“Suze s meseca padaju kao kišaAli suze s meseca ne mogu oprati bol.”
Sinead O’Connor
Isfrustriranost, kompleksi, dezorijentisanost, konfuzija, zbunjenost, seljačenje, lažni patriotizam i populizam koji vladaju društvima u dugogodišnjoj tranziciji stvaraju pogodno tlo za razne oblike manipulacije. Populistička vlast, kakva je u Srbiji, ovakve aspekte društva već godinama koristi isključivo iz jednog jedinog razloga, opstanka na vlasti. Baš iz tog razloga, sve su u stanju da urade.
Kao i svakog dobronamernog čoveka vest o prebijanju, a kasnije i smrti mladog francuskog državljanina, Brisa Tatona, duboko me je potresla. Međutim, ovo je bio samo jedan u nizu zločina koji su se desili u glavnom gradu u proteke dve decenije tranzicije društva. Ono što me „izbacilo iz takta“ jeste reakcija politikanata u Srbiji. Nije prvi put da politikanti na vlasti koriste svaku priliku za politički marketing. U ovom slučaju, građanska inicijativa ne bi izostala, ali politikanti su je preduhitrili.
Izvršna vlast, političke partije i (ne)vladin sektor u nemogućnosti da postignu dogovor ko će pokupiti političke poene korišćenjem smrti mladog francuza odlučuju se za tri različita skupa u tri različita dana. Vlast 30. septembar proglašava Danom žalosti, a državni sekretar poziva građane da istog dana polože cevće i upale sveće na Trgu Republike. Trgu Republike? Šta se to desilo u vezi sa ovim mladićem na Trgu Republike? Venci, cveće i vosak krasili su „mesto kod konja“ na kojem se okupilo više predstavnika političke elite Srbije (sa sve obezbeđenjem) nego li građana. Parada tužnih, a opet zadovoljnih lica obeležila je ovaj dan tražeći od Francuske da nam oprosti.
Drugi skup usledio je dan kasnije. Politikanti na vlasti, kako ne bi bili providni, u prvi plan izbacuju svoje stranke, tačnije svoju omladinu. Tako maldi LDP-a, DS-a i nekoliko (ne)vladinih organizacija za realizaciju svoje „marketinške akcije“ biraju četvrtak, 1. oktobar, organizujući skup na Platou i veliku šetnju. Crvene ruže krasile su Plato. Sve je blistalo ali nije bilo „obraza“.
Treća manifestacija pripremljena od strane nekoliko (ne)vladinih organizacija održana je na dan borbe protiv nasilja, 2. oktobra, u Pionirskom parku. I ako je ovo okupljanje najpre bilo zabranjeno od strane MUP-a, lično se Ministar založio da se i ono održi.
Tri dana, tri „manifestacije“ za jedan zločin. Tri kao tri prsta. Najiskreniji i najdobronamerniji su bili građani koji su samoinicijativno 29. septembra, dana kada je Taton preminuo u Beogradskoj bolnici, upalili sveće ispred Francuske ambasade u Beogradu.
Nije izostala ni reakcija međunarodne zajednice. Za mene je najubedljivija bila izjava potpredsednika delegacije Evropskog parlamenta, Jelka Kacina: „Populizam i radikalizam, koji su jedna od političkih opcija unutar Srbije, ne smeju dobiti pravo javnog nastupa i provociranja u Srbiji. Sad je bilo dosta!“
Ova izjava otkriva svesnost međunarodne zajednice o onome što se dešava u Srbiji. Nije reč o jednoj opciji, več o izuzetno jakoj opciji koja dobija na značaju i u vlasti Srbije. Gomilanje nerešenih slučajeva po fiokama pravosudnih organa, intervencije i pritisci na sudstvo, izostale reakcije organa reda i blage kazne osuđenima, ohrabruju počinioce zločina. Proces protiv mladog navijača koji je u naletu emocija pokušao da zapali predstavnika organa reda, traje već dve godine. Momak za čiji „transport“ su građani platili iz svog džepa, danas studira i trenira u Beogradu. Bivši robijaš gostuje po TV emisijama, slika i piše. Ministar je ispustio „kofer“ negde na putu do Vlade. Tužilaštvo pokušava da zabrani „Obraz“ i još po nekog, ali ne zna kako. Istina o vojnicima stradalim na Topčideru u džepu je „generala“ negde u „šumama“ Srbije.
Senzacionalizam i manipulacija opet su nadjačali iskrenu brigu. Pitao sam se iz kog razloga je Taton izabran za „marketinški poduhvat“. Zašto građani Beograda nisu šetali i palili sveće onog dana kada je u Beogradskoj ulici mučki ubijen trinaestogodišnji Dušan Jovanović, dečak romske nacionalnosti. Možda zato što nije bio francuz?
Devet godina nakon petooktobarskih promena, etika ponašanja vlasti u Srbiji je ne promenjena. Tajkunizacija, burazerska privatizacija, partijska svojina, neodgovorno pravosuđe, korumpirane javne službe, populizam i politikanstvo su naša realnost. Želja za istinskim institucionalnim reformama i iskrenom tranzicijom društa je bila prividna i kratkotrajna. Stalnim držanjem društva u stanju konfuzije i njegovim „bombardovanjem“ senzacionalnim vestima, stvaraju se uslovi za masovnu manipulaciju. Već viđen recept „vladara pod lipom“.
Iskreno se nadam da će ponovo doći dan kada će građani Srbije spoznati „svet“ oko sebe i shvatiti da se pas šeta, a čovek protestuje. Možda trenutno, kritična masa ne postoji, ali zasigurno se stvara. Onog trenutka kada bude stvorena, verujem da učeni na greškama iz prošlosti, nećemo propustiti „6. oktobar“.
Sinead O’Connor
Isfrustriranost, kompleksi, dezorijentisanost, konfuzija, zbunjenost, seljačenje, lažni patriotizam i populizam koji vladaju društvima u dugogodišnjoj tranziciji stvaraju pogodno tlo za razne oblike manipulacije. Populistička vlast, kakva je u Srbiji, ovakve aspekte društva već godinama koristi isključivo iz jednog jedinog razloga, opstanka na vlasti. Baš iz tog razloga, sve su u stanju da urade.
Kao i svakog dobronamernog čoveka vest o prebijanju, a kasnije i smrti mladog francuskog državljanina, Brisa Tatona, duboko me je potresla. Međutim, ovo je bio samo jedan u nizu zločina koji su se desili u glavnom gradu u proteke dve decenije tranzicije društva. Ono što me „izbacilo iz takta“ jeste reakcija politikanata u Srbiji. Nije prvi put da politikanti na vlasti koriste svaku priliku za politički marketing. U ovom slučaju, građanska inicijativa ne bi izostala, ali politikanti su je preduhitrili.
Izvršna vlast, političke partije i (ne)vladin sektor u nemogućnosti da postignu dogovor ko će pokupiti političke poene korišćenjem smrti mladog francuza odlučuju se za tri različita skupa u tri različita dana. Vlast 30. septembar proglašava Danom žalosti, a državni sekretar poziva građane da istog dana polože cevće i upale sveće na Trgu Republike. Trgu Republike? Šta se to desilo u vezi sa ovim mladićem na Trgu Republike? Venci, cveće i vosak krasili su „mesto kod konja“ na kojem se okupilo više predstavnika političke elite Srbije (sa sve obezbeđenjem) nego li građana. Parada tužnih, a opet zadovoljnih lica obeležila je ovaj dan tražeći od Francuske da nam oprosti.
Drugi skup usledio je dan kasnije. Politikanti na vlasti, kako ne bi bili providni, u prvi plan izbacuju svoje stranke, tačnije svoju omladinu. Tako maldi LDP-a, DS-a i nekoliko (ne)vladinih organizacija za realizaciju svoje „marketinške akcije“ biraju četvrtak, 1. oktobar, organizujući skup na Platou i veliku šetnju. Crvene ruže krasile su Plato. Sve je blistalo ali nije bilo „obraza“.
Treća manifestacija pripremljena od strane nekoliko (ne)vladinih organizacija održana je na dan borbe protiv nasilja, 2. oktobra, u Pionirskom parku. I ako je ovo okupljanje najpre bilo zabranjeno od strane MUP-a, lično se Ministar založio da se i ono održi.
Tri dana, tri „manifestacije“ za jedan zločin. Tri kao tri prsta. Najiskreniji i najdobronamerniji su bili građani koji su samoinicijativno 29. septembra, dana kada je Taton preminuo u Beogradskoj bolnici, upalili sveće ispred Francuske ambasade u Beogradu.
Nije izostala ni reakcija međunarodne zajednice. Za mene je najubedljivija bila izjava potpredsednika delegacije Evropskog parlamenta, Jelka Kacina: „Populizam i radikalizam, koji su jedna od političkih opcija unutar Srbije, ne smeju dobiti pravo javnog nastupa i provociranja u Srbiji. Sad je bilo dosta!“
Ova izjava otkriva svesnost međunarodne zajednice o onome što se dešava u Srbiji. Nije reč o jednoj opciji, več o izuzetno jakoj opciji koja dobija na značaju i u vlasti Srbije. Gomilanje nerešenih slučajeva po fiokama pravosudnih organa, intervencije i pritisci na sudstvo, izostale reakcije organa reda i blage kazne osuđenima, ohrabruju počinioce zločina. Proces protiv mladog navijača koji je u naletu emocija pokušao da zapali predstavnika organa reda, traje već dve godine. Momak za čiji „transport“ su građani platili iz svog džepa, danas studira i trenira u Beogradu. Bivši robijaš gostuje po TV emisijama, slika i piše. Ministar je ispustio „kofer“ negde na putu do Vlade. Tužilaštvo pokušava da zabrani „Obraz“ i još po nekog, ali ne zna kako. Istina o vojnicima stradalim na Topčideru u džepu je „generala“ negde u „šumama“ Srbije.
Senzacionalizam i manipulacija opet su nadjačali iskrenu brigu. Pitao sam se iz kog razloga je Taton izabran za „marketinški poduhvat“. Zašto građani Beograda nisu šetali i palili sveće onog dana kada je u Beogradskoj ulici mučki ubijen trinaestogodišnji Dušan Jovanović, dečak romske nacionalnosti. Možda zato što nije bio francuz?
Devet godina nakon petooktobarskih promena, etika ponašanja vlasti u Srbiji je ne promenjena. Tajkunizacija, burazerska privatizacija, partijska svojina, neodgovorno pravosuđe, korumpirane javne službe, populizam i politikanstvo su naša realnost. Želja za istinskim institucionalnim reformama i iskrenom tranzicijom društa je bila prividna i kratkotrajna. Stalnim držanjem društva u stanju konfuzije i njegovim „bombardovanjem“ senzacionalnim vestima, stvaraju se uslovi za masovnu manipulaciju. Već viđen recept „vladara pod lipom“.
Iskreno se nadam da će ponovo doći dan kada će građani Srbije spoznati „svet“ oko sebe i shvatiti da se pas šeta, a čovek protestuje. Možda trenutno, kritična masa ne postoji, ali zasigurno se stvara. Onog trenutka kada bude stvorena, verujem da učeni na greškama iz prošlosti, nećemo propustiti „6. oktobar“.
Нема коментара:
Постави коментар