorija. Još od Dušana smo počeli da se skupljamo kao vunica na 95 stepeni. Još malo i neće moći da nas ture na karu koliko ćemo biti mali. Ovo poslednje skupljanje je bilo najinteresantnije jer su ovi "iz zemlje koja je Srbija" rešili da se "ocepe" i "ocepili se". I mi smo pre 10 godina rešili da uđemo u EU i ušli smo, al u kurcu. I onda smo mi pametni, a ovi "iz zemlje koja je Srbija" su glupi. E, a što je naj interesantnije, i njih smo tužili tamo nekom sudu koji nismo do skoro priznavali. I sada čekamo da nam i taj sud kaže ono što znamo, a pravimo se da neznamo da znamo neznajući da time što se pravimo da neznamo da znamo u očima ovih što sve to odavno znaju ispadamo totalne neznalice znajući da znamo to što svi mi zajedno znamo. I ko tu onda nije normalan? I kako onda da znam da ne znam da znam?
Sećam se njenih reči koje su imale dubinu njenog intelekta, a bila je površna osoba i plitkog uma. Jednom prilikom je rekla: "Dragi moj dnevniče, juče te ceo dan nisam pisala. Jednostavno nisam mogla da te pišem. I taman kada sam htela da te pišem shvatila sam da će me mrzeti da čitam to što sam napisala. Kako ću onda znati da je to što sam napisala u stvari ono što sam napisati tebi htela, a nisam. Da li da uopšte počinjem pisati ono što mi se ne piše kada znam da će me kasnije to što nisam napisala mrzeti da čitam tako napisano?" Ostao sam bez reči. Toliko toga je rekla u tako kratkoj izjavi, a mogla je da priča bez prestanka. Pričala bi ona još, ali setila se da je zaboravila da javi Zorici važnu stvar obzirom da je Zorica radila na promeni svog imidža pred ulazak na Farmu. Čuo sam samo "Ofarbaj ga kao svoju kosu.". Nekoliko nedelja kasnije sve mi je bilo jasno.
Jebi ga, "ovo je Balkan". Nisam mogao da verujem ko je sve pevao u emisiji gde se birala pesma za Evrosong ispred Bosne i Hercegovine. U emisiji bili sve poznate javne ličnosti BiH, a pesmu im pevaju naši. Rekoh sebi tada "Eve gu regionalizacija.". Posle čujem da je to ustvari bio izbor za našu pesmu, te da Milan, velika zvezda Granda, peva za Srbiju, a da Vukašin nakon uspešne operacije trijumfuje pevajući za BiH umesto Adnana. Ova informacija mi je legla kao budali šamar. Jednostavno, kao da me je neko udario šamarom. E jebo baba ako je više išta kontam. Ja kontam da je Brega iz Sarajeva kao i Čola, i Haris, i Regina i Plavi Orkestar i Crvena Jabuka i Lepa Brena..., i da je Sarajevo u BiH, ali ne kontam zašto uvek crnci pevaju za francuze kad francuzi nisu crnci. I ne kontam zašto u Srbiju samo dolazi Dodek, a ne i Silajdžić. I ne kontam zašto je predstavnik iz BiH na regionalnoj konferenciji na Brdu kod Kranja morao ić pišat baš kad je Tači došao do reči.
Nekoliko puta sam pokušao da sebi objasnim da mi ustvari znamo šta radimo. Da sve odluke donosimo planski. Da se pri donošenju tih odluka konsultujemo sa drugarima iz inostranih organizacija i društava. Da sve radimo u interesu svog naroda i očuvanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta naše sve manje suverene i teritorijalno umanjene, još uvek ne integrisane zemlje. Čak sam progutao foru za srpski Davos na Kopaoniku. Mlađa se skija ki vuk.
Nego da ja Vas nešto pitam. Šta mislite da li postoji šansa da se usled odmrzavanja, plate u Srbiji istope?

Nije na meni da sudim

Ako Srbija kaska na putu integracije u EU, onda šta da kažemo za Bosnu i Hercegovinu. Ove dve nekad jugoslovenske države, nemaju pametnijeg posla nego da se kao kakve babetine prepucavaju i potkusuruju novčićima iz prošlosti. Guzice im idu napred dok tromo i zbunjeno koračaju pogledom ka prošlosti. Gde bi danas bila Nemačka da su se ex saveznici ponašali prema njoj kako se već dve decenije ponašaju ex jugoslovenske države jedna prema drugoj. Slovenci kecaju Hrvate oko teritorije. Hrvati kecaju Crnogorce oko teritorije. Sve ex jugoslovenske države kecaju Srbiju oko teritorije. Dakle, očito da geostrateško pozicioniranje na ovim prostorima nije okončano. Svi bi da uđu u jednu nadnacionalnu državu ali tek kad srede situaciju u svojim i tuđim dvorištima. Leba i igara.

Dugo se u međunarodnoj zajednici govorilo o tome da li su pravosuđa ex članica SFRJ sposobna da sprovedu suđenja optuženima za ratne zločine na prostorima bivše Jugoslavije. Kada je zaključeno od strane te iste međunarodne zajednice da je misija "nemoguće" ipak moguća, bivše ex članice su počele da se koprcaju. Stekao se utisak da su mislile da će svaka da sudi svojim "ratnim zločincima" po principu "ni po babu, ni po stričevima". Kad ono, međutim. Pošto je konkretno reč o odnosima BiH i Srbije, prvi interesantan slučaj bio je onaj od pre šest meseci. Pogađate da je reč o procesu protiv bivšeg visokog starešine MUP-a BiH i dežurnog Operativnog štaba Javne bezbednosti Tuzla, Ilije Jurišića. Jurišić je u ovom procesu proglašen krivim i osuđen na 12 godina zatvora zbog izdavanja naredbe za napad na "Tuzlansku kolonu" 15. maja 1992. godine. Reč je o napadu na kolonu nenaoružanih pripadnika JNA u kojem je ubijeno preko 50 i ranjeno 44 vojnika i oficira JNA. Ovaj dan se proslavlja kao Dan oslobođenja Tuzle. Možda baš iz tog razloga reakcije pojedinih predstavnika vlasti BiH ovaj čin srpskog pravosuđa tumače kao pokušaj izjednačavanja uloge Srbije i drugih ex članica SFRJ u građanskom ratu. Tako, na primer dr Haris Silajdžić, najoštrije je osudio, kako navodi, politički proces "srbijanskog režima" protiv Ilije Jurišića i “skandaloznu presudu beogradskog suda u ovom slučaju”.

Posledično, ono što je "nama" zločin "njima" je borba za oslobođenje i obrnuto. Možda je jedina razlika u ovim dijametralnim stavovima ta što se rat vodio na teritoriji BiH, a ne na teritoriji Srbije. S druge strane sukob se vodio između pripadnika JNA i paravojnih formacija. Ključni momenat je prenapregnuta podrška nezavisnosti novoformiranih država od strane međunarodne zajednice i nespremnost nekadašnjih članova predsedništva SFRJ da pomognu evakuaciji pripadnika JNA iz ratom obuhvaćenih područja.

Svedoci smo da se poslednjih dana ponovo digla velika prašina u vezi sa neraščišćenim računima iz prošlosti. Reč je o aktivnostima oko bivšeg "srbina" i bivšeg ratnog člana muslimanskog predsedništva Alije Izetbegovića, Dr Ejupa Ganića. Razlog zbog kojeg se uzburkala, već ukrčkana situacija u Balkanskom loncu jeste ponovo različito gledanje konstitutivnih naroda na hapšenje ovog "ratnog glavešine" u Londonu početkom marta, a na osnovu poternice Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije. Dok bošnjaci Ganića smatraju nacionalnim herojem, srbi ga vide kao ratnog zločinca. Posledično, za člana Predsedništva BiH, Harisa Silajdžića “ovdje se sudi našoj odbrani”. Rečenice se ponavljaju kako kakva mantra. On i u ovom slučaju smatra da ovo nije prvi pokušaj relativiziranja i izjednačavanja odgovornosti u ratu (prvi je bio u vezi sa Jurišićem) i najavio je da će se “boriti svim sredstvima za prava naših građana” ( da li su Biljana Plavšić, Momčilo Kraišnik i Radovan Karadžić bili građani BiH ili vanzemaljaci u istoj). Dakle, postavlja se pitanje ko su to "naši", a ko "njini" u BiH? Sve ovo je već viđena situacija na ovim prostorima.
Ono što se zna u vezi sa Ejupom Ganićem jeste da je on lično rukovodio pregovorima o izlasku pripadnika JNA iz delova grada Sarajeva koji su bili pod kontrolom muslimana (1993 godine muslimanski narod je preimenovan u bošnjački) kao i to da je dao garancije o bezbednom napuštanju tih delova grada od starne pripadnika JNA. Međutim, sitacija na terenu je bila stravična i poražavajuća. Kolona pripadnika JNA je napadnuta od strane Zelenih beretki i MUP-a BiH u Dobrovoljačkoj ulici. Tom prilikom je ubijeno 42, a ranjeno 73 vojnika i oficira.
Ovom nemilom događaju predhodilo je hapšenje predsednika BiH na aerodromu po njegovom povratku iz Lisabona i otpočinjanje granatiranja Sarajeva od strane srpskih snaga.

Možda je rušenje Berlinskog zida izazvalo "domino efekat" koji još uvek traje na ovim prostorima. Možda su narodi na ovim prostorima spremni za integraciju sa evropskim narodima i pored toga što su nespremni da se međusobno integrišu. Možda, u zavisnosti iz kog ugla posmatramo stvari, zločina na ovim prostorima nije ni bilo već se radilo o "kolektivnoj odbrani" - svi smo se branili od svih. Možda ja nisam normalan, ali ono što mogu da zaključim jeste da posle toliko konfuzija narodi na ovim prostorima sigurno nisu.

by Željko Pavićević

Buši!!! Ahahahah!!! Buši!!!

Balkanski lonac i nakon pada Berlinskog zida ne prestaje da krčka. Obzirom da ne verujem u teoriju zavere, stičem utisak da za uvrelu atmosferu odgovornost snose političari s ovih prostora. Meni neko da kaže da skočim u bunar rekao bih mu da nije normalan čovek. Naši politikanti ne misle tako. Oni rade sve s namerom da u nama ubiju poslednje tragove svesti.

Raspad Jugoslavije, kao državne zajednice šest ravnopravnih država, započeo je 1990 godine u Sloveniji, a završio se u Crnoj Gori 2006 godine. Stekao se utisak da se faktički radilo o postepenom odvajanju bivših jugoslovenskih država od Srbije. To odvajanje nije ni malo bilo bezbolno, a posledice se i danas mogu osetiti. Odvojene od Srbije, nekadašnje države članice SFRJ, kroz ubrzane tranzicije, otpočele su sa dostizanjem drugih kapitalističkih privreda na putu integracije u EU. Najbolje su se pokazale Hrvatska i Slovenija dok ostale, neovisne državice, kao kakve nadžak babe, baljezgaju i koračaju sitnim koracima nadajući se da će ih neko na putu pokupiti.

Uprkos naporima Srbije, koji se u mnogo čemu mogu smatrati neiskrenim, Jugoslavija nije opstala. Napori rukovodstva Srbije za očuvanjem celovitosti Jugoslavije, u senci narastajućeg unutrašnjeg nacionalizma, kao i najpre nejasnog, a kasnije prenapregnutog stava međunarodne zajednice, pokazali su se kontraproduktivni i za rezultat su imali geopolitičku kataklizmu, devastaciju privrede i usporavanje tranzicije. Zbog suprotstavljanja globalnim trendovima, Srbija je bila izložena ekonomskim sankcijama međunarodne zajednice i bombardovanju od strane NATO alijanse. Ovo je za posledicu imalo pojavu diskontinuiteta u emotivnom, ustrojstvenom, tržišnom i prostornom smislu. Diskontinuitet kao najteža posledica koju jedna nacionalna država može da doživi, predstavlja koren pojedinačnih frustracija i uzrok niza socijalnih patologija. Jedna od najvećih socijalnih patologija je sindrom neograničenih podela ili balkanizacija. Pokazalo se da je Srbija, kao država u centru Balkana, najviše balkanizovana.

Balkanizacija je opasan fenomen pošto za cilj ima gubljenje kritične mase. Prisutna je u svim sferama ali je najvidljivija u politici. U poslednje dve decenije političari s ovih prostora su vodeći narod prema neostvarenim projektima i trošenjem vremena u borbi za vlast, pokazali svoju kratkovidost. Malo ili uopšte nije stavljen akcenat na razvoj izvodljive političke vizije i regrutovanje kredibilnih ljudi. Populizam, politikanstvo, senzacionalizam i nacioanlno huškanje su samo neke od "vrlina" naših politikanata.
Srbija još uvek nije okončala svoju geopolitičku tranziciju. Jednostrano ( ali i višestrano) priznavanje Kosova (a uporno se gubi ono Metohija), prenaglašena autonomija Vojvodine (statut, skupština, akademija su trend i prestiš, a nikako potreba) i apetiti prema Republici Srpskoj (zabluda širokih narodnih masa, predstavnika tri konstitutivna naroda) predstavljaju nastavak spirale nemilih događaja od pada Berlinskog zida na ovamo. Na svu sreću ovaj nastavak se sa bojnih polja preneo u institucije sistema tri konstitutivna naroda. Izražena nacionalistička politika, političke malverzacije i stalno pozivanje na događaje iza nas, Srbiju vode pre ka novoj izolaciji, nego integraciji. Stiče se utisak da politička elita Srbije vodi zemlju ka afrikanizaciji, a ne putem dostizanja razvijenih kapitalističkih privreda i privreda u razvoju.

Da bi opstala i prosperirala u narednom periodu, Srbijanska vlast koristi proveren recept Miloševićeve ere, nacionalističku politiku. Mahanjem "Rezoluciom o Srebrenici" uz istovremeno ćaskanje sa Dodikom i "iznošenjem stava da nećemo priznati Kosovo po cenu da to bude uslov za ulazak u EU" Srbija radi ono što od nje niko i ne traži. Zbog čega se kurčimo? Izgleda da političarima iz Srbije ne dopire do mozga činjenica da je u svim dosadašnjim ratovima, za koje kakve ciljeve, najviše stradao srpski narod. Jugoslavija (kao kraljevina i kao republika) Srbiji je dala predah u dugoj i turbulentnoj istoriji. Sigurno je Srbiji najviše odgovarao opstanak Jugoslavije, ali ne onako kako je Srbija želela i ne po svaku cenu.

Politika Miloševićeve ere nikada nije nestala s ovih prostora. Ta politika najmanje ima veze sa političkom idejom i vizijom modernog društva, a najviše sa ekonomijom moralnog hazarda. Monopoli, korupcija, kriminal i malverzacije su ono što politiku Srbije vodi u sigurnu propast. Burazerska privatizacija, partijska svojina, brokerski mentalitet investitora, korupcija i organizovani kriminal mogu uspeti jedino u političkim sistemima kakvi su trenutno na ovim prostorima. Nemojmo zaboraviti da je hrvatske i bošnjačke borce naoružavala Srbija. Nemojmo zaboraviti da su uniforme OVK šivene u Srbiji. Ko je ovde lud, a ko blesav?

Kažu pojedini građani Srbije da Boris Tadić zastupa proevropski kurs te da u prilog tome ide i njegov slogan "Za Evropsku Srbiju". Postupci ovog lepotana nisu potkovani evropskim vrednostima. Srbija nije faktor stabilnosti u regionu i ako joj to mesto pripada. Srbija nije stub ekonomskog razvoja regiona i ako joj to mesto pripada. Srbija je Evropska zemlja jer joj geografski položaj to nameće, ali Srbija još dugo neće postati evropska bar ne u onom domenu koji odgovara svesti i moralnom stanju njenih građana.

Činjenica je da je Srbija najveći gubitnik globalizacije. Razlozi za ovakvu konstataciju mogu se pronaći delom u nerazumevanju geopolitičkih trendova od strane političke elite Srbije s kraja 20 veka, a delom u suštinskom, sistemskom i kapricioznom delovanju geopolitičkih faktora ne samo protiv interesa, već i protiv državnosti Srbije.

Pitanja sa (ne)poznatim odgovorima:

Da li u parlamentu Srbije postoji većina za izglasavanje "Rezolucije o Srebrenici"?

Da li se od Srbije zahteva priznavanje Kosova kao uslov za Evropske integracije?

Da li neodlazak Borisa Tadića na inaguraciju predsednika Hrvatske, Ive Josipovića, predstavlja čin razvoja dobrosusedskih odnosa?

Iz kog razloga Srbija odlaže pristup NATO paktu?

Da li Boris Tadić svojim čestim susretima sa Miloradom Dodikom pokazuje spremnost Srbije za unapređenje odnosa sa Republikom Srpskom ili otkriva davno poznate apetite Srbije prema ovom Bosanskom entitetu?

Šta se dešava onog trenutka kada međunarodni sud u Hagu oceni da je Kosovo nezavisna država te da nije došlo do povrede međunarodnog prava?

Da li vlast u Beogradu ima hrabrosti da saopšti informaciju o tome ko i zbog čega je ubio Slavka Ćuruviju?

Ko predstavlja političku pozadinu atentata na premijera Srbije Zorana Đinđića?

Da li je vlast u Beogradu spremna da se uhvati u koštac sa najvećim srbijanskim biznismenima kako bi dokazala poreklo njihovog novca?

Da li vlast u Beogradu može i želi da građanima Srbije saopšti ko stoji iza Delta Holdinga odnosno kompanije Hemslade Trading Limited sa Kipra?

Onog trenutka kada shvatimo da se političari igraju sa našim emocijama (bile one iskrene ili lažne) zarad golog opstanka na vlasti i pljačkanja svega što valja u ovoj zemlji istovremeno ćemo potvrditi i teoriju kontraevolucije.Onako kako je čovek nastao od majmuna, tako će i majmun nastati od čoveka. Bože mili, a šta ako postanemo ovce? Nema više banana!!!

by Željko Pavićević

3

Kaze moj narod "treca sreca". Moj narod je u poslednjih 20 godina izgubio tri drzave, SFRJ, SRJ i SCG. Od petooktobarskih promena moj narod je imao tri vlade, Djindjicevu, Kostunicinu i Cvetkovicevu. Interesantno je da je 9. marta 1991. godine s terase Narodnog pozorista, Lider SPO, Vuk Draskovic, siroke narodne mase, pripadnike mog naroda, pozdravljao podignute ruke sa tri prsta. Moj narod je vecinski opredeljen za pravoslavlje koje dolazi s Juga i iz tog razloga se vecinski krsti s tri prsta. U mom narodu, ali i sire, jedna od prica koja se deci prica pred spavanje je prica o tri praseta. Ah, umalo da zaboravim. I tri medjeda. Dugo se na javnom servisu Srbije reprizirao film o tri musketara, ali ni jednom se nije davao film "Tri kralja". 2008 godine na pojedninim stranama facebooka gde se vodila zustra rasprava o raznim politickim temama znacajnu ulogu u kreiranju politicke svesti facebookovaca su imala tri gospodina, Pero Gligoric, Stefan Pavlovic i moja malenkost, a prozvali su nas "tri kralja". Patrijarh srbijanske pravoslavne crkve je obicno jedan od tri kandidata. U periodu tranzicije, koja je u Srbiji otpocela 1989 godine i traje do danas, SPC su vodila tri patrijarha, German, Pavle i sada Irinej. Nesmemo zaboraviti ni Sveto trojstvo, Oca, sina i svetog duha. I u Hinduizmu imamo trojstvo, Brahma, Vishnu i Shiva. Manje vise u svakoj religiji imamo po tri neke "face". Secate se da je Zevs imao dva brata sto znaci da ih je bilo trojica. U periodu tranzicije Demokratsku stranku su vodila tri lidera, Dragoljub Micunovic, Zoran Djindjic i danas, Boris Tadic. Ja volim da pomenem i americke politicare. Eto, Abraham Lincoln je imao frazu "3-For-All", Barack Obama parolu od tri reci "Yes We Can", a Martin Luther King, Jr.'s "Pomirenje, Nenasilje, Nasilje". Bio sam mlad momak kada sam u jednoj antikvarnici video tri majmuna jednog pored drugog sa rukama na ustima, usima i ocima. Kasnije sam saznao da je to filozofija tri majmuna "Ne cujem zlo. Ne vidim zlo. Ne govorim zlo." Novak Djokovic je treci najbolji "reket" sveta. "Hajde zovi me mocas u 3" je deo refrena pesme "Insomnija" Jelene Karleuse. Poznati pisac, rodjen jos u vreme Kraljevine Jugoslavije, 1937 godine, Momo Kapor, umro je 3. marta. 2010. godine. 80-tih godina dok su svi pili mineralnu vodu Knjaz Milos, ja sam pio Radensku tri srca. Ukoliko uhvatite zlatnu zabu, ispunice vam jednu zelju, ali zato zlatna ribica ispunjava tri. Ne znam vi, ali kad sa svojim ortacima dizem neki teret ili skacem u bazen, obicno se dogovorimo da to uradimo "na tri". Jednom prilikom sam sinu uzeo novogodisnje pakovanje Kinder surprise i unutra je bilo tri kinder jaja. Broj tri se jos naziva i Heegner broj. Po Platonu dusa je podeljena na tri dela. Pitagora je broj tri nazvao najplemenitijim od svih brojeva. Rusi su imali obicaj nekada ali i sada da se voze u kocijama sa tri istovremeno upregnuta konja, chuvena "troika". Davno bese kada je nas film "Tri", Aleksandra Petrovica, bio nominovan za prestiznog Oskara, 1965 godine u kategoriji najboljeg filma van engleskog govornog podrucja. "Tri" je i najnoviji hit pop princeze Britney Spears. Da li ste gledali film "Vestice iz Istvika". Tamo je bilo tri vestice, Cher, Sarandon i Pfeiffer. Tolkin je napisao "Gospodar prstenova" iz tri dela u kome je sve nesto "tri". Veliki broj zastava zemalja sveta ima na sebi po tri boje ili tri simbola. Postoje i tri dimenzije. Da li ste gledali Avatar 3D? Upravo se u bioskopima daje 3D film Tima Bartona "Alisa u zemlji cuda". Ljudima koji se bave TQM i kvalitetom sigurno je poznat pojam "tri sigma". Cuveni hit Jackson 5 je u svom naslovu imao tri slova; "A.B.C.". Bee Gees su britanski sastav kojeg su cinila tri brata Gibb. Noje je imao tri sina koja su nakon potopa stvorila tri velika naroda. Na Masinskom fakultetu u Beogradu svaki pismeni ispit je trajao tri sata.
More, nesto mi je ovde mutno. Iz koliko simbola je sastavljen Davinchijev kod, a?

by Zeljko Pavicevic

Metamorfoza (ledna ki boza)

A vi, kako te? Ja ne znam šta da vam kažem. Baš nisam pametan. Sve nekako živim u ubeđenju da će neko da pusti vodu i da će govna da odu, a onda pomislim kako je ipak sve ovo jedan javni WC gde nekog baš zabole da prlja ruke pustajući vodu. I dok svi seru po nama, mi stojimo postojano, kano klisurine. Tamo neko kurcu svira, a mi slušamo kako zavija i pokušava da nam objasni kako eto mora da bude tako kako je. I dok smo zbunjeni, izgubljeni u prostoru i vremenu, koje kude se pojavi neki tračak svetla i nade uz muziku Kaoma i cuvenog im hita Lambade.
Najavljuju da će baba Marta da nas iznenadi kao one davne 2003 godine. Sećam se da je bilo hladno. Zima je ledila srž u kostima. Mnogima je život postao zaleđen onog trenutka kada su ubili premijera Srbije. Pokušavajuci da nam ga odlede pozvali su u pomoć mlade demokratske snage. Sedam godina kasnije, u iščekivanju hladnog marta, Dragan Đilas ne gubi vreme. Uveliko seče platane po Beogradu spremajući ogrev. Iskren da budem tolika se digla frka oko tih jebenih platana da mi je prosto muka od ove naše domaće javnosti. Pored jebenih platana niko nije provalio da su struja, komunalije i telefon poskupeli kao i obdanište. Bitno je da se sačuvaju platani kao da ne mogu da se posade novi. Pa šta ako su isekli platane? Jeli to najbitnija strašna stvar koja se desila Beogradu u poslednjih 50 godina? Drugovi i drugarice, jebali Vas jebeni platani!!! Zasadićemo "nove i lepše platane", ali teško da će skoro doći do pojeftinjenja struje i komunalnih usluga. Teško da će se skoro u Srbiji lepše živeti. U Srbiji ima preko pola miliona nezaposlenih. Srbijom se širi bela kuga. Srbija umire od starosti, a vi se borite za platane. More, motku bi ja napravio od tih platana pa udri i po raji i po dahijama. Jebo nam pas mater neškolovanu i glupu. Marš svi pored TV-a i gledajte neku od serija iz širokog asortimana koji vam se nudi na nacionalnim televizijama širom Srbije.

Joj, a kada čujem reč "Elita" naježim se. Jaka elita. Koja bre elita? Da nije Borka Pavićević elita? Ili možda Sonja Biserko? Ko je još elita? Keba i Sneki? Ceca i Seka? Čeda i Velja? Ivica i Toma? Lea Kiš i Suzana Mančić? Gutović i Brajović? Šaper i Divljan? Ko? Forcan i Drakulić? Trebješanin i Kovač? Ko? To elita. E takvu elitu bi ja stavio na ... Nemojte se brukati. Vidim i ko je u Srbiji VIP. Anabela, Karleuša, Maca, Lepa, Drljača i Era. Strašno. A ima Srbija i farmere, Viktoriju i Bebi Dol. Voli narod da uživa uz program radija i televizija Srbije uz svoju elitu i VIP. I sve se to događa dok selo gori, a baba se češlja. E moj Radašine. Doziveo sam i da ekipu iz KurCadžija nazivaju "glumčinama". Molim Vas, da mi neko okupi sve Zvezde Granda i da otpevamo onu staru Jugoslovensku pesmu za gladne u Africi samo da ovaj put posvetimo istu gladnima u Srbiji. To bi bio hit. VR, keve mi!

Videh danas sasvim slučajno Jeremića kod Mr. A6. Pazi sad. Došao Jeremć da obavesti patrijarha Mr.A6 o svojoj poseti patrijarhu konstantinopoljskom Vartolomeju. Svašta. U isto vreme BoTa se "lizao" sa onom francuskom smradinom, ministrom Kušnerom. Svašta. Nesmatram ga smradinom zato što je onomad bio visoki predstavnik EU na Kosovu već zato što mi prirodno deluje ljigavo. Naravno, nije BoTa ništa manja smradina, ljigavac i jajara od njega, ali ipak naš je gore list. Valjda zato i više smrdi. Njih dvojica, kao dve tetke, ćaskali su o evropskim integracijama Srbje. Kako smešno zvuči ovo "evropske integracije". Verujte, ja jedva čekam da se integrišemo ali ne zbog Srbije, nego zbog Evrope. Posmatram ovih dana šta se desava u Grckoj i pitam se kada će i nas da strefi neki "socijalni zemljotres" pored mora "zemljotresa" koji nas pogadjaju svakodnevno, a mi ih ne osećamo.
Najteže mi pada što oni, za čiji dolazak na vlast sam se borio celu jednu deceniju, primenjuju iste fazone kao politička elita 90-ih. Balkanizacija kao najizraženiji aspekt diskontinuiteta potpuno je ubila kritičnu masu u ovoj zemlji. Mnogo će vode proteći Dunavom i Savom dok se ponovo pojavi neki Đinđic i dok se seljana okupi i ujedini u borbi protiv dahija. Ja se nekako ne predajem, ali priznajem, gubim snagu. Povremeno napravim ispad eto tek tako da ne odlepim tapete po gajbi. Najbolje od svega jeste što s vremena na vreme upoznam još po nekog pacijenta sličnog sebi i shvatim da nisam sam u moru gluposti koje me okružuje. Bože slatki (s okusom karamele) koliko gluposti ima oko mene.
Da li znate šta mi najviše nedostaje. Njaviše mi nedostaju show emisije Vesne Versace, Kleopatre, vidovite Branke i Ruške Jakić. To da mi vrate na Pink, pa Bog da me vidi.