Klupko

Meni je "Moja desna ruka" extra show. Edukativna je. Ukazuje muškoj populaciji da "desanka" ima još jedno značenje. Show nije komedija, već farsa. Savijam se od smeha koliko gluposti bude u etru za svega nešto manje od sat vremena. A pitko je da naš narod može da skapira. Može se čuti kad kad neka pametna izjava. Eto, i sama Seka kaže kako Veljko retko priča, al' kad kaže ... kaže malo, ali glupo. A jeste čobanica ona Seka. Kako je duže gledam, sve mi se više dopada. To i jeste cilj medija. Možda bi građani ove male zemljice, ukoliko bi više gledali i slušali Sonju Biserko ili Natašu Kandić, iste i zavoleli.
I dok sam još uvek bio pod utiskom senzacionalne vesti koja se može izjednačiti sa spektaklom, a to je da je Ivica, pored svih titula postao i "najevropljanin" pogodila me je tužna vest. U Beogradu je preminula jedna od najvećih boraca za ljudska prava, Biljana Kovačević Vučo. Pomislio sam samo na to koliko će neukusnih komentara proste Srbije zasuti ovu vest. Bila mi je muka. Istog dana otpočelo je, kako kažu naši mediji, senzacionalno i istorijsko suđenje osumljičenima za ubistvo francuza Borisa Totema. Spektakl.
Kole pomogao crkvu, a ovi ga "turili" na ikonu. A crkve niču kao pečurke posle kiše. Gde god možeš, a ti crkvu posadi kako bi se ovaj napaćeni narod mogao produhoviti. Pored crkve, narodnu kuhinju posadi kako bi se ovaj izgladneli narod mogao nahraniti. Malo dalje od njih sigurnu kuću posadi kako bi se lepša polovina ovog naroda imala gde skloniti od ruku zlotvora i napasnika. Ako uspeš ti negde i drvo posadi...ustvari jebeš drvo. Vidiš da odoše platani.
Uspeo sam da nabavim svih sedam sezona Sherlock Holmesa i to neposredno pred spektakl u Areni. Hteo sam da pobedim u nadmetanju za istraživača. Ustvari lažem. Hteo sam da pomognem ovima iz službe da rasklinkamo organizatore organizovanog kriminala u Srbiji. Međutim plan mi nije uspeo jer sam shvatio da su oni koji organizuju hvatanje učesnike u organizovanom kriminalu ustvari organizatori organizovanog državnog i svakog drugog kriminala. Rekoh sebi što bih se ja petljao u sve to kad ne znam da igram igru Kolariću Paniću.
Sede dve sove na grani. Vrte glavama. Oči im ogromne. Bleje. U jednom trenutku jedna reče "Huuuu!!!!". Tek će ova druga "Idi bre u pičku materinu...uplaši me."
Inače, uskoro bi moji textovi trebalo da osvanu na tri veoma interesantna bloga. Naravno, imam utisak da kada budete videli gde i šta treba da izleti u medijski prostor nećete verovati koliko ova zemlja pruža mogućnosti. Naravno, za sada je sve to na nivou "rekla kazala" ali govno je smazala Nada Kolundžija, a ne ja. Pisati i nije tako loše. Savetujem mlade ljude da pišu. Ovaj sistem unazađuje i ima za cilj samo jedno... unakaziti svest normalnom čoveku tako da ne razaznaje dobro od manje dobrog, a loše od zločina. Ide im za rukom. A možda je tako i dobro. Ko zna zašto je sve to dobro? (A dobro nije.)
Za kraj želim da Vam postavim jedno pitanje, a vi ako želite odgovorite prvenstveno sebi. Ovo pitanje koliko god bilo jednostavno ima određenu težinu. Šta je zajedničko za SDPS i G17+?

by Željko Pavićević