Hmmm...kako ostati ravnodušan ovih dana u gradu Beogradu i Srbiji uopšte? Da li je to ikako moguće i ako jeste kako Vam to uspeva? Koliko se god trudio, tako nešto mi ne polazi za rukom. Jednostavno ovoliko informacija i podataka na ovako malom prostoru je nemoguće ne prikupiti makar i van svoje volje. Nisam hteo pisati jer znam da će me mrzeti da pročitam sve dalje napisano, ali obzirom da je interesovanje za mojim tekstovima poraslo, moram pisati kako moji čitaoci ne bi flipnuli. I evo me... spremite se za pucanj...moram „roknuti“ džukca... ili svinju.
Sve je počelo tog divnog i sunčanog jutra Juna, 7. 2009. i kulminiralo te mirne i tople večeri istog dana. Nekolicina savesnih građana dve Beogradske opštine, Voždovca i znači Zemuna, izašlo je da ispuni svoju građansku dužnost i po ko zna koji put dokaže sebi da su lojalni ili lojni građani ove lepe nam zemlje Srbije u kojoj Mrkonjić namerava sam da izgradi koridore 10 i 7. Ta šačica građanstva je profilisala novu političku scenu Srbije istakavši u prvi plan Bonda, Tomu Bonda, ex radikala, a danas čoveka koji napredno vuče napred Srbiju ka Evropsku Uniju. Mogao bi i mene malo da povuče. No, naravno tu je i veliki pobednik BoTa koji je svojom pobedom na Voždovcu (DS 18 mandata, SNS 17 mandata i ponovljeni izbori na ovoj opštini zbog „malih pravilnosti“) krunisao svoju političku vladavinu ušavši u istoriju kao političar i državnik koji je dva svoja mandata uložio kako ni Srbija došla na „bledu šangajsku“ listu. Naravno, nije još ali tu je, blizu, iza ugla. Dakle, pobeda svih učesnika izbora dovela je do početka realizacije projekta „protiv-prirodni blud“ (poližu mi ono što se rimuje) koji se u ovoj fazi odnosi na zamišljanje mogućnosti ulaska u koalicije koje normalnom svetu nisu normalne. Kako u Srbiji nema normalnih, odnosno kako je ovde sve normalno, postaje izvesno da će desno-leva ili levo-desna koalicija ugledati svetlost dana. Sve je ovo projekat velikog politikologa i psihologa BoTe koji je nakon posete Bajdena došao na ideju da političku scenu Srbije sredi i podeli na demokrate, tj. On i napredne republikance tj. Bonda, Bonda... L&Ma, L&Ma.
No, kada sam već pomenuo Bajdena, čijem sam se dolasku zaista radovao, ne mogu, a da ne pomenem sve ono što je predhodilo njegovom dolasku. Najpre smo imali zvaničnu posetu predsednika Gore Crne koji je došao da se pomiri sa BoTom (nije ’teo očima da vidi onog Jelašića). Nakon toga su usledile pripreme za Bajdenov dolazak. Zavareno je nekoliko šahtova po ulici Kneza Miloša, uklonjene su sve kante kako Bajden ne bi imao gde da baci otpatke (ko još u Bg. baca smeće u kantu), sklonjeni su svi automobili, sve je spremljeno za ometanje mobilnih telefona i zabranu kretanja. E baš ta zabrana kretanja me najviše iznervirala jer se nas nekoliko nedeljama spremalo da u Ul. Kneza Miloša mašemo Američkim zastavicama.
I dođe Bajden. I sve stade na nekoliko sati. Beograd postade Bajden city. Svi samo o njemu melju. U gradu kažu bio kolaps, a ja nikad brže iz grada nisam stigao gajbi. Prosto sam imao želju da Bajden ostane u Beogradu što duže može ili možda postane i gradonačelnik ovog grada. A bilo je raznih komentara u autobusu. Jedni ga teraju u kurac ( valjda zato što su nas „rokali“ s kraja 90-ih) , drugi žele da ga neko rokne u sred grada (nisu ljudi svesni da bi nam Ameri onda jebali kevu u sred guzice. Od nas bi ostali samo dugmići.), treći su srećni što je došao da nas vidi ( u „govna“ se negleda, ali ajde...ipak je to Bajden). Naravno susreo se sa svim „relevantnim faktorima“ osim sa onom smradinom od Jelašića (kad nije hteo Fića da ga vidi koj kurac da ga gleda Bajden). BoTa je iskoristio priliku da pozove Obamu u Bg, a Bajden da kaže BoTi kako ćemo kurac da dođemo na „bledu šangajsku“ listu. Izljubiše se, izgrliše se (naravno nije Bajden isto što i Ivica Dačić pa da se ljubi sa BoTom ispred slike pokojnog Premijera Srbije) i ode Bajden na Kosovo. E, ono tamo je bio doček. Priština je pokazala svetu kako se dočekuje jedan vice president i to USA. Imamo sreće da je Kosovo deo Srbije pa se nismo u totalu obrukali (napominjem da je nama bilo zabranjeno da mašemo zastavicama, a ’teli smo, majkeim ga).
I tako, ode Bajden. Mi ostali ovde. Ista meta, isto odstojanje. Ah, setih se. Sedeo čovek mesecima, danima, satima, ispred zgrade Predsedništva Srbije ( to vi je ona zgrada di sedi i sedi BoTa). Sedeo tako i jednog dana odlučio da uđe. Bilo mu glupo da ulazi sam i on, da mu ne bi bilo dosadno, ponese sa sobom dve bombice. Nastade haos. Mediji, čuda, muda...ma opšte ledilo. Sve to gledao Šaper i malo razmisli te reče sebi „Ne, ne. Neveruj u idole!“ i pozva BoTu. I eto ti ga na.
Šaper: E lepi šta misliš da baneš na posao sad kad je gusto.
BoTa: Ma idi u kurac, pa da me roknu ko Zokija.
Šaper: Neće bre majmune. Ti si sin Ljube Tadića, pisca memoranduma, velikog prijatelja pukovnika Anfilohija Radovića i pukovnika Dobrice Ćosića. Idi i malo se kurču tamo. Znaš već, nemoj sve da ti govorim.
BoTa: Oće mi skoči rejting?
Šaper: Oće more, nemo se sikiraš.
BoTa: E, Mile, aj zovi i Bonda. Da ne blejim tamo sam.
Šaper: Daj bre ne seri. Zovemo Šutanovca i Acu Tomića.
BoTa: E da. Obavezno mi zovi kuma. Mojne Acu. Ne zna narod da je sa nama. Ne bi da remetim ugled u narod. I zovi Bonda. To je naređenje.
Šaper: Ajde, jebo te Bond.
BoTa: Ma oću ja, al on neće.
Šaper: Mislio sam hipotetički.
BoTa: Aaaa. Pa i ja, jebo te.
Šaper: Ajde pali. Bond će doći malo kasnije. Dok mu javim.
BoTa: Oki doki. A šta da palim?
Šaper: Brateee!!!. Aj žurim.
BoTa: Samo ti žuri. I zovi Bonda. E, i nekog od Vojinih. I smisli tamo još nešto. Neki faks, preteća pisma i tako to.
Šaper: Ma važi.
BoTa: Aj prijatno.
Šaper: Prijatno.
BoTa: Prijatno.
Šaper: Prijatno.
BoTa: Aj prijatno.
Šaper: A, spusti slušalicu kretenu.
BoTa: Aj prijatno.
Sve vreme dok su ćaskali prijatelji, ovaj u zgradi kovitlao bombama. Jedna mu ispade i dohvati je pandur pa poče da razmišlja da li da mu vrati ili ne. Naravno, nije mu vratio. Ovaj se naljutio, pa izvuko osigurač. Postavlja se pitanje kako ga je vratio kasnije. A sve je počelo još 90-ih godina kada su sjebali čoveka jatovci (ne natovci). On se kasnije bavio svakakvim biznisom. Te ovo, te ono. Al ne ide...Srbija brale. I završi se farsa. Uhapsiše ga i čiča miča gotova priča.
Moglo je da bude mrtvih, to je sigurno. Ali zaboravljate da je za mrtve zadužen Mili Tomica i odeljenja za likvidaciju. Dakle ukoliko osetite da vam je kraj blizu obratite se prvom domu zdravlja (odeljenju za likvidaciju) i shvatićete da je kraj bliži nego što mislite. Ovo je zemlja u kojoj odete da operišete čukljeve i umrete od sepse. Žena ode da se porodi i umre. Dete dobije temperaturu i umre. Tinejdžer uradi gastroskopiju i umre na stolu. Odete u hitnu pomoć i tamo vam „hitno pomognu“ poslednji put u životu. Odete na operaciju želudca i izvade vam bubreg. I sve to u ovom narodu prolazi jer samoživa stoka ne oseća solidarnost. Moli Boga da se tako nešto njima ne desi, a ostale ko jebe. Da, mi smo stoka. Najveća stoka koja postoji na ovim zemaljskim, a Boga mi i vanzemaljskim prostorima. Mislite da je nekog dotakla smrt N.T.? Jeste, tog dana. Više iz sažaljenja. Javno mnjenje...koje bre javno mnjenje. Mi smo go kurac. Bagra. Lepo reče nekadašnji Srbin, a danas, po mišljenju crnogorske elite (turim ih na karu ekipno), CrnoGorac Njegoš „Narode, STOKO!!!“. Čovek još tada video s kim ima posla. Obrni,okreni ugurati se može uvek građanima Srbije. Mi ga primamo od svakoga, a najviše od politikanata i sugrađana i naravno najboljih naših prijatelja, Rusa.
Rusa?....DA!!! Eto benzin poskupeo. U celom svetu cena pada,a kod nas raste. Najpre podiže NIS, a onda i Maček...i najavljuju nova poskupljenja. Oćete se vozite? Oćete kurac. Još malo pa će vidimo ko će se vozi. Vozaju oni nas godinama.
Na svu sreću ima Boga pa nađosmo mamuta. Očuvan...lep primerak. On izumreo, a pećinski ljudi i dalje nastanjuju Srbiju. Stvarno onaj od gore nema ni malo milosti. Ubi mamute. I pitam ja BoTu zbog čega...mamu ti!?
A bili Mersi Grej i Enrike. A i Nik Sloter došo isto. I nikako da ode. I ne treba da ode. Uvek smo imali ideju da predsednik Srbije mora da bude neko od vani. I eto ga...baš kada su u Srbiji tropske vreline dođe Nik Sloter da ne spasi. „Sloteru Niče Srbija ti kliče“...“BoTo smrade, ti si pravo piče“. Eh...jeba gu. Biće BoTa još dugo predsednik jer ipak je njegov tata stari udbas i komunjara, debeovac Ljuba...poliže mi muda.
I tako...studenti prodaju bubreg u centru da bi upisali master. Svi bre hoće da budu mastersi i da se bore protiv BoTe...Hi Man-a. Ali slabe vajde. Znanje u Srbiji ne prolazi. Morate da odete vani pa da se vratite kao Đela i Jelašić. To je poenta. Ustavri ni to nije poenta. Poenta je da budete mnogo glupi jer tako mnogo glupi koristite zemlji. Pa pogledajte samo ove silne patriotske organizacije Obraz, 1389, Nacionalni stroj...sve ih turim na moj. To je elita Srbije. To je snaga Srbije. To je naša budućnost. E moja Srbijo. Džabe druga polica DS, ona Zokijeva, šalje poruku „Srbija je keva. Čuvaj kevu da ti duže živi.“ Davno je riknula keva. Otegla papke.
A grip? Ovaj svinjski... Baš me čudi da nije stigao u Srbiju. Toliko svinja na političkoj i javnoj sceni ove naše male zemlje da je prosto fenomen što je nastao u Meksiku, a ne u Srbiji. Ustvari, ovde imamo neku vrstu ideološkog gripa. Što više slediš ideologiju BoTe i ekipe, to više postaješ svinja. „Srbija je keva. Rokni svinju da ti keva živi duže.“ E to je tolerancija. Kažu za mene da sam mnogo destruktivan. Da moji tekstovi i sve što pišem ljude pomeri, pojedine malo baci u depresiju. Ima i onih koji me pljuju. Mnogi me pitaju ko je taj koji meni odgovara, koja je to politička opcija iza koje bih stao, ko su ti koje ja ne bi podkačio. „More, ti si meni nešto mutan.?“ Mutan, mutan. Negro kako.
Droga. Ubistva. Pljačke. Sve mi je jasno, al’ da sede na ladan beton to mi ne ulazi u glavu. Duvaju ljudi. Ne zna se dal’ je jači lepak ili trava. Znam samo da Olju u poslednjih nekoliko dana boli glava. Navatali panduri malog joj sina sa vutru, a „kupije se na trafici , a nisu novine“ ili ti Kurir objavio udarnu vest „Sin Olje Bećković diler droge“. Uuuu... Opasno. Sve 5. Toliko dilera po školama i ništa. Ovaj je poseban. Veoma poseban. Ljudi, pa i BoTa kad kad „smota“ i nije ga sramota. A kad dune i vatru sune...sjebaće nam ovu našu kuću. No, ko ga jebe. Srbija je željna novoga diktatora da ima ko da joj diktira diktate.
Meni je nekako veoma interesantno ono što se desilo pre par dana. Ivica i BoTa znatno suzdržaniji u izjavama u vezi sa onom „bledom šangajskom listom“. Znaju da od toga nema ništa. Pobogu, ova zemlja i institucije su korumpirane do srži. Tolika korupcija nije zapamćena u svetu. Zajebali smo i Rusiju. I onda pričaju o Evropi. No i da dozvole da prismrdimo toj jebenoj listi koja će nam olakšati ulazak u zemlje civiliziranog sveta postavlja se pitanje da li će nam gospoda i dalje olakšavati plate kako bi tako olakšani i dalje čumili po Srbiji bez mogućnosti odlaska u beli svet. Naravno „elita“ putuje i danas i ne sekiram se ja za njih. Običan svet i dalje guli suljpa i kupus salatu i naravno čita Kurir. A sve je to moglo da se sredi davne 2000 godine, Oktobra 6.. Da je tog dana radila motka sve bi danas bilo drugojačije. Danas se suočavamo sa istorijom koja se u Srba veoma često ponavlja. Na pomolu je ideja o ponovnoj crveno crnoj koaliciji pojačanoj žuticom koja mutirana može dovesti do velikih žrtava i zajebe meksički svinjski grip.
I tako, dok slušam Freemasons i njihove fenomenalne pesmice, piskaram ovo sranje od teksta i kontam kako je lepo kad se istreses na ovakav način i odeš da sa prijateljima popiješ kavicu. Nemojte misliti da tu sve prestaje. Svakodnevno obraćanje pažnje na dešavanja u zemlji i svetu dovode do nove inspiracije, prosvetljenja i spisanija. Udari Obama muvi i ubi je na licu mesta. Zamisli te kako bi sve to izgledalo da je BoTa ubio muvu u studiju kod Olje Bećković. BoTa je car. Smiren glas, utegnuta guzica i puno gluposti u vazduhu ukazuje da nam slede jebeno zabavne godine života u Srbiji. Meni je sve jedno jer ja ću da ih napušavam u svakom slučaju, ali je pitanje šta će te vi dragi moji učiniti. Da li će te i dalje aplaudirati svojoj propasti, laganoj i dostižnoj, ili će te uzeti stvar u svoje ruke. Sistem se menja od čoveka u ogledalu. Nije pitanje šta država može da uradi za tebe već šta ti možeš da uradiš za državu i sebe. Ovo danas je sve osim države. Ovo danas je banana republika. Da li si spreman da ponovo u vlasti vidiš neupućenog debeovca, Vojislava Koštunicu? Da li si spreman da gledaš kako se „ližu“ Boris i Toma dok im Ivica titra jajca? Da li možeš da zamisliš šta će se desiti odlaskom Vojvodine kojoj nije stalo do Borisove pornografije? Da li i dalje možeš da veruješ rečenici „Kosovo je Srbija!!!“, a da znaš da je Metohija nezavisna? Da li ti prija da unazad 5 godina slušaš kako do kraja godine upadamo na belu šengensku listu? I da te ne smaram pitanjima jer ih ima jako mnogo, pitam te da li ti je lepo da te prave budalom ili si zaista budala.?
Ja možda jesam blesav, ali budala nisam. Možda mnogo lajem, ali znam i da ujedem. Možda jesam besan, ali verujem u pravdu. Ničija nije gorela do jutra...neće ni njihova. Podigni glavu, otvori um i udri. Menjaj Srbiju menjajući sebe. „Srbija je keva. Rokni svinju da ti keva živi duže.“
Нема коментара:
Постави коментар