Politika na Buvljaku

Tekst je od septembra, 03. 2008. godine. postavljen na facebook-u


Nekoliko dešavanja je na mene ostavilo utisak u nedelji koja polako prolazi i baš iz tog razloga sam odlučio da nedelju okončam sredom. Dakle, najpre moram da napomenem krajnje "fenomenalan", "iskren", "profesionalan" i "etičk"i nastup potpredsednice LDP, nekada predsednice GSS, Nataše Mićić. Dovela me u takvo stanje da emocije prosto nisu mogle da se obuzdaju. Nisam znao dali da plačem ili da se smejem. Iskren da budem, znao sam da može da "lupa" ali onoliko...da mi je neko pričao ne bih mu verovao. Baš ponajbolje i nisam mogao da razaznam ko je Mićićka, a ko Aligrudić. Naravno, Olja je bila i suviše blaga prema novoj vlasti u Beogradu koja na vlasti nije, ali jeste i ako misli da nije. Čak šta više, LDP pored toga što nije, odnosno jeste, na vlasti u Beogradu, on nije, a ustvari jeste, na vlasti i u Republici. Naravno, LDP jeste ili nije u koaliciji sa SPS u Beogradu i naravno podržavaju odnosno, ne daju podršku manjinskoj Vladi gosin Cvetkovića u kojoj sede interesantni ministri od kojih su pojedinci iz SPS-a kao na primer ministar Obradović čiji je zadatak reforma školstva i to s jednim jedinim ciljem, da prilagodi školstvo tako da i on sam završi neku školu. I da ironija bude još veća, LDP podržava takvu Vladu, LDP komunicira sa SPS preko DS-a i LDP ispred sebe postavlja nestranačke ličnosti tj. eksperte iz pojedinih oblasti. Ne mogu, a da ne prokomentarišem da imam osećaj da su ili bezobrazni, ili jako glupi ili misle da smo mi retardirana gomila te da ćemo progutati tako providne i jeftine argumente i nasesti na priču kako, eto zarad građana Beograda i Srbije, LDP žrtvuje svoj ugled i gazi preko predizbornog slogana "Nema kompromisa oko suštine!". Ustvari, postavlja se pitanje šta je suština. Da li je suština u tome da se uzme šta se uzeti može? Da li je suština u "lupanju prazne slame"? Da li je suština u daljem stvaranju konfuzije na političkoj sceni Srbije koja sve više podseća na Buvljak? Odista sam povređen politikom "Centra za modernu politiku". No drago mi je da je LDP otvorio prodavnicu šarenih laža na Buvljaku te da nam od srca nudi svoje proizvode za lizanje i sisanje. Ko voli nek izvoli.

Već sutradan, nakon nedeljnog "Utiska", dok sam chat-ovo sa dragim mi facebook prijateljem, Lukom i jeo grisine "Prima" sa kikirikijem desilo mi se drugo "izbacivanje iz koloseka". Luka mi je postavio kraljnje fenomenalno pitanje ... "Da li si nekada razmišljao zašto su naslovi po naslovnim stranama naših novina toliko stravični i depresivni za razliku od onih po naslovnicama inostranih časopisa?". Aaa uuu!!! Šta reći? Kroz glavu mi je prošlo toliko primera koji bi objasnili ono što sam želeo da mu kažem da sam prosto ostao bez odgovora. Napisao sam mu da ne razmišlja o tome već da gleda kako da napusti zemlju i spasi sebe. Luka ima 17 godina. Pametan je i talentovan mladić. Naravno, politika je i deo njegovog života kao i svakog građanina ove osakaćene Srbije. Hteo sam mu napisati ono što ću sada ovde učiniti. Mediji su "jedno od svetskih čuda" modernog doba. Najbolje sredstvo za preporod nacije, ali istovremeno i za destrukciju i sunovrat iste. Prisetite se kako je Miloševićev režim profesionalno koristio medije za vreme ratova na prostorima EX YU. Možda je najbolji primer i vrhunac zloupotrebe medija baš situacija iz 1999 godine kada se desilo pomračenje sunca. Sve televizije su exkluzivno emitovale dešavanja u svetu i ono što se odvijalo na ulicama svetskih metropola. Naravno nije izostao ni Beograd kao metropola (ne zbog toga što je Beograd svedski centar već zato što ima metro izgrađen do pola). Razlika je bila u tome što na beogradskim ulicama nije bilo žive duše. Tu i tamo se mogao videti po neki "ludak" koji se nije bojao mogućnosti da bi ga moglo pogledati "đavolje oko" s neba i oslepeti za ceo život. Da ne pominjem da tog jutra u 9 sati niste mogli kupiti hleb i mleko jer je u 7 već sve bilo rasprodato (čak i dugotrajno mleko što me posebno fasciniralo).

A onda dolazi zaokret. Nakon petooktobarskih promena, televizija se koristi za edukaciju stanovništva. Tadašnja Vlada pokojnog premijera Zorana Đinđića, je imala fenomenalnu ideju...mediji u svrhu edukacije. Počinju emisije "To! To je tolerancija", "Pričaj Srpski", ali i one koje su se bavile ekonomijom, izgradnjom novog sistema vrednosti i promocijom politike evropskih vrednosti. Nije dugo trajalo. Danas ponovo haraju Kurir, Press, Pravda, Gazeta, Svet...nisu novine, a kupuju se na trafici. Dakle, sistematsko uništavanje nacije se nastavlja. Jeftino obično bude mnogo skuplje nego što izgleda. Kada to pojedinci budu shvatili biće kasno. Prvi rezultat medijske propagande nakon 5. oktobra bio je atentat (Koštunica podržava protest Crvenih beretki), drugi je bio moliban i uništavanje Beograda (Koštunica poziva na odbranu Kosova odnosno suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije, Jeremić povlači ambasadore), treći se desio juče u Skupštini (nakon hapšenja Karadžića dolazi do opstrukcije rada Skupštine Srbije od strane SRS i DSS).

Ukoliko nekog interesuje ova problematika (mediji i njihova (zlo)upotreba) neka pronađe kako je Japan iskoristio medije s početka 50-ih godina prošlog veka za preporod nacije i preporod potpuno uništene privrede. Napomenuću samo da su najveći doprinos razvoju Japana da li baš oni koji su ga uništili u II svetskom ratu...Amerikanci.Mogao bih još da pišem. No ipak je dosta za danas...sredu (poslednji dan u nedelji). Zatvaram tezgu.