Spora i plitka tranzicija stvorila je uslove za uspostavljanje novog društveno-ekonomskog sistema u Srbiji, tranzicionizma. Osnovni manifesti ovog stanja su krhka makroekonomska stabilnost, burazerska privatizacija, brokerski mentalitet domaćih preduzetnika, partijska svojina, strategija zaduživanja, nizak prinos na ulaganja i visok regulatorni rizik. Impotentna i raštimovana privreda, ekonomija moralnog hazarda i populistička politika „glavešina na vlasti“ stvaraju adekvatne uslove za moralni slom društva i neetičko delovanje pojedinca. Mediokriteti dobijaju primat nad intelektualnom manjinom, a njihovo delovanje za rezultat ima sve gore navedeno.
U poslednjih nekoliko meseci se intezivno govori i piše o reformi javnog sektora. Naravno, reforma će obuhvatiti i strategijski javni sektor. Startegijski javni sektor je sektor koji presudno utiče na prestiž jedne države i obuhvata prirodne monopole i mrežne tehnologije u vlasništvu države. Država mora da ostane većinski vlasnik (ili zadrži „zlatnu akciju“) u ovom sektoru obzirom na strategijski značaj istog. Ovaj sektor predstavlja mesto za investiranje, sidro tržišta kapitala i poligon za tehnološki razvoj. Međutim, ne postavlja se pitanje potrebe za reformama, već ko će i kako sprovoditi reforme. Potezi koje povlači Vlada Srbije ne idu u prilog prestrukturiranju startegijskog javnog sektora i uvođenju i unapređenju korporativnog upravljanja. Naprotiv, vode ka slabljenju ovog sektora i njegovoj privatizaciji u najgorim mogućim okolnostima (svetska ekonomska kriza i veliki budžetski deficit). Kako? Pre svega postavljanjem nekompetentnog i nestručnog kadra na rukovodeće funkcije unutra preduzeća koja čine strategijski javni sektor. Neka od njih su Elektroprivreda Srbije, Jat Airways i Telekom. „Koke nosilje“ i „večiti gubitnici“ simboli su kontraverznih pojava u ekonomiji moralnog hazarda.
Ko su direktori preduzeća u strategijskom javnom sektoru, koliko su stručni i zbog čega su tu gde su?
Generalni direktor Elektroprivrede Srbije (Dragomir Marković), član je Demokrateske stranke i diplomirani mašinski inženjer. Pre dolaska u EPS na mesto direktora za strategiju bio je zamenik direktora Javnog preduzeća Termoelektrane Nikola Tesla i član komisije EPS-a koja je trebalo da ustanovi da li je EPS oštećen u poslovanju sa firmom EFT i Interface (podsetimo se da je početkom 2004. godine EPS uvezao 138.000 MWh od navedenih firmi, i ako za tim nje bilo potrebe. Prvi izveštaj ove komisije, bio je nedostupan javnosti i kasnije storniran, pokazao je da je EPS zaista oštećen. Drugi izveštaj, dostupan javnosti, navodi da štete po EPS nije bilo.
Poslednji potez rukovodstva EPS-a u saradnji sa Vladom Srbije predstavlja krupan korak ka burazerskoj privatizaciji ovog giganta. Konvertovanjem potraživanja u vlasnički kapital i veštačkim održavanjem niske cene struje zarad socijalnog mira onemogućava se investiranje u infrastrukturu i plaćanje obaveza. Pravljenje „bolesne“ aktive, bilo privatizacije ili ne, neće dati valajne rezultate.
Generalni direktor Telekoma (Branko Radujko), član je Demokratske stranke i diplomirani pravnik. Ima „široko radno iskustvo“. Karijeru je otpočeo kao pripravnik u advokatskoj kancelariji, a potom je radio u humanitarnom sektoru. Bio je zamenik predsednika UO Jugoimport SDPR, član UO HIP Petrohemije i Fonda PIO, predsednik odbora Garancijskog fonda Srbije, savetnik premijera Zorana Đinđića, šef kabineta premijera Zorana Živkovića, specijalni savetnik predsednika Borisa Tadića zaduženog za regionalnu politiku, a od juna 2006 je generalni sekretar predsednika Republike. Telekom u saradnji sa Vladom Srbije već 9 godina onemogućava dolazak novog operatera fiksne telefonije čuvajući svoju monopolističku poziciju. Napomenimo da je predsednik UO Telekoma takođe pravnik, jedan od pisaca Ustava Srbije, „faca“ iz građanskog protesta i naravno član Demokratske stranke (nekad GSS), dakle veoma „stručna“ osoba u oblasti telekomunikacija. Direktor, ali i predsednik UO poseduju „potrebno znanje“ iz oblasti telekomunikacija, ekonomije i strategijskog menadžmenta. Ukoliko ga nisu stekli kroz obrazovanje, stekli su ga kroz „radno iskustvo“.
Generalni direktor Jat Airways (Srđan Radovanović) član je Demokratske stranke i diplomirani pravnik. Pre dolaska na čelo kompanije koja je konstantno poslednjih 9 godina pred bankrotom, radio je u Sekretarijatu za unutrašnje poslove u Beogradu, „Grand Kafi“ i „Drogi Kolinskoj“. Bio je član UO „Soko Štark“, predsednik UO „Palanačkog kiseljaka“ i član stečajne uprave „Robnih kuća Beograd“ kao zastupnik Agencije za privatizaciju. Napomenimo da su ukupni gubici Jat-a u predhodnoj godini iznosili 29 miliona evra, a dosadašnje poslovanje pokazuje da ni u ovoj godini neće biti ništa manji. Ovakvo poslovanje Jat-a koje se ogleda u konstantnoj pomoći države, dugovanjima i gubicima ukazuje na potrebu za ubrzanom privatizaciom jedinog nacionalnog avio-prevoznika. Dakle, po svemu sudeći, direktor nacionalnog avio-prevoznika poseduje „potrebno znanje“ iz oblasti vazdušnog saobraćaja, ekonomije i strategijskog menadžmenta. Ukoliko ga nije stekao kroz obrazovanje, stekao ga je kroz „radno iskustvo“.
Dakle, po svemu sudeći, etika delovanja demokratske vlasti nije ništa drugačija od one koja je vladala 90-ih godina prošlog veka. Nije važno da li je kadar stručan i kompetentan. Važno je da su članovi partije na vlasti, da su lojalni i da su političke ikebane. Drugi misle za njih, a oni samo klimaju glavom. Čuvaju socijalni mir, a time i narod, tako što sede i „bleje“ u svojim „skromnim“ kancelarijama, za „skromnu“ platu. Ovako „kompetentan“ i „stručan“ kadar sa „širokim“ radnim iskustvom i „poznavanjem“ situacija u navedenim oblastima ima zadatak da impotentna i neprofitabilna preduzeća dokusuri i proda u okviru neke burazerske privatizacije za male pare kako bi svojim stranačkim kolegam pomogao u popunjavanju budžetskih rupa u nekom narednom periodu.
U poslednjih nekoliko meseci se intezivno govori i piše o reformi javnog sektora. Naravno, reforma će obuhvatiti i strategijski javni sektor. Startegijski javni sektor je sektor koji presudno utiče na prestiž jedne države i obuhvata prirodne monopole i mrežne tehnologije u vlasništvu države. Država mora da ostane većinski vlasnik (ili zadrži „zlatnu akciju“) u ovom sektoru obzirom na strategijski značaj istog. Ovaj sektor predstavlja mesto za investiranje, sidro tržišta kapitala i poligon za tehnološki razvoj. Međutim, ne postavlja se pitanje potrebe za reformama, već ko će i kako sprovoditi reforme. Potezi koje povlači Vlada Srbije ne idu u prilog prestrukturiranju startegijskog javnog sektora i uvođenju i unapređenju korporativnog upravljanja. Naprotiv, vode ka slabljenju ovog sektora i njegovoj privatizaciji u najgorim mogućim okolnostima (svetska ekonomska kriza i veliki budžetski deficit). Kako? Pre svega postavljanjem nekompetentnog i nestručnog kadra na rukovodeće funkcije unutra preduzeća koja čine strategijski javni sektor. Neka od njih su Elektroprivreda Srbije, Jat Airways i Telekom. „Koke nosilje“ i „večiti gubitnici“ simboli su kontraverznih pojava u ekonomiji moralnog hazarda.
Ko su direktori preduzeća u strategijskom javnom sektoru, koliko su stručni i zbog čega su tu gde su?
Generalni direktor Elektroprivrede Srbije (Dragomir Marković), član je Demokrateske stranke i diplomirani mašinski inženjer. Pre dolaska u EPS na mesto direktora za strategiju bio je zamenik direktora Javnog preduzeća Termoelektrane Nikola Tesla i član komisije EPS-a koja je trebalo da ustanovi da li je EPS oštećen u poslovanju sa firmom EFT i Interface (podsetimo se da je početkom 2004. godine EPS uvezao 138.000 MWh od navedenih firmi, i ako za tim nje bilo potrebe. Prvi izveštaj ove komisije, bio je nedostupan javnosti i kasnije storniran, pokazao je da je EPS zaista oštećen. Drugi izveštaj, dostupan javnosti, navodi da štete po EPS nije bilo.
Poslednji potez rukovodstva EPS-a u saradnji sa Vladom Srbije predstavlja krupan korak ka burazerskoj privatizaciji ovog giganta. Konvertovanjem potraživanja u vlasnički kapital i veštačkim održavanjem niske cene struje zarad socijalnog mira onemogućava se investiranje u infrastrukturu i plaćanje obaveza. Pravljenje „bolesne“ aktive, bilo privatizacije ili ne, neće dati valajne rezultate.
Generalni direktor Telekoma (Branko Radujko), član je Demokratske stranke i diplomirani pravnik. Ima „široko radno iskustvo“. Karijeru je otpočeo kao pripravnik u advokatskoj kancelariji, a potom je radio u humanitarnom sektoru. Bio je zamenik predsednika UO Jugoimport SDPR, član UO HIP Petrohemije i Fonda PIO, predsednik odbora Garancijskog fonda Srbije, savetnik premijera Zorana Đinđića, šef kabineta premijera Zorana Živkovića, specijalni savetnik predsednika Borisa Tadića zaduženog za regionalnu politiku, a od juna 2006 je generalni sekretar predsednika Republike. Telekom u saradnji sa Vladom Srbije već 9 godina onemogućava dolazak novog operatera fiksne telefonije čuvajući svoju monopolističku poziciju. Napomenimo da je predsednik UO Telekoma takođe pravnik, jedan od pisaca Ustava Srbije, „faca“ iz građanskog protesta i naravno član Demokratske stranke (nekad GSS), dakle veoma „stručna“ osoba u oblasti telekomunikacija. Direktor, ali i predsednik UO poseduju „potrebno znanje“ iz oblasti telekomunikacija, ekonomije i strategijskog menadžmenta. Ukoliko ga nisu stekli kroz obrazovanje, stekli su ga kroz „radno iskustvo“.
Generalni direktor Jat Airways (Srđan Radovanović) član je Demokratske stranke i diplomirani pravnik. Pre dolaska na čelo kompanije koja je konstantno poslednjih 9 godina pred bankrotom, radio je u Sekretarijatu za unutrašnje poslove u Beogradu, „Grand Kafi“ i „Drogi Kolinskoj“. Bio je član UO „Soko Štark“, predsednik UO „Palanačkog kiseljaka“ i član stečajne uprave „Robnih kuća Beograd“ kao zastupnik Agencije za privatizaciju. Napomenimo da su ukupni gubici Jat-a u predhodnoj godini iznosili 29 miliona evra, a dosadašnje poslovanje pokazuje da ni u ovoj godini neće biti ništa manji. Ovakvo poslovanje Jat-a koje se ogleda u konstantnoj pomoći države, dugovanjima i gubicima ukazuje na potrebu za ubrzanom privatizaciom jedinog nacionalnog avio-prevoznika. Dakle, po svemu sudeći, direktor nacionalnog avio-prevoznika poseduje „potrebno znanje“ iz oblasti vazdušnog saobraćaja, ekonomije i strategijskog menadžmenta. Ukoliko ga nije stekao kroz obrazovanje, stekao ga je kroz „radno iskustvo“.
Dakle, po svemu sudeći, etika delovanja demokratske vlasti nije ništa drugačija od one koja je vladala 90-ih godina prošlog veka. Nije važno da li je kadar stručan i kompetentan. Važno je da su članovi partije na vlasti, da su lojalni i da su političke ikebane. Drugi misle za njih, a oni samo klimaju glavom. Čuvaju socijalni mir, a time i narod, tako što sede i „bleje“ u svojim „skromnim“ kancelarijama, za „skromnu“ platu. Ovako „kompetentan“ i „stručan“ kadar sa „širokim“ radnim iskustvom i „poznavanjem“ situacija u navedenim oblastima ima zadatak da impotentna i neprofitabilna preduzeća dokusuri i proda u okviru neke burazerske privatizacije za male pare kako bi svojim stranačkim kolegam pomogao u popunjavanju budžetskih rupa u nekom narednom periodu.
Dakle, politika vladanja demokratske vlasti nije nista drugacija od vladanja svih vlasti do sada, sa izuzecem onih koji su zeleli da vode Srbiju pa zavrsili "sa druge strane jastuka" (laka im crna zemlja bila), a iza njih ostade trag u istoriji (naravno izvrnut kao i sve ostalo u Srbiji) "za ideale ginu budale" ...A.Rajs je dobar primer toga.
ОдговориИзбриши" Kako?Pre svega postavljanjem nekompetentnog i nestrucnog kadra na rukovodece funkcije ...."
Slazem se da nama upravljaju "ubice sa belim rukavicama i tanga asistentkinje" ( jos od Milutina Milankovica pa nadalje, inace diskreditovan je pripisivanjem mu ljubavnicke veze),sledece pitanje je -KO?- impotentnim i skolovanima daje dirigensku palicu u ruke... Kada budemo znali uzrok znacemo naci i leka ,do tada mozemo samo bespotrebno trositi energiju na kritiku bezvrednih piona...
R. Marija