Dodži, dodži. Udži, udži!

Krajem meseca maja u Beogradu se održavaju dani Sarajeva. Lepa manifestacija koja bi morala za rezultat da ima zbližavanje i jačanje dobrosusedskih odnosa između dva, nekada konstitutivna naroda SFRJ, a danas BiH. Nekako se uporno i od strane pojedinih EU zemalja, a i nekih inostranih zemalja van EU, radi na zbližavanju nekadašnjih muslimana, a današnjih bošnjaka i nekadašnjih srbijanaca, a današnjih srba. I dok stranački ortaKi La presidente intezivno "hapse" po belom svetu nekada bliske saradnike Alije Izetbegovića, članove "obaveštajne službe" i lica odgovorna za zločine nad srbijanskim narodom, a istovremeno Silajdžić kudi svako mešanje srbijanskog La presidente u "vladavinu prava" i brani, po njegovom ubeđenju, branitelje Bosansko Hercegovačkog suvereniteta i teritorijalnog integriteta, ne smeta im oboma da u pauzi svojih "propagandnih sranja" popiju koju kahvu i izedu koji rahatluk negde u Turskoj sa svojim domaćinom, Abdulahom Gula, uz neobavezno zezanje. Merak do jaja.
Meni lično smeta što se La presidente od Srbije meša u unutrašnje stvari BiH kao da nema pametnijeg posla u svojoj "gajbi". Njegovo guranje nosa u sve i svašta me podseća na doba Slobodana Miloševića i njegovu ulogu u donošenju mira preko Dejtona u BiH. S druge strane, OK mi je da se Abhulah od Turske na predlog Obame od ESADEA postavi kao neko ko će inicirati pregovore zarad popuštanja zategnute situacije između predstavnika dva, nekada konstitutivna naroda SFRJ, a danas BIH, Dodika i Silajdžića nakon dve, kako to obično biva na ovim prostorima, propale runde butmirskih procesa, ali mi je baš seljana uloga srbijanskog Clooney-ja u svemu tome.
Stičem utisak da je glavna prepreka dobrosusedskim odnosima dva, nekada konstitutivna naroda SFRJ, upravo različito viđenje događaja koji su se odvijali tokom građanskog rata na ovim Balkanskim prostorima. Tako npr. Alija Behmen, gradonačelnik Sarajeva, smatra da se u Dobrovoljačkoj ulici u maju 1992. godine nije dogodio zločin, već da je Sarajevo taj dan odbranjeno od napada strane vojne sile na teritoriji međunarodno priznate Republike Bosne i Hercegovine. Tad su članovi JNA bili stranci, a sada su vanzemljaci. Čak svim silama Behmen želi da onemogući skup koji je MUP Kantona Sarajevo već odobrio Pododboru za obeležavanje stradanja pripadnika JNA. Izgleda mi da neko ovde ne radi svoj posao kako valja i ne barata valjanim informacijama. S druge strane reke Drine, Ivica maricom prebacuje te iste oslobodioce u lepo opremljene prostorije na "čije prozore će budu rešetke".
I dok srbijanci i interpolci "jure zločinca" Ganića po Londonu i njih još 11 sa liste "otpisanih" MUP-a Srbije uz istovremeno "negovanje" lika i dela generala Mladića, bošnjaci ulažu ogromne napore da spase svoje "branioce" i dokažu kako je Radovan "kriv za sve". Za sve to vreme Turci merkaju šta bi mogli da kupe na ovim prostorima, a Dodik u Beogradu, lepo mesto da "izede" banjalučki ćevapčić.
Iskonsko pomirenje naroda na ovim prostorima nije ni blizu. Predstavlja neki oblik naučne fantastike. Femkanje i kurvarluk političara s ovih prostora je više nego očigledno. Iskrena želja za pomirenjem ne postoji niti na jednoj od strana. Svi su se oni lepo ispišali u onih šest baklji i pustili narode na ovim prostorima da se "drljaju". Danas, predstavnici naroda na ovim prostorima za cilj imaju samo jedno, duboko uvlačenje u bulju pojedinim evropskim zemljama. A koliko je EU milostiva vidi se na primeru Grčke. Boli koga paja za onog drugog. "Sam pao, sam se ubio!". Braćo bošnjaci, pitam ja Vas, šta to Vi imate da prodate EU, a da ona to nema kvalitetnije i bolje i jeftinije? Braćo srbi, pitam i Vas, šta to Vi imate da ponudite toj velikoj Evropi što oni nemaju? Koje su to vaše konkurentske prednosti? Nema pas za šta da Vas ujede, a natežete đoku. Jadni ste. Svet Vam se smeje, a Vama je lepo. Gori ste od kakve kuravele koja se "ziguje" za keš. I Vi se "zigujete" za keš, ali za razliku od kuravele, taj isti keš moraćete da vratite uz pogodne kamate. Em Vas krešu, em im extra platite.
Danas regionalna saradnja u smislu nadrealista, izgleda nekako ovako. Srbija punu deceniju usvaja koje kakve rezolucije o Srebrenici. Povuci, potegni, iščupati ne može. Padaju izvinjenja sa svih strana Balkana. Mesić pre par meseci zapretio Srbiji preko Republike Srpske. Danas, koristeći proveren recept just like La presidente of Serbia, kuka kako mu neko preti da će biti ubiven. Dodik ko umiljato jagnje, dve majke pose. La presidente od Srbija neće da se popne na "brdo", a puna su mu usta regionalizacije i integracije. Tači poseče sve srpske antene po "zemlji koja je Srbija" uz aminovanje velikih demokrata, članova EuLexa. Silajdžić pljune pa poliže. Josipović i La presidente se neformalno rukuju, a Kosor seče. Milo "krije", a La presidente "traži". Jednom reči, leba i igara. Tri reči, majku ti božiju!!! Srbija!!!
Šta bi danas na sve ovo reklo sveto trojstvo: Milošević, Tuđman i Izetbegović? Da li bi im bilo sve jedno? A sećam se onomad u Dejtonu kad im Bili the boy na ulazu u salu, jednom po jednom reče: "Dodži, dodži. Udži, udži."

Ko se to meni usro?

Od sinoć situLacija na facebook-u postaje veoma zajebaTa. Neko je pokušao da snajperom sa facebooka kokne La presidente i time obezglavi Srbijicu nam zemljicu. Šanse za ovako nešto su ogromne jer se naš La presidenta kreće svugde. On je i na "postavljanju" tornja na Avali, i na "stogodišnjici" SANU on Meša Selimovic day, i susreće se sa Fratinijem negde u Bg, i u Tursku ide sa Harisom, i nema gde ga nema. Odmah sam se setio Čedomira kad onomad želeše da ga "roknu". Mnogo buke ni oko čega. U našoj zemlji neophodno je stalno raditi na publicitetu La Presidente. Za takve aktivnosti zadužen je jedan od Idola i njemu to ide od ruke. Čovek je maher za taj biznis. I ako. Treba. "Nesam školovala." I meni da opadne popularnost i ja bih vikao da hoČe da me "roknu" i da mi stižu poruke "Bićeš ubiven!!!". Ustvari i ne bi. Možda bih bio dostojanstven kao pokojni premijer. Naravno, glupo nas je porediti. Njega su morali da čuvaju "članovi službe" na ministarstvo od Ivica Dačić. 7 godina kasnije niko iz službe nije prozvan za odgovornost. Niko iz vlasti nije prozvan za pozadinsku podršku. Sve se to lepo zataška i mirna Bačka. Jočić uvatio Legiju i pao s konja i od tada ga nema. Aca Tomić izeo jabuku iz svinjske glave i od tada ga nema. Maršićanin lizno limun i od tada ga nema. Ma prosto da procvetaš koliko je lepo ovde kod nas.
Nego da se ja vrnem na priču okolo La Presidente. Mlogo nam se uplašila naš La presidente. Mogu da mislim kako je bilo Brankici onomad kada su je "čerečili" po facebooku. Čak su predstavnici "manjinske Srbije" smislili slogan; "Nož! Žica! Brankica!" Znate (ovo se obraćam ovima iz službe) ima mnogo interesantnijih sajtova gde nas, savesne građane i istražitelje iz Arene, redom sve "ubivaju" svakodnevno ali nas, jadničke, nema ko da brani. Mi nismo La presidente. Činjenica je da je facebook postao mašinerija koja povezuje ljude i daje mogućnost iskazivanja slobodne misli. Ja ne mogu da zamislim drugo mesto odakle bi plasirao ova svoja sranja od textova, na sreću, veoma interesantna širokim narodnim masama, a Boga mi i pojedinim članovima službe. Čuh da i pojedine javne ličnosti čitaju moje textove. Pojedinci mi i prete. Oče da me ubivaju u pojam. Kao da me neko pita kako mi je. Jebe se Ivici i La presidente za mene baš kao što se meni jebe za njih. Lažem. Nije mi sve jedno. Sve jedno, jedno je.
Ustvari nije mi jasno zašto se La presidente plaši sada kada ima Milu. Titu je "vučko" spasio život onomad na Drvaru. Kasnije je imao pudle, male, bele i slatke. Vodio ih na bitne sastanke komiteta. BoTa voli da liči na Tita. Neka vodi Milu sa sobom zlu netrebalo. Sada kada smo mi "beograđani" obezbedili pare za proteze ima Mila da skače ki skakavac. Ja da sam na mestu La presidente ne bi se mnogo sekirao bez obzira što mi tamo neko na nekoj "amonimnoj" grupi preti da će da me sekiricom nasikira.
Ustvari, ko bre pored Miška sme da dira BoTu, a da nije Terminator? I Rale je tu da pazi našega đetića. Tolike pičke su na sceni koje uvjek mogu uskočit za prešednika. Nema razloga naš La presidente da se "straši". Prvo, tu je akcija "Morava" koja eliminiše sve neposredne napadače od profil "narko diler" koji mogu da štete La presidente. Naravno, ovde ne računam one "Izbegle" u Crnu Goru i "zemlju koja je Srbija". Drugo, La presidente ne radi na hvatanju neuhvatljivih agenata from Republika Srpska. Treće, navijači i navijačke grupe facebooka rade na zaštiti La presidente jer im isti dozvoljava da se reklamiraju na B92 preko Insajdera, i ne apsi ih i ako nemaju plaćen termin. Četvrto, svi mediji u Srbiji rade na promociji manekenskog look-a našega La presidente. Peto, presidente nije Adler ili Froid, ali dobro poznava ljudski mozak i njegove mogućnosti. Iz toga razloga on ne dira one koji mogu da mu pomognu, a nama su jebeno mnogo odmogli. Ja nisam pomenuo Acu Tomića i ekipu.
Zaista, ja ne vidim razlog zbog kojeg se naš La presidente usro. Imam utisak da žele da nas malo zastraše na ovi internet. Videla ciganka BoTi u šolju da ima neko slovo "O". Reknula mu "BoTo ima neki ljudi. Neki komputeri. Neki svet mene nepoznat. E taj svet nešto oče." A ovaj na to pita "Šta oće?". "Oče da te kara!" reknu mu ciganka.
E moj Ti. Znamo da te bije glas da si jebač, ali bato, nemo nas da karaš. Možda jesmo sisali vesla ali čamac progutali nismo. Ovakve fazone mož serviraš tvojim pulenima. Aj što si nas potisnuo u ćošak i bacio u virtuelni svet, sada hoćeš i ovde da nas karaš. Ovde možeš da ga duvaš La presidente.

Za kraj vam prenosim komentar moga prijatelja iz BiH koji na svoje pitanje šta se novo desava na istoku od mene dobija odgovor u kojem mu velim da pišem text o La presidente i atentatorima sa facebooka. A moj prijatelj, Nedim Jahić će na to "Države u kojima je facebook prijetnja problem, je država u kojoj nema pravih političkih problema. Ko vas je tjerao da predate većinu ratnih zločinaca, sad nema šta pošteno ni da se napiše". Vala baš!

by Ž. P. Chile

S prozora putničkog voza

Šine hramlju neme,
mislima u nekom ratu.
Bagrem beli još u cvatu,
za njima starima vene.

Jad rasejan, siv dan budi.
Jadikuju napuštene česme:
ljudi postadoše pesme;
pesme postadoše ljudi.

O kućama ti visi zasušena loza.
- Srbijo umorna, snuj mladalački! -
Starost i štap prosjački,
videti se s prozora putničkog voza.

... i kad sam budna, sanjam. Sve do kraja sveta, dalekih planeta...

Tomica Milosavljević operisao kičmu negde u belom svetu, a ne u zemlji u kojoj je Ministar zdravlja. Operisao se u Minhenu, a ne u Beogradu. Kičma popustila usled izlaganja velikom teretu. Mnoge je taj nosio na kičmi. Nego, jebe se meni za njegovu kičmu. Više mi je do njegove savesti. Toliko tereta nosi na njoj da se "brinem" da ukoliko se njoj nešto desi, kako i gde će je operisati. Ustvari, kada je video kako su ovi "njegovi" magarci sredili, ups, stručno operisali Biljanu Kovačević Vućo, nije 'teo da rizikuje. Pusti ti to. Što je sigurica, sigurica je.
BoTa, La presidenta, umalo se u naletu pohvala Krkobabića nije usro od sreće. Zna Krkobabić kako da mu ga uvuče, a da ga ne utuče. Izbori su blizu, pa veli da malo udari po marketingu. "Ti se BoTo nadljudskim, božanskim, irinejskim i kakvim sve ne naporima, boriš da uđemo u tu jebenu Evropsku uniju, mučeniče naš." A ova utegnuta "tolumba" mu odgovara u fazonu "Imaš godina, al' si ki zmaj. Pun ideja i inovacija. Tebi stari moj bleja nije zanimacija. Samo tako da nastaviš. I obavezo nastavi sa onim odlučnim "ne" u pregovorima sa World Bank i IMF. Ko im bre jebe mater.". Opasan je Krkobabić. Još unuke da zaposli i praunuke i Bog da ga vidi. A BoTa da udomi Milu i da gradskim parama plati istoj proteze pa i nju Bog da vidi. Ima grad para za bacanje. Zemljo Srbijo!!!
Beograđani dobili novi toranj na Avali. Više nema potrebe da skaču sa Beograđanke i remete saobraćaj. Na Avalu, pa skačite do mile volje. Čuj Beograđani. Ne pamtim kada sam poslednji put video predstavnika izumrele vrste. Ah, da. Setih se. Bila je to ona gospođa koju su našli u kontejneru 90-ih. Poklopila je vrata, a niko da joj pomogne da izađe. Šta ti je život.
Dinkić ima novu ljubav. Tačnije dve. Ljaića i Gojkovićevu. Vidite, radi se o politički i programski bliskim strankama. Takođe, ove nove ljubavi su dokaz da u Srbiji "nemoguće" ne postoji. Mi smo uvek važili za dobronameran narod. Iz tog razloga sve radimo dobro za ličnu korist. Kolektivno nas ne zanima. Dobar sam koliko sam "dobar". Prema tome, dabome.
Ukoliko Vam je supruga, sestra, mama ili već ko, trudan, unapred znajte da bez 500 evra nema porođaja. Ili keš ili Georgina. U Srbiji vlada bela kuga? Normalno. Mladi su bez posla, bez stana, bez kola. Ukoliko slučajno "zaglave" moraju da calnu polagačima Hipokratove zakletve neki keš za 3D ili 4D skener, epidural, porođaj... Naravno, zakazujete termin.Nema više porađanja kad vam dođe. Ne. Ne. Oni vam kažu kada vam je termin i kada je njima termin da vas porode. Ako vam se termini ne poklope...jbg. Porođaj van termina. I nemoj da vam padne na pamet da slučajno označite novčanice. Najebaćete.
Uvek se nasmejem onoj pijanoj budali što onomad pored onog potočića proglasi predsednika Klintona prvakom u šuntavilu. Kod mene na listi za prvo mesto u šuntavilu njih 50 i zbog radi toga ne mogu da ih objavim.
"Uvatiše" Nikitovića posle 2 godine. Hoće da nameste čoveku da je "palio" ambasade po Beogradu. Kako bre ne nameste Voji da je bio politička pozadina u atentatu na Zorana, ili Mišku i Beku da su pokupovali tuđim parama pola Srbije ili meni da pišem ova govna od textova.
Ove godine se planira proslava desetogodišnjice od petooktobarskih promena. Jedan od govornika biće i Aca Tomić.
Srpske vlasti po svaku cenu 'oće da uvate "kriminalca" Caneta Subotića i Mila Đukanovića. Ja meni, samo da ne uvate i Medlin Olbrajt.
Ukoliko vam više nije stalo do života, uzmite Dinkićev kredit. Naravno, ovaj dinarski. Tim kreditima subvencionišete Miškovića. Zašta god da se uhvatite u Srbiji to su obezbedili Miško i ortaki. Kredit će te vratiti, naravno. Inače, svi brendovi u Delta cityju i Ušću vam dolazu iz Turske. Baš se upravo BoTa vratio s pregovora. Tražio da mi u Pazaru šijemo jedan deo brendova, ono kao, Guči, Armani, Kenzo, Kiko i tako te manje poznate marke.
Cvetko planira da proda Telekom Srbija. Nabili mu cenu. Ali cena će da padne jer ovi dole u "zemlji koja je Srbija" posekoše sve kablove. Uništiše sve što je srpsko. I 063 i 064. Kažu može i "niže" pa podeliše jadnom napaćenom narodu besplatne 044 i 049. Nego nije meni zbog toga, već što hitna pomoć nije radila ceo dan i što Rada Trajković izađe onomad na izbore, a sada sere po njima.
Selo gori, a Boris se češlja, jebo ga Radoš Bajić.
Moram da napravim malu digresiju, a obično to ne volim da radim, što se da videti iz priloženog. Vidite, mnogo mi je, bre, bilo žao, bre, što se Koštunjavi nije pojavio na otvaranje svečanoga tornja na Avali. Bio Tijanić. Bio Tadić. Bio i ja.
Profesor Šoškić najozbiljniji kandidat za Guvernera NBS. Idi begaj!!! Pamtim ga kao modernog profesora. Komunističke metode ispitivanja. Za tačan odgovor 1 bod. Ne tačan odgovor 2 boda. Zbir...pomozi Bože. Pismeni 5 minuta. Usmeni 7 minuta. Uđeš, izađeš, gotovo. Prepisao knjigu od Frederic S. Mishkina i Stanley Eakinsa. Tata, ex profesor, ga malo pogurao. I...Bog da ga vidi. A visok i lep čovek...to stvarno jeste.
Visoka srpska delegacija otputovala u Washington na godišnjicu IMF ili šta već. Aj što je visoka delegacija, nego što je i dobro plaćena. Narod ih plaća da ga najsporije što mogu uvedu u EU, a Miško da ga, misim narod, najbrže što mogu opljačkaju.
Jura u Rači ostao bez radnika. Le le. A za edukaciju se prijavilo samo nji četri. Ostala bagra oće da ostane needukovana. Kuda ide ova zemlja meni nije jasno?
Meni poslednjih nekoliko dana samo jedno te isto serviraju. "Ćuti bre čoveče. Ubiće te neko." Alo bre ljudi. Pa ja ovo nikome ne pričam. A pored toga mi stalno govoru kako pišem i serem, a stalno glasam. Ljudi, ko ne glasa ne može da talasa. Oni koji ne glasaju neka sede kući i neka štrikaju. E sada, za koga ću da glasam na narednim izborima, to ću da vidim. Za sada mi je u vidokrugu Rasimova stranka, ali ako budu u koaliciji sa JUL-om ovaj G17+, eee, onda ću da glasam za obojicu. A ako me prevaru, le, le, al će ih opletem...ledilo.

DESILO SE (NI)JEDNOM

Bilo nas je mnogo, mnogo nas kao jedan.
Bilo nas je mnogo, pa (ni)jedan kao mnogo nas.

Taj (ni)jedan, s tobom u tvojim cipelama stoji.
Onaj (ni)jedan, što je davno od jednog ubijen;
i još nekih, što zbog jednog ubiše mnogo nas.

Isti (ni)jedan, vaskrs'o je u mnogo nas.
Mnogo nas udarismo na tiranog jednog.
Iz mnogo nas izdvojilo se nekoliko.
Nekoliko obmanuše tiranog jednog i mnogo nas.

Bilo nas je mnogo, mnogo nas kao (ni)jedan.
Idalje nas je mnogo, samo (ni)jedan ne veruje u mnogo nas.

Borise, jesi krmljao nešto?

Boris Tadić. Neee. Licemer! Govnar! Dupelizac! Ko je ustvari Boris Tadić ili, kako ga mnogi u poslednjih nekoliko godina u svojim textovima nazivaju, BoTa?
BoTa je predsednik zemlje u kojoj je Kosovo Srbija. To je dobrotvor koji je preko svojih poltrona pobio više od milion životinja ali i usvojio invalida Milu. To je licemer koji je zvao iz Rima svoje partijske kolege i tražio da se vest o smrti patrijarha Srpskog g-dina Pavla objavi sa jednim danom zakašnjenja kako bi se on vratio na vreme za saranu. To je borac za ljudska prava koji je na dan komemoracije Biljani Kovačević Vučo otkrivao ono govno od tornja na Avali sa Tijanićem i još po nekim Vojinim poltronom. To je onaj utegnuti što dok priča razvlači reči poput neke kuravele koja s žudnjom očekuje da "primi". To je sin udbaša i komunjare, akademika Ljube Tadića. To je nekadašnji podpredsednik DS koji je "goreo" od uzbuđenja dok je potpisivao svoje slike na koje kakvim prijemima, konferencijama i sastancima. To je emancipovana priučena politička marioneta utripovana da je najbolji prijatelj Milorada Dodika. To je putnik namernik i džepa namirnik. To je političar koji za savetnika ima bivše Idole.
Boris Tadić je nekadašnji profesor u prvoj Beogradskoj gimnaziji. Ex student psihologije. Lik koji vešto barata veštinama NLP-a. On je čovek koji je pomirio nepomirljivo. On se ispred slike pokojnog premijera Srbije, Zorana Đinđića, ljubakao sa Ivicom Šljivicom, a nije imao muda da podrži Gay paradu u Beogradu. To je čovek koji je od Tome Grobara napravio pacifistu i evropejca. Boris Tadić je borac za dobrosusedske odnose i regionalizaciju Srbije ali izbegava susrete po brdima i dolinama. BoTa voli da se ispričava za sve i svašta. On nudi ono što od njega niko ne traži. "U EU samo sa Kosovom i nećemo ga priznati i ako to od nas ne tražite" - tako nekako. On loži ovu bedu od naroda u nadi da će da joj ga gurne do jaja jel, Boga ti, šta zna raja šta su jaja.
Boris Tadić je za evropsku Srbiju ali izvan EU. Odnosno i EU, ali i Kina, Rusija, Nesvrstani i Srpska. To je političar sa vizijom i televizijom. Taj ima vremena za svakog i za nikoga. On rado gura nos gde stigne. Onomad je bio i u gradskom zelenilu da pita da li su platani morali biti posečeni i zašto. Kasno BoTa u "zelenilo" stiže. BoTa jednom godišnje gostuje u Utisku nedelje, a "utisak" ostavlja skoro svakodnevno.
BoTu je "vulkanski oblak" omeo da odputuje u bratsku Poljsku na pogreb predsednika koji nije hteo da prizna da Kosovo nije Srbija. Bota je bio na useljavanju u novi stan slavnog nam plivača i nosioca majce "Kosovo je Srbija", Čavića i poneo mu WC papir. BoTa olimpijsku reprezentaciju Srbije pozdravlja sa Jeremićem i tri prsta. BoTa voli crkvu jer pukovnik Irinej voli BoTu, a ne Voju. Voju voli pukovnik Anfilohije Radović. BoTu su u DS-u za vreme Z.Đ. zvali "lepša polovina". BoTa je Clooney za Italijane, a za Srbe "Lep je, ljubi ga majka". BoTa u Hrvatsku ide nezvanično.
Boris Tadić je predsednik u parlamentarnom sistemu u kojem parlament predstavlja "glasačku mašinu", a ne kontrolora vlade. BoTa se meša gde stigne. On je tu da pomogne i kada je gasna kriza i kada ministri ne rade svoj posao. Ministri su i dalje tamo gde su i bili, a gasne krize više nema. BoTa je jedini u Srbiji koji sedi i razgovara sa čovekom kojeg ne poznaje, našim Miškom Piškom. BoTa na Srpski Davos ide da bi se sankao. BoTa je oženjen. I Voja je oženjen. Ili nije?
BoTa ne pije alkohol. Ustvari pio je nekad ali su ga navatali i od tada ne pije. Voleo je čovek da cugne šampanjac, nazdravi na stadionu, ali tužili ga zlotvori. Tada je BoTa pokazao svima kako naše sudsvo radi brzo i efikasno i odazvao se pozivu za saslušanje zajedno sa svojim kolegama, političarima blokirajući saobraćaj ispred suda nekoliko sati.
BoTa voli kulturna dešavanja posebno kada ima visoke goste u poseti, a da nije Milo Đukanović. Voli priredbe i voli da ukaže svojim gostima kako naš narod pamti ko su njegovi oslobodioci i da mi, kao narod, znamo da sunce izlazi na istoku. Zato je BoTa priredio posebnu priredbu u Strava Centru predsedniku Međedu, a ne podpredsedniku Bajdenu. BoTa ne voli konkurenciju ili ti Đilasa. BoTa je morao da progura Statut Vojvodine da mu ga ne bi ugurali u bulju. BoTa je kum Ministru odbrane, ali i Ministru poljoprivrede. BoTa ne kupuje u Maxiju jer ne poznaje Miškovića. BoTa ima 6 "džukela": Mlađu, Vuka, Ivicu, Čedu, Palmu i Krkobabića i 2. "kuje", Kolundžiju i Trivan.
BoTa jede zelenu salatu. Izbegava luk i slaninu. BoTa je bio u Srebrenici (više puta) dok su "naši" čuvali mladića. BoTa se nije mešao u slučaj Topčider, ali jeste u slučaj Bodrum. BoTa je zabranio LDF, ali dozvolio LDP. LDP dobije "nešto". To "nešto" iskoriste da "udome" Luku Beograd, Mišku i Beku i to u danima žalosti za Pavlom. Miško i Beko to debelo plate Canetovim parama. LDP s druge strane čuva "foteljicu" BoTici. Vuci siti. Ovce bleje. Misim, ono kao, brate...narod bleji.
BoTa je lik kojeg su poistovetili sa Judom. Ne zato što je "izdao" Zoranovu viziju, već zbog toga što je izdao Caneta. BoTa redovno posećuje besede u znak sećanja na pokojnog nam Zorana. BoTa nije želeo da sazna ko je "politička pozadina atentata na pokojnog premijera". BoTa je miroljubiv lik. On ne prlja ruke. Drugi to rade za njega. BoTa ne gleda Insajder i ne zna ko je Brankica. Gleda fudbal, a da li pije Jelen pivo, jebem li ga.
Znate, ovaj čovek je neko ko me neviđeno ispiriše da serem po njemu, ali ne mogu više. Ne zato što mi više ništa ne pada na pamet već iz razloga što mi je ovo drugi text u poslednja 24 sata i što mi je mozak nabubrio od ovoliko sranja. Nastavak sledi da ti se krv u venama sledi.

by Chile

Klupko

Meni je "Moja desna ruka" extra show. Edukativna je. Ukazuje muškoj populaciji da "desanka" ima još jedno značenje. Show nije komedija, već farsa. Savijam se od smeha koliko gluposti bude u etru za svega nešto manje od sat vremena. A pitko je da naš narod može da skapira. Može se čuti kad kad neka pametna izjava. Eto, i sama Seka kaže kako Veljko retko priča, al' kad kaže ... kaže malo, ali glupo. A jeste čobanica ona Seka. Kako je duže gledam, sve mi se više dopada. To i jeste cilj medija. Možda bi građani ove male zemljice, ukoliko bi više gledali i slušali Sonju Biserko ili Natašu Kandić, iste i zavoleli.
I dok sam još uvek bio pod utiskom senzacionalne vesti koja se može izjednačiti sa spektaklom, a to je da je Ivica, pored svih titula postao i "najevropljanin" pogodila me je tužna vest. U Beogradu je preminula jedna od najvećih boraca za ljudska prava, Biljana Kovačević Vučo. Pomislio sam samo na to koliko će neukusnih komentara proste Srbije zasuti ovu vest. Bila mi je muka. Istog dana otpočelo je, kako kažu naši mediji, senzacionalno i istorijsko suđenje osumljičenima za ubistvo francuza Borisa Totema. Spektakl.
Kole pomogao crkvu, a ovi ga "turili" na ikonu. A crkve niču kao pečurke posle kiše. Gde god možeš, a ti crkvu posadi kako bi se ovaj napaćeni narod mogao produhoviti. Pored crkve, narodnu kuhinju posadi kako bi se ovaj izgladneli narod mogao nahraniti. Malo dalje od njih sigurnu kuću posadi kako bi se lepša polovina ovog naroda imala gde skloniti od ruku zlotvora i napasnika. Ako uspeš ti negde i drvo posadi...ustvari jebeš drvo. Vidiš da odoše platani.
Uspeo sam da nabavim svih sedam sezona Sherlock Holmesa i to neposredno pred spektakl u Areni. Hteo sam da pobedim u nadmetanju za istraživača. Ustvari lažem. Hteo sam da pomognem ovima iz službe da rasklinkamo organizatore organizovanog kriminala u Srbiji. Međutim plan mi nije uspeo jer sam shvatio da su oni koji organizuju hvatanje učesnike u organizovanom kriminalu ustvari organizatori organizovanog državnog i svakog drugog kriminala. Rekoh sebi što bih se ja petljao u sve to kad ne znam da igram igru Kolariću Paniću.
Sede dve sove na grani. Vrte glavama. Oči im ogromne. Bleje. U jednom trenutku jedna reče "Huuuu!!!!". Tek će ova druga "Idi bre u pičku materinu...uplaši me."
Inače, uskoro bi moji textovi trebalo da osvanu na tri veoma interesantna bloga. Naravno, imam utisak da kada budete videli gde i šta treba da izleti u medijski prostor nećete verovati koliko ova zemlja pruža mogućnosti. Naravno, za sada je sve to na nivou "rekla kazala" ali govno je smazala Nada Kolundžija, a ne ja. Pisati i nije tako loše. Savetujem mlade ljude da pišu. Ovaj sistem unazađuje i ima za cilj samo jedno... unakaziti svest normalnom čoveku tako da ne razaznaje dobro od manje dobrog, a loše od zločina. Ide im za rukom. A možda je tako i dobro. Ko zna zašto je sve to dobro? (A dobro nije.)
Za kraj želim da Vam postavim jedno pitanje, a vi ako želite odgovorite prvenstveno sebi. Ovo pitanje koliko god bilo jednostavno ima određenu težinu. Šta je zajedničko za SDPS i G17+?

by Željko Pavićević

Ja hoču s tobom da džuskam

Ljudi na ovim prostorima imaju jako kratko pamćenje. Takođe, iz meni nepoznatog razloga, ne žele da uče na svojim, a da ne pominjem učenje na tuđim greškama. To se odnosi kako na prosečne građane i građanke balkanskih zemalja tako i na predstavnika vlasti u istim zemljama koji se mogu okarakterisati kao izrodi društva odnosno dnom dna. Ako ovako posmatramo stvari onda je pitanje kakvo je to društvo koje bira za svoje predstavnike takav šljam. Primera radi, prema izveštaju Svetskog ekonomskog foruma, Srbija je okarakterisana kao zemlja u kojoj pored političke nestabilnosti i neefikasnosti državnog aparata, korupcija predstavlja najproblematičniji faktor za obavljanje biznisa. Razlog ovome su loše pripremne procedure za donošenje propisa koje za rezultat imaju loše propise i zakone kao i manjkavo sprovođenje propisa. U takvoj situaciji, ne uzimajući u obzir gomile drugih faktora, sasvim je logično i očekivano da nivo korupcije bude visok. Naravno, moguć je i onaj drugi,"ciničan" pogled na ovakvo stanje - propisi su loši upravo zbog korupcije, bilo zato što se propisi pripremaju tako da dozvoljavaju znatnu diskreciju u pripremi, što omogućava korupciju, bilo iz razloga što je zakonodavac ( odnosno Vlada obzirom da je ona preuzela funkciju parlamenta) korumpiran i donosi takve zakone koji omogućavaju nesmetan rad i korist pojedinim interesnim grupama koje predstavljaju Miško Piško, Peca MPC-a, Pinki, Drakula, Bekica, ĐilŠaperica ili Draganče Farmakomče.
Dvodecenijska tranzicija u mojoj zemlji nije nagnala pojedince da stave prst na čelo i priupitaju se zar su vlastodršci morali da prave greške tokom tranzicionog perido i pored činjenice da su imali prilike da se ugledaju na pojedine zemlje i mogućnost da neprave greške koje su pravile ex-tranzicione zemlje. Naprotiv, mi smo pravili iste ili gore. Vođeni činjenicom da tranzicija predstavlja proces pokušaja i greške, dozvolili smo sebi da im neograničeno mnogo puta praštamo, davajući im legitimitet na svakim narednim izborima. Narod je postao hipnotisana gomila izložena manipulacijama i slatkorečivosti političke elite modernog doba otpočetog petooktobarskim promenama. Menjali smo sistem, međutim stičem utisak da što smo ga više menjali sve je više bilo isto. Ajde da povučemo paralelu. Parlament je danas "glasačka mašina" baš kao i 90-ih. Parlament danas čine poslanici 22 stranke gde imamo slučajeve da jedan čovek predstavlja jednu stranku. Samo vladajuću većinu čini 14 stranaka. Slična situacija je bila i 90-ih s tom razlikom što je krađa omogućavala veći broj mandata vladajućoj većini. Glavnu reč u parlamentarnom sistemu ponovo vodi predsednik, a ne premijer. 90-ih je to bio Milošević, a ne Marjanović, a danas je to BoTa, a ne Cvetko (on se meša i u gasnu krizu, ali i u priču o smenama ministara koji nikako da se smene). Javni servis je režimski medij baš kao i 90-ih (nekada ste imali NTV Studio B. Danas nemate NTV). Zakon o informisanju osporavan od opozicije 90-ih je danas taj isti samo unapređen tako da npr. ovo što ja pišem može da me košta životne egzistencije ukoliko bih objavio u svojoj knjizi. Tokom 90-ih su postojale novine kao što su Nedeljni telegraf, Demokratija i Krmača koji su bili anti-režimski. Danas nema anti-režimskih novina (privatizovane su ili ugašene kao npr. Borba). Etički, politička elita danas se ne razlikuje od one iz 90-ih godina. Srbija se ni onda, a ni danas ne može smatrati faktorom stabilnosti na Balkanu. Stalno se priča o nekim promenama. Promene koje su načinjene su bile nužnost trenutka jer izolacija nije bila rešenje. Liberalizacija trgovine i tokova kapitala je bila neminovna. Privatizacija takođe, ali ne brza i ishitrena. Održavanje makroekonomske stabilnosti peglanjem deviznog kursa sredstvima od privatizacije i kreditima inostranih organizacija je neodrživo na dugi rok. Odlazak Jelašića je rezultat snage lokalnih biznismena brokerskog mentaliteta i njihove investicione kratkovidosti (Samo uvozimo. Ništa ne proizvodimo. Ništa neće ni izvozimo. Jeli to ok rtaći? - vidi text "Rtaći iz kićbloa"). Kurs koji je na snazi penalizuje izvoznike i proizvođače, a favorizuje uvoznike. Vlada subvencionira potrošačke kredite građana umesto projekte za izgradnju fizičke infrastrukture i pokretanje strategijskih sektora (elektroprivrede, poljoprivrede, telekomunikacija i obrazovanja). Ovakav recept može da nas dovede do ambisa iz kojeg ćemo teško izaći. Sistem je građane navikao da troše nezarađeno stvarajući od njih neradnike. Kakav smo narod (tačnije koliki smo neradnici) pokazuje i ono što se desilo u Zastavi elektro nakon njene prodaje "Korejancima" gde se svih 284 radnika prijavilo da napuste firmu i uzmu otpremninu. Apsolutno mi nije jasna ideja tih ljudi (a onomad su sekli prste). Vlast kroz svoje ponašanje projektuje ponašanje građana ili građani prihvataju samo ono što odgovara njihovom mentalnom sklopu. Ponašanje eminentnih političara kakav je npr. Velja Selja kuraži mlade da svoja neslaganja sa pojedinim dešavanjima ispoljavaju na način na koji to čini ova budala i poslanik u parlamentu Srbije.
Mogu konstatovati da se ponašanje u Srbiji svelo na princip "Uzmi-Daj!!! Kupi-Prodaj!!!" Porukama na bilbordima građani se pozivaju da SMS-om pomognu Crvenu Zvezdu, Narodne kuhinje, Kuće bez nasilja ili Obolele od raka dojke. Onda taj novac završi npr. u džepu Kaće Rebrače. E sada mi je stao mozak. Aj zdravo. I obavezno ponovo vidi sliku.

PS: Hvala Nihadu Seremetu za fotku. Baš su to naši političari i baš nam šalju pravi znak u oba slučaja. E zato ja volim Balkam. U. Je. Kamon. Kamon.

Valter brani rokere s Moravu

Upravo radim na svojoj prvoj knjizi koju možda neću ni izdati, ali eto, bar sam probao. Ustvari, govorim neistinu, nisam još počeo, ali planiram. To je sigurno. Planiram da objavim sve do sada objavljene i neobjavljene textove, tačnije sve do sada napisano. Znate kako, Borba se nije baš čitala kao Kurir, moj blog nije baš nešto posećen. U krajnjem slučaju, ljudi više vole da sednu ili legnu i čitaju neki text. Kupite laptop, a ne moju knjigu. Sada bi pojedini rekli kako mu udaram reklamu, ali nije zaista tako i ako je baš tako kako bi oni rekli.
Ko je verovao da će Zorica Brunclik nakon razgovora samnom ući na Farmu? Ja nisam. Eto, na primer, moja drugarica i dugogodišnja saradnica, Jelena Tinska nije htela da ide na Farmu. Jeca nije ljankese kao Zoka (mislim nemoj bude kao da sam ja rekao da je Jeca mala, a Zoka velika ljankese. Seka Aleksić je čobanica. Jeca nije uopšte ljankese. Jeca samo roka ovaj sistem na sebi svojstven način, mada ni njoj nešto ne ide baš najbolje od ruke) i ona Zokina božule pudla koja je uz to još i muško (a da. danas je ok biti gay), ali verujem da bi (mislim na Jecu) ušla samnom i još nekim VIP ličnostima u kuću Velikoga Burazera (zipa ovo "VIP ličnostima". Dakle, ono kao strahota brate, majke mi, ali ono, tiću). To bi bila sprdnja. To bi bila zajebancija. Onda bi Svet, Hallo, Skandal, Gloria, Stav, Kurir (čuo sam da lider Solidarnosti više ne radi za ovaj magazin ili ti newspaper naj čitaniji na teritoriji, jeli, Srbije) i ko zna ko sve ne, pisali o nama razne gluposti dok bi mi na svoj način zajebavali utucanu raju po Srbiji kao što sada to čine Nebojša i Zorka (Nove i stare zvezde i zvezdice, ono kao, Grand). Verujte mi na reč, iako meni ne treba verovati uopšte, pomislio sam onog trenutka kada sam ugledao Zorku da sam video Karamelu. Oni su isti, majke ti ga. To je neverovatno da neko može nekome tako da liči posle nekoliko operacija na VMA u Beogradu (živ mi ti). Zoka se prilagođavala Karameli, a Karamelica našoj Zoki. Tako bar stičem utEsak. Jedino je Kemiš ostao ružan ko k...c, baš kakav je oduvek i bio (ali je šamarao harmoniku ki blesav da je. Misim on i Bata Kanda, ako se više iko seća Bata Kande).
Nego, ja nisam hteo da pišem o ovome o čemu pišem već o svemu onome što se već nekoliko dana dešava na političkoj sceni Srbije. Ustvari, ne želim ni o tome da pišem. Kada malo bolje razmislim, ne želim više uopšte da pišem. Napisao sam jebenih 120 strana magistarskog rada i gde god sam pomenuo Delta Holding, isro sam se sebi u usta. Sada sve moram da menjam. Kaže mi moj profa kako ja treba da pišem magistraski rad, a ne politički pamflet, te da moji primeri nemaju smisla (naravno). I nemaju jer u ovoj zemlji ništa nema smisla. I zašto ja u krajnjem slučaju uvek moram da provociram situaciju koja se meni obije o glavu? Večito igram lose-lose game. Zašto i ja, kao što su neki moji ortaci, nisam srko čorbu 90-ih? Danas bi imao par stanova po Beogradu, gomilicu keša u bankicama po Švici, kratki dosije koji bi se peglao (baš kao i budžet Srbije) i živeo bih kao Cane Subotić (okrenem Jugoslava i naduvam mu gosta i Miška, i Beka i ... jeli bre, čije su na kraju Novosti, ali večernje?). Baš bi me bolelo uvo (ustvari šta ima da me boli uvo...jebalo bi mi se) za široke utucane i zatucane narodne mase u Srbiji, BiH, Hrvatskoj, Crnoj Gori i naravno "zemlji koja je srce Srbije" (će da stane da kuca to srce, a mi će budemo kao što reče Karleuša "zemlja zombiJa". Buji. Paji. O.O.).
Ipak sam ja samo jedan destruktivni mislilac 22. veka koji pod hitno mora naći način da zapali odavde što pre. Do tada mi ostaje da se smaram sa smaračima, ubicama kreativnosti i gušačima ideja ovde u ovoj maloj zemlji na brdovitom Balkanu u kojoj je najevropljanin onaj koji nas je zlostavljao u poslednjih deset godina prošlog veka zajedno sa predsednikom koji je imao blago teleću glavu (ili se samo tako češljao). Pisao bih ja o mnogo čemu, ali ako sada sve napišem nema teoretske šanse da dočekam penziju. Ovako, malo kenjam, malo ćutim, pa kada mi ostane još nekoliko godina napišem jednu do jaja dobru knjigu i ostavim deci da je objave. Već imam naslov, ali oprostite mi molim Vas jer se to ne odnosi na Vas već na sve one o kojima sam želeo da pišem, a nisam smeo jer ipak je ovo zemlja u kojoj je sve moguće, pa bolje da ne čačkam baš snažno mečku u ... Dakle, naslov bi bio "Serem vam se u usta!!!". Mislim nije u mom fazonu, ali ajde. Kulturiška je.

E da, ko je uopšte bio Valter i šta je on tražio u Sarajevu? I još nešto. Jeli je Ivica (najevropljanin u 2010) u'vatio oni rokeri s svoju akciju "Morava" što onomad prodavaju onu drogu što u Amsterdam Bora Čorba i Edi Grant lizaše s noge, a?

PS: Muzika 90-ih postaje ponovo popularna baš kao i Air Max Tikepa. Meni izgleda ostaje samo da pevam "Vrati mi. Vrati meni bundu! Vrati meni bundu!! Vrati meni!! Vrati!! Bunda, bunda!!!

... and justice for all.

Nekako se osećam prazno. Osećam se kao stranac. Kao da sam pao s neba među ovdašnje ljude. A ovdašnji ljudi kao životinje. Ustvari još gore. Gledaju kako da te zajebu na brzaka, omalovaže, potcene. Zavidni i puni mržnje oni jure po ulicama u nameri da ubiju u sebi i poslednje tragove svesti. Poslušna gomila, očarana onim što čuje na radiju, pročita u novinama, vidi na televiziji, klima glavom i viče beee bez imalo stida. Narod je postao stoka još jedanput u svojoj burnoj istoriji. Ustvari gori je od stoke. Bez morala i etike, popreko gledaju svakoga ko i malo odskače od ovog malograđanskog kalupa u koji uporno pokušavaju da nas uteraju. Ukoliko radite bilo šta suprotno od većine u ovoj zemlji, sigurno radite koliko toliko ispravnije od te iste većine.
Neće se nasmejati ukoliko im kažete lepu vest. Nasmejaće se ukoliko vam je teško. Tada uživaju.Slade se. Njima kada je teško svima treba biti teško. Kada je njima dobro, poželjno je da većini bude loše. Raduju se samo tuđoj patnji. Usne im krase reči "Da je valjao bilo bi mu bolje. Ne bi tako prošao." Strašno je koliko smo postali sebični, glupi, utucani. Svestranost je odavno nestala s ovih prostora. Ono malo što je svestranih ostalo koriste se za podsmevanje uz šapat. "Pogledaj ga.Umislio je da je pametan. Može da ima i šest fakulteta, džaba mu. Glup je za život."
Teško je biti normalan među nenormalnima. Nekada su ludake držali po ludnicama. Danas oni slobodno koračaju ulicama grada.Morate paziti šta i kome pričate. Svaki komentar, bio on i nebitan, može biti veoma bitan i koban. Ustvari, morate voditi računa kako i koga gledate. Postalo je normalno izbosti dečaka nožem na ulici zbog čipsa. Opravdanje je to što ga nije platio. "Da, ali nije ga platio. I to je huliganstvo. Šta je mislio?." Potpuno je neverovatno kako je ovaj narod postao pun razumevanja. Naravno,dobro delo nije interesantno. Lepa vest je ne bitna. Pametni su budale, a budale su dobre. Loše ljude je sistem takvima napravio. Ratovi i stradanja. Njih moramo sažaljevati i imati razumevanja za njihove postupke.Napaćen narod svoju patnju izražava gde i kako stigne. Pitam se samo koliko nam je još ostalo.
Jednom prilikom mi je jedan taksista dok sam se vozio prema domu, rekao: "Ovde je sve ludo. Ludaci rađaju decu i prave ih ludacima. Ono malo normalnih što je ostalo, pitanje je vremena kada će i oni poludeti. Onda ćemo biti zemlja ludaka. Pogledaj šta se dešava oko nas. Ludo neko vreme." I bio je upravu. Gledao sam sinoć vesti prvi put posle skoro mesec dana. Sledio sam se kada sam čuo da je ubica sa članovima porodice tragao šumom za devojkama koje je nekoliko sati pre toga ubio. Sigurno je išao u drugom pravcu kako bi zavarao trag samom sebi. Tada sam se setio i onog ludaka koji je pre nekoliko godina odsekao glavu četvorogodišnjem dečaku i njegovom ujaku. Ludaka koji je sa puškom krenuo prema obdaništu na Novom Beogradu. Ludaka koji je ostavio odsečenu glavu dvadeset šestogodišnjeg mladića na parkingu u Bulevaru Kralja Aleksandra. Ludaka koji je hteo da skoči s mosta na Autokomandi. Ludaka koji je silovao i ubio trogodišnju devojčicu. I za ove zločine postoji komentar naših ljudi. Kažu da se to događa svuda po svetu pa i u Americi. Ni manje zemlje, ni više ludaka. Suđenje ovakvima je gubljenje vremena. Metak u čelo i račun na kuću porodici koja treba da ga plati. Država jedina ima monopol nad silom. Pravda ima mač u jednoj, vagu u drugoj ruci i povez preko očiju. Uzeli su joj mač. Sada vaga vagom, ali bar ne gleda smradove kako jedu i piju za džabe po zatvorima. Spavaju i seru u svojim malim ćelijama dok se građani osećaju sigurno. "Ubiću i ja. Šta mi mogu? Šta su pa njima uradili?"
Ubio je premijera jedne zemlje. Da, imao je političku pozadinu. To je svima jasno. Napravili su poseban paviljon za njega kako iz njega ne bi pobegao. A on ako bežati bude hteo to će uraditi tako što će pobeći na vrata. Spasiće ga njegovi politički pozadinci. Ili možda neće?
Teško je živeti u ovakvoj sredini gde loša vest krasi dan. Senzacija za ludake. Narod se sladi dok ga mediji bombarduju morbidnim naslovima, morbidnim slikama i morbidnim tekstovima. Morbidarija je postala hobi u nas, nešto što nam ispunjava dan. Više nema potrebe da kupujem Dylan Dog strip kada mogu sve to pročitati u novinama i zanti da se to što pročitam stvarno i desilo. Malo je vremena ostalo i mi ga trošimo tako sebično i podmuklo. Žalosni smo. Mnogo smo žalosni. Pitanje "Ko je ovde lud, a ko normalan?" dobija sve više na značaju postajući zagonetka. A kome ja sve ovo pišem? Kome prkosim? Nema više kritične mase. Ona je odavno mrtva.

by Željko Pavićević