U uslovima svetske ekonomske krize, neoliberalizam i liberalizacija su se pokazali kao „kvarljiva roba“. Protekcionizam, korporativno upravljanje i inteligentno upravljanje rizicima, nikad više nego danas, dobijaju na značaju. Međutim promene u svetskoj ekonomiji nedotiču vlastodršce u Srbiji. Ekonomija moralnog hazarda i populistički pristup rešavanju makroekonomskih problema, naša su realnost.
Dok svetski razvijene privrede u uslovima SEK-e preuzimaju strategijski sektor u svoje ruke i brane svim sredstvima svoje gigante, „srpski eksperti“ rasprodaju i ono malo što je ostalo od strateškog značaja u vlasništvu države. Strategija zaduživanja je izgleda jedina strategija kojom se planira „peglanje“ budžetskog deficita i „trajno ukopavanje“ srpske privrede.
S druge strane, „paralelni projekti“ međunarodne zajednice plasirani u javnost ne dotiču populiste, a time ni njihovu potrebu za eventualnim alternativnim rešenjima. Politika održavanja socijalnog mira koštaće Srbiju više nego radikalni zaokret u ekonomskoj politici (korenite makroekonomske i institucionalne reforme i odpočinjanje reindustrijalizacije).
Stalno zaduživanje bez strategijskog pokretanja proizvodnje i otpočinjanja reindustrijalizacije dovešće do prezaduženosti Srbije. Javni dug već sada iznosi preko 70% BDP i ima tendenciju daljeg rasta. Nastavili se ovakvim tempom bez radikalnog zaokreta u ekonomskoj politici koja bi omogućila privredni rast i dostizanje tranzicionog terminusa, Srbiji predstoji bankrot i „vakum“ stanje. Uz efekte izazvane realizacijom „paralelnih projektata“ međunarodne zajednice, kojima se Srbija u potpunosti izopštava iz svih globalnih tokova zbog svoje nesposobnosti za prevazilaženjem tranzicije, afrikanizacija postaje sve izvesnija, a integracije nedostižan cilj.
Ekonomija moralnog hazarda čiji su osnovni manifesti inflacija, monopol, burazerska privatizacija, partijska svojina i strategija zaduživanja nije garant ekonomskog prosperiteta i razvoja zemlje koja lažno pristupa evro-atlanskim integracijama.
Izbegavanje pristupa NATO-u, neopredeljenost ni za EU ni za Rusiju, jednostrano proglašavanje neutralnosti, „povratak“ Nesvrstanima, apetiti premna Republici Srpskoj, koketiranje sa Vojvodinom i „nacionalistički procvat“ su samo neke od kontraverznih pojava koje ovo društvo reflektuje međunarodnoj zajednici kao nesposobnosti za geostrateškim pozicioniranjem.
Šta su „paralelni projekti“ i kako mogu uticati Srbiju?
„Paralelni projekti“ predstavljaju alternativne projekte međunarodne zajednice. Pojedini „experti“ smatraju da oni oslikavaju politiku „satanizacije“ Srbije. Pre mislim da je to odgovor na „vrckajuću politiku“ vlasti u Beogradu. Dosadašnji postupci međunarodne zajednice nisu bili emotivni, iskreni i ne obećavaju mnogo (odmrzavanje prelaznog trgovimskog sporazuma i pristup Srbije „beloj šengenskoj listi“ još uvek su pod znakom pitanja). Realizavcija dva „paralelna projekta“ o kojima se u poslednjih nekoliko meseci intezivno govori unutar stručne javnosti veoma bi štetila Srbiji. To su projekat „Južni tok“ i projekat „oko“.
Projekat „Južni tok“ je od strateškog značaja za Srbiju. Međutim, nakon nedavnih razgovora predstavnika Gasproma sa rukovodstvom Slovenije, situacija se znatno promenila. „Južni tok”, čiji je kapacitet 30 milijardi kubnih metara gasa, zajednički je projekat „Gasproma” i „Enija”, a gas bi prema prvobitnim planovima trebalo da poteče ka zapadnoj Evropi već 2013. trasom koja bi vodila od ruske varoši Beregovaja ispod Crnog mora do Bugarske, i dalje preko Srbije (kojoj je u slovenačkoj varijanti dodeljena ruta koja bez posledica po druge partnere može da „presuši” bilo kad, jer predstavlja sporedan rukavac), a zatim preko Mađarske i Austrije (sada Slovenije) do severne Italije. Drugi krak „Južnog toka” je posle „slovenačke intervencije” ostao nepromenjen, i u južnu Italiju stiže iz iste polazne tačke, preko Grčke. „Južni tok” je obrnuta slika u ogledalu projekta gasovoda „Severni tok”, koji „Gasprom” zajedno sa nemačkim kompanijama „Eon” i BASF gradi ka Nemačkoj, pa će taj gasovod pod Baltičkim morem povezati rusko pristanište Viborg sa nemačkim Grajsvaldom. Navedeni gasovodi su važna za Rusiju jer njima „elegantno“ obilazi za nju problematične države („Južni tok” Belorusiju i Ukrajinu, a „Severni tok” baltičke države”). Prisetimo se da je prema prvoj varijanti trasa gasovoda „Južni tok“ prolazila kroz celu Srbiju. Naravno, ista situacija je i sa gasovodom SAD, „Nabucco“, kojim je bilo planirano da se smanji zavisnost Evrope od ruskog gasa. I njegova prvobitna trasa je izmenjena tako da i ovaj gasovod zaobilazi Srbiju.
Drugi, za nas problematičan projekat je projekat izgradnje alternativnih koridora koji bi zamenili koridore 7 i 10, takozvani projekat „oko“. Izgradnjom koridora 4, koridora 5c i koridora 8, Srbija se u potpunosti tranzitno zaobilazi.
Železnički koridori 10 i 4 su konkurentni koridori. Čini se da Koridor 4 ima bolje karte u rukama, jer su sve zemlje, kroz koje prolazi, članice EU (Češku, Slovačku, Mađarsku, Rumuniju, Bugarsku i Grčku) i oko njega se angažuju evropske institucije. Projekat izgradnje koridora 10, za koji lobira Srbija u Briselu, traje dugo i zavise od nacionalnih vlada (politička nestabilnost).
Koridor 5c je ogranak koridora 5 i prolazi kroz Mađarsku, Hrvatsku, BiH i ponovo Hrvatsku (Ploče). Pored toga što je i ovaj koridor železnički on je istovremeni i rečni, putni i vazdušni koridor kojim se spajaju Srednja i Južna Evropa.
Koridor 8 polazi od albanskog grada na Jadranu, Duressa, preko Makedonije do Bugarskog grada Varna. Ovaj koridor će preko bugarskih luka povezati Evropu sa Središnjom Azijom i Kavkazom. Najveće interesovanje za izgradnjom ovog koridora imaju Albanija i Turska ali i Bugarska. Tačka spajanja koridora 8 i 4 je Sofija, a koridora 4 i 5c, Jadransko more.
Po svemu sudeći, politička nestabilnost, politički rizici, ekonomija moralnog hazarda i konfuzna tranzicija su ključni faktori koji provociraju potrebu međunarodne zajednice za alternativnim rešenjima. Ekonomija nema emocije. Vlast u Beogradu se zanima dnevnim senzacijama, političkim marketingom i populizmom dok nas „svet“ zaobilazi. Izgleda je svima u našem okruženju jasno da je u osnovi svega goli interes.
Politikanti, bojim se da će kada budete završili „svoju karijeru“ i kada narod postane svestan šta ste uradili svojim neradom doći trenutak da Vas pitamo „Imate li vazelina?“.
Dok svetski razvijene privrede u uslovima SEK-e preuzimaju strategijski sektor u svoje ruke i brane svim sredstvima svoje gigante, „srpski eksperti“ rasprodaju i ono malo što je ostalo od strateškog značaja u vlasništvu države. Strategija zaduživanja je izgleda jedina strategija kojom se planira „peglanje“ budžetskog deficita i „trajno ukopavanje“ srpske privrede.
S druge strane, „paralelni projekti“ međunarodne zajednice plasirani u javnost ne dotiču populiste, a time ni njihovu potrebu za eventualnim alternativnim rešenjima. Politika održavanja socijalnog mira koštaće Srbiju više nego radikalni zaokret u ekonomskoj politici (korenite makroekonomske i institucionalne reforme i odpočinjanje reindustrijalizacije).
Stalno zaduživanje bez strategijskog pokretanja proizvodnje i otpočinjanja reindustrijalizacije dovešće do prezaduženosti Srbije. Javni dug već sada iznosi preko 70% BDP i ima tendenciju daljeg rasta. Nastavili se ovakvim tempom bez radikalnog zaokreta u ekonomskoj politici koja bi omogućila privredni rast i dostizanje tranzicionog terminusa, Srbiji predstoji bankrot i „vakum“ stanje. Uz efekte izazvane realizacijom „paralelnih projektata“ međunarodne zajednice, kojima se Srbija u potpunosti izopštava iz svih globalnih tokova zbog svoje nesposobnosti za prevazilaženjem tranzicije, afrikanizacija postaje sve izvesnija, a integracije nedostižan cilj.
Ekonomija moralnog hazarda čiji su osnovni manifesti inflacija, monopol, burazerska privatizacija, partijska svojina i strategija zaduživanja nije garant ekonomskog prosperiteta i razvoja zemlje koja lažno pristupa evro-atlanskim integracijama.
Izbegavanje pristupa NATO-u, neopredeljenost ni za EU ni za Rusiju, jednostrano proglašavanje neutralnosti, „povratak“ Nesvrstanima, apetiti premna Republici Srpskoj, koketiranje sa Vojvodinom i „nacionalistički procvat“ su samo neke od kontraverznih pojava koje ovo društvo reflektuje međunarodnoj zajednici kao nesposobnosti za geostrateškim pozicioniranjem.
Šta su „paralelni projekti“ i kako mogu uticati Srbiju?
„Paralelni projekti“ predstavljaju alternativne projekte međunarodne zajednice. Pojedini „experti“ smatraju da oni oslikavaju politiku „satanizacije“ Srbije. Pre mislim da je to odgovor na „vrckajuću politiku“ vlasti u Beogradu. Dosadašnji postupci međunarodne zajednice nisu bili emotivni, iskreni i ne obećavaju mnogo (odmrzavanje prelaznog trgovimskog sporazuma i pristup Srbije „beloj šengenskoj listi“ još uvek su pod znakom pitanja). Realizavcija dva „paralelna projekta“ o kojima se u poslednjih nekoliko meseci intezivno govori unutar stručne javnosti veoma bi štetila Srbiji. To su projekat „Južni tok“ i projekat „oko“.
Projekat „Južni tok“ je od strateškog značaja za Srbiju. Međutim, nakon nedavnih razgovora predstavnika Gasproma sa rukovodstvom Slovenije, situacija se znatno promenila. „Južni tok”, čiji je kapacitet 30 milijardi kubnih metara gasa, zajednički je projekat „Gasproma” i „Enija”, a gas bi prema prvobitnim planovima trebalo da poteče ka zapadnoj Evropi već 2013. trasom koja bi vodila od ruske varoši Beregovaja ispod Crnog mora do Bugarske, i dalje preko Srbije (kojoj je u slovenačkoj varijanti dodeljena ruta koja bez posledica po druge partnere može da „presuši” bilo kad, jer predstavlja sporedan rukavac), a zatim preko Mađarske i Austrije (sada Slovenije) do severne Italije. Drugi krak „Južnog toka” je posle „slovenačke intervencije” ostao nepromenjen, i u južnu Italiju stiže iz iste polazne tačke, preko Grčke. „Južni tok” je obrnuta slika u ogledalu projekta gasovoda „Severni tok”, koji „Gasprom” zajedno sa nemačkim kompanijama „Eon” i BASF gradi ka Nemačkoj, pa će taj gasovod pod Baltičkim morem povezati rusko pristanište Viborg sa nemačkim Grajsvaldom. Navedeni gasovodi su važna za Rusiju jer njima „elegantno“ obilazi za nju problematične države („Južni tok” Belorusiju i Ukrajinu, a „Severni tok” baltičke države”). Prisetimo se da je prema prvoj varijanti trasa gasovoda „Južni tok“ prolazila kroz celu Srbiju. Naravno, ista situacija je i sa gasovodom SAD, „Nabucco“, kojim je bilo planirano da se smanji zavisnost Evrope od ruskog gasa. I njegova prvobitna trasa je izmenjena tako da i ovaj gasovod zaobilazi Srbiju.
Drugi, za nas problematičan projekat je projekat izgradnje alternativnih koridora koji bi zamenili koridore 7 i 10, takozvani projekat „oko“. Izgradnjom koridora 4, koridora 5c i koridora 8, Srbija se u potpunosti tranzitno zaobilazi.
Železnički koridori 10 i 4 su konkurentni koridori. Čini se da Koridor 4 ima bolje karte u rukama, jer su sve zemlje, kroz koje prolazi, članice EU (Češku, Slovačku, Mađarsku, Rumuniju, Bugarsku i Grčku) i oko njega se angažuju evropske institucije. Projekat izgradnje koridora 10, za koji lobira Srbija u Briselu, traje dugo i zavise od nacionalnih vlada (politička nestabilnost).
Koridor 5c je ogranak koridora 5 i prolazi kroz Mađarsku, Hrvatsku, BiH i ponovo Hrvatsku (Ploče). Pored toga što je i ovaj koridor železnički on je istovremeni i rečni, putni i vazdušni koridor kojim se spajaju Srednja i Južna Evropa.
Koridor 8 polazi od albanskog grada na Jadranu, Duressa, preko Makedonije do Bugarskog grada Varna. Ovaj koridor će preko bugarskih luka povezati Evropu sa Središnjom Azijom i Kavkazom. Najveće interesovanje za izgradnjom ovog koridora imaju Albanija i Turska ali i Bugarska. Tačka spajanja koridora 8 i 4 je Sofija, a koridora 4 i 5c, Jadransko more.
Po svemu sudeći, politička nestabilnost, politički rizici, ekonomija moralnog hazarda i konfuzna tranzicija su ključni faktori koji provociraju potrebu međunarodne zajednice za alternativnim rešenjima. Ekonomija nema emocije. Vlast u Beogradu se zanima dnevnim senzacijama, političkim marketingom i populizmom dok nas „svet“ zaobilazi. Izgleda je svima u našem okruženju jasno da je u osnovi svega goli interes.
Politikanti, bojim se da će kada budete završili „svoju karijeru“ i kada narod postane svestan šta ste uradili svojim neradom doći trenutak da Vas pitamo „Imate li vazelina?“.
Нема коментара:
Постави коментар