Eto Vam je Brankica po drugi put

Pet godina prođe kao dlanom o dlan. Ili je bolje započeti sa: “Pet godina prođe, a glupost nikada!” I dalje nisam jedan od novokompovanih patriota, nacionalista, Srbendi. Nisam naprednjak, a ni reformator. Ne obmotavam brojanicu oko ruke. Nisam okitio kola badnjakom za Božić. Nisu mi smešne serije Radoša Bajića. Ne slušam “Zvezde Granda”. Ne gledam “Pink”. Kada pomislim kakav sam ja to čovek, prosto me sramota što, ovakav kakav sam, nisam deo nekakvog “nebeskog naroda”. Kada se ja ovako bedno i ništavno osećam, šta da mislim kako će me moj narod posmatrati. Moj dobri narod.

Moj narod je dobar. Moj narod je narod sa Balkana, ali kao da je sa ulice. Moj narod nije svet. On je polusvet. I kao da je ova Srbija, mučenica, stvorena baš da u njoj živi polupismen i nepismen živalj. Moj narod ponovo vode oni koji su ga poslednjih deset godina prošlog veka, a i milenijuma, satanizovali. I moj narod se ne žali. Moj narod nije dočekao svog heroja, vojvodu Šešelja, kao hrvatski narod svoje generale. U celoj Srbiji moj narod slavi Beograd jer je na vodi, ali i lebu. Mom narodu i nakon smanjenja plata i penzija iste nikada nisu bile veće. I sa tako velikim platama i penzijama moj dobri narod u stopu prati rast cena struje, gasa i hrane. SVE! Dok cela Evropa ide uzvodno, moj narod ide uz Južni tok. Moj narod letuje u Bajčetini, a zimuje u Feketiću. Mom narodu Kosovo je Srbija, a skoro je shvatio da postoji i Trepča. Moj narod je željno iščekivao prodaju železare u Smederevu nekom obliku, kako bih se odrazio, Amerikanaca. Ipak uspelo je spašavanje #železare od Amera koji nam je na tenderu htedoše uzeti. Moj narod nije znao da čobanin iz rukava vadi plan Beeee! Moj narod možda nije bio tolerantan, ali se pokazalo da jeste. Sramota ga da priča koliko su nam dobri rezultati.

Mom narodu je stran pojam “cenzura”. Moj narod više nema #utisak. Mom narodu nije dozvoljeno da, barem jednom nedeljno, misli #24minuta. Moj narod je, nakon što su mu ukinuli “Mentalno razgibavanje”, postao trom i kilav. Moj narod više nema #Problem. Ipak moj narod nije toliko glup. On je mnogo gluplji od “toliko”. Moj narod ima glavni grad koji podseća na geto i na svaku fasadu u njemu neko je nešto meto. Sloboda iživljavanja je nešto što nije strano mom narodu.

Moj narod ima “majku” i ona se zove Rusija. Moj narod ne pravi razliku između evro-atlanskih i evro-azijskih integracija. Moj narod je organizovao paradu u čast predsednika “majke naše” nekoliko dana pre osobođenja Beograda. Moj narod peva i dok kisne. Zbog posledica korozije nastale nakon parade, vojska mog naroda je nekoliko meseci kasnije organizovala rasprodaju vojnog otpada.

U mom narodu vera je jaka. Moj narod umesto patrijarha, ima kompletnu budalu. On veruje da je neometana borba za ljudska prava izazvala poplave u Srbiji. Kačavenda i Pahomije su deo SPC i kao takvi korisni “kompletnoj budali” u širenju vere i ljubavi prema svemogućem i nemogućem.

Moj narod nema opoziciju. Lideri opozicionih političkih stranaka u zemlji mog naroda više liče na rtaće iz kićbloa okupljene u nameri da “divane”. Dok se jedna polovina okuplja kako bi snimila neki drugi film, druga živi u prvom filmu. Moj narod gleda Skupštinu jer malo ko u Srbiji ima “Animal Planet”. Otuda opravdano beše ono #stokojedna u Skupštini onomad. Kada posmatrate političare u zemlji mog naroda teško da možete da napravite razliku između pozicije i opozicije. Toliko su različiti da je neverovatno koliko su isti. Pametan i inteligentan čovek je ugrožena vrsta mog naroda. Ipak, teško da iko gleda #opstanak.

Moj narod ne zna šta znači imati svoje mišljenje. Sa druge strane, moj narod o svemu ima mišljenje. Nema u šta se ne razume moj narod jer njemu je mišljenje kao dupe; svako ga ima. Moj narod nije sujeveran, on je samo veran. On ne veruje u partijska zapošljavanja, korupciju i institucionalni haos. Mom narodu ništa nije sporno osim 24 sporne privatizacije.

Moj narod jede čips od srpskog krompira upakovan u Hrvatskoj. Moj narod za Kraš  kaže Bambi. Većina mog naroda je nepismena, ali redovno i masovno posećuje Sajam knjiga.

Dobar je moj narod. On ne može da pomogne sebi, ali zato može da pomogne narodu Ukrajine da reši probleme sa Rusijom, jer ipak, Rusija je naša majka. U mom narodu orden je nešto kao bedž, može svako da ga dobije i nosi. Deljenje “bedževa” je decenijama unazad popularno u mom narodu. Funkcioneri koji vode moj narod su diplomirali na prestižnim privatnim fakultetima u zemlji mog naroda. Plagijat u mom narodu je drugačiji naziv za naučni rad.

Tako je to u mom narodu. Dok svom snagom ide u reforme kad kad se i saplete. Ipak to ga ne sprečava da i dalje udara glavom o zid.

Mogao bih danima da pišem o svom narodu, njegovim običajima, njegovoj istoriji, njegovim vladarima, biznismenima, političarima, državnicima… Državnicima?

Ovo je bio nastavak najčitanijeg teksta autora iz 2010. godine.