Ne bi me iznenadilo da su kojim slučajem naši nezavisni mediji javili da je njegova svetost patrijarh Pavle ovozemaljski život napustio pod pritiskom opakog H1N1 tiranina koji već nedeljama hara skrhanom Srbijom. I da su kojim slučajem objavili da će svaki građanin na pet hiljada potrošenih dinara u Maxi samoposlugama dobiti gratis vakcinu, ja bih ostao ravnodušan. Nije me čak začudila i informacija da je urbanistički plan grada promenjen u korist jedne kipaske ofšor kompanije, a u vezi sa sporom oko Luke Beograd. Međutim izjava da Srbija izlazi iz ekonomske krize, te da su se stekli uslovi za „povratak“ plata u administraciji na staro, prosto me izbacila iz ravnoteže. Očekivao sam svašta da čujem od politikanata u Srbiji, ali ovo već prevazilazi sve granice.
Onaj koji kaže da Srbija izlazi iz ekonomske krize ili nije normalan ili pokušava da nam skrene pažnju sa nekih veoma bitnih stvari.
Već se zna će impotentna privreda Srbije na kraju 2009. godine doći na 68% bruto društvenog proizvoda iz predtranzicione 1989. godine što je znatno manje od prošlogodišnjih 74% BDP- tkz. tranzicioni maksimum. Tranzicija u Srbiji izgleda menja smer i ide u nazad. Srbija izvozi svega 20% svog bruto društvenog proizvoda za razliku od post-tranzicionih privreda kod kojih je odgovarajuće učešće 50-80%. Indeks nekomformnosti privrede od 0,32 (tolerantna granica je 0,10) kazuje da inflacija i nezaposlenost potvrđuju postojanje tranzicione recesije. Prema indeksu globalne konkurentnosti, na listi od 135 zemalja Srbija se nalazi iza post-tranzicionih privreda ali i iza suseda zauzimajući 85. mesto što ukazuje na nisku konkurentnost naše privrede. Demografski rizik je izuzetno visok. Radna snaga u Srbiji je inflatorni, a ne deflaktorni faktor. U prilog ovome govori podatak da u poslednjih 11 godina imamo izrazito negativnu stopu prirodnog priraštaja i najveću prosečnu starost stanovništva u Evropi od skoro 43 godine. Ovaj podatak alarmira i na potrebu za reformom penzionog sistema koji bi mogao, ukoliko ostane ovakav, trajno da se uruši (danas na jednog penzionera dolazi manje do 2 zaposlena). Javni dug Srbije preti da pređe nivo od 0,80 BDP čime bi se svrtstali među visoko zadužene privrede. Trenutni dug od 0,64 BDP nije moguće smanjiti u srednjem roku zbog netolerantnog nivoa dug/izvoz od 3,18 prema kojem se već svrstavamo u visoko zadužene privrede. Javna potrošnja je i dalje veoma velika.
Tranzicioni model „jaka valuta u slaboj privredi“ primenjen nakon petooktobarskih promena postaće neodrživ u narednom periodu obzirom da se sredstva od kredita međunarodnih institucija i pojedinih država, ali i od „burazerske privatizacije“ preduzeća iz strategijskog sektora, koriste isključivo za „kupovinu“ socijalnog mira i „peglanje“ budžetskog deficita, a ne za rast proizvodnje i konkurentnosti. Precenjeni kurs penalizuje izvoznike, a privileguje uvoznike. Ovakvi uslovi najviše odgovaraju produktu 90-ih – grupi tranzicionih kapitalista i njihovom brokerskom mentalitetu. Ova (ne)željena interesna grupa je u prvoj fazi hiperinflacije preuzela ulogu zgrtača rasutih vrednosti, a u drugoj fazi stabilizacije ulogu zatvarača tržišta. Interesi preduzetničke klase se satanizuju zahvaljujući protagonistima kulture niskog nivoa ekonomskih sloboda, a visokog nivoa korupcije. Žalosno je što se protagonisti baš ovakve kulture nalaze u samom vrhu vlasti.
Svetska ekonomska kriza samo pojačava efekte lokalne ekonomske krize koja u Srbiji traje koliko i njena dosadašnja tranzicija, punih dvadeset godina. Negativni efekti svetske ekonomske krize na ranjivu i impotentnu privredu Srbije u uslovima spore i plitke tranzicije se ogledaju u smanjenju obima direktnih stranih investicija i padu tražnje, kako izvozne tako i domaće, usled recesije. Napomenuću da je u prvoj polovini 2008. godine industrijska proizvodnja pala za 18% u odnosu na isti period prošle godine. U uslovima kada pada likvidnost realnog sektora raste nemogućnost servisiranja uzetih kredita. Dakle nastavili se ovakvim tempom sledi nam i dužnička kriza.
Svesni su naši političari da je pamet ovog naroda ograničena za razliku od njegove gluposti, budući da se pokazalo da je količina onoga što ovaj narod zna neuporedivo manja od onoga što ne zna. Baš ova činjenica im omogućava da manipulišu širokim narodnim masama na način na koji to čine. Iz tog razloga se jednom ministru i potpredsedniku Vlade može da da izjavu kakvu je dao, a da pri tome nesnosi nikakvu odgovornost.
Нема коментара:
Постави коментар