Poljoprivreda
Kao veoma važnu privrednu granu čiji razvoj je ključan kako bi se obezbedila sigurna prehrana stanovništva, po za stanovništvo odgovarajućim cenama, u novom ekonomsko-geostrateškom ambijentu može biti snažan motor cele privrede i pomoći pozicioniranjau naše zemlje kao važnog faktora u regionu. Koristeći visoku cenu energenata, moguće je proizvoditi značajniju količinu biogoriva, odnosno odgajanjem odgovarajućih kultura uvrstiti našu zemlju među poželjne partnere, pre svega, EU i tako privući nove strane investicije.
Postojeća ograničenja;
1) Usitnjena poljoprivredna gazdinstva, usled lošeg naslednog prava, koje reguliše ovu oblast,
2) Neobrazovana radna snaga, što je posledica užasnog sistema obrazovanja u Srbiji,
3) Nedostatak odgovarajuće infrastrukture i propadanje već postojeće (nasipi, sistemi za navodnjavanje, putevi...),
4) Nedostatak odgovarajuće mehanizacije,
5) Ne postojanje svesti u oblasti osiguranja.
Polazna pretpostavka ovog pokreta je sprečavanje usitnjavanja parcela tako što se zakonom neće dozvoliti cepanje istih. Parcele će se moći u tom slučaju prenositi na sledećeg vlasnika isključivo kao cele, što će neminovno dovesti do ukrupljavanja parcela, a samo pod tim uslovom je moguće sprovoditi i sve ostale mere. Sledeće mere su različita podsticanja udruživanja parcela, pri čemu bi raspodela profita od tako udruženih parcela uređivao poseban zakon.
Neobrazovani poljoprivrednici su samo deo jednog mnogo većeg problema koji se odnosi na izuzetno loš sistem obrazovanja o kojem će neštokasnije biti reči. Trenutnu lošu situaciju je moguće donekle poboljšati masovnim i javnim kanalima edukacije preko različitih emisija na TV-u, štampe i preko radio programa.
Finansiranje izgradnje i obnove infrastrukture je moguće uraditi preko EU fondova koji su namenjeni u ovu svrhu. Pošto je poznato da država najlošije upravlja sredstvima, glavni akcenat mora da bude stavljen na kontrolu upotrebljenih sredstava. Bitno je da i privatni kapital pronađe svoj interes za ulaganje u infrastrukturu, pa samim tim i država mora na svaki način da pokaže i omogući plodno tle za privlačenje istog.
Odgovarajuća mehanizacija će doći kao posledica omogućavanja generisanja visokih stopa prifita u poljoprivredi i postepenim otvaranjem našeg tržišta. Država bi trebalo da poreskim olakšicama učini ovu mehanizaciju pristupačnijom, ali tržišni mehanizam će sam naterati sve da se mehanizacija što brže uvede.
Još jedan bitan aspekt je osiguranje. Pošto je naše stanovništvo naviklo da država odgovara za sve štete koje su u toku godine nastale na usevima, neophodno je u prvom vremenu nametnuti obavezu osiguranja. Svako mešanje drzave je štetno, ali je bolje da država putem osiguranja skine sa sebe teret odgovornosti za katastrofalne posledice suša i poplava i prebaci ih na osiguravajuća društva. Tako će se racionalnije upravljati sredstvima , a privreda će dobiti snažunu inekciju od sredstava koja su prikupljena na ovaj način. Rastom svesti stanovništva za osiguranjem i edukacijom istog, država treba postepeno da prebacuje odluku o osiguranju na samog poljoprivrednog subjekta, isključujući se tako potpuno iz ovog bitnog dela i prepustajući ga tržištu.
Povezivanje koridora
Ova zemlja ima jedinstvanu šansu za razvoj zahvaljujući prolasku vema dva bitna koridora kroz ovu zemlju, a to su koridor VII i koridor X. Pravljenjem velike luke na Dunavu, gde se ova dva bitna koridora presecaju, stavljamo Srbiju na mesto najbitnije rasksnice puteva . Koristeći rastući značaj Konstance u Rumuniji, kao i carinske olakšice između EU i Srbije kao i Rusije i Srbije ovim potezom bismo dobili status najpreferiranije zemlje za ulaganja. U ovoj oblasti je pored luke potrebno izgraditi i zonu slobodne trgovine koja će biti oslobođenja od većine poreza, dok bi ostali porezi bili svedeni na najmanju moguću meru. Snađan vetar u leđa ovakvoj odluci svakako doprinosi i jeftin gas koji će dolaziti iz Rusije kao posledica potpisivanja Energetskog sporazuma. Ova oblast bi veoma lako mogla preko već postojećih saobraćajnica da se poveže i sa Jadranskim morem preko pruge Beograd-Bar, a bez većih problema bi mogla biti povezana i sa Solunom, a preko Dunav-Majna-Rajna možemo se povezati i sa najrazvijenijim delovima Evrope. Ovakav potez bi ojačao celu Srbiju, naročito ako bi se iskoristile reke kao što su Velika morava, kao i reke od kojih je formirana (Juđna i Zapadna Morava) snižavajući tako troškove transporta sirovina i gotovih proizvoda i jačajući Zapadnu Srbiju, Šumadiju i Južnu Srbiju. Tisa i Tamiš će omogućiti brze i jeftinije transportovanje sirovina, naročito poljoprivrednih iz Vojvodine. Sava koja povezuje ceo ex-Jugoslovenski prostor na zapadu, će omogućiti da se ceo region razvija, tako što će se kompletno poslovanje okretati upravo ka ovom čvoristu puteva. Radi smanjenja bezbednosnog rizika na jugu Srbije bitno je razmotriti stvaranje takve jedne zone i na izlasku koridora X iz naše zemlje. Privlačenjem investicija u ovaj kraj uz ostale bezbednosne mere uklanjamo na dugi rok svaku pretnju i onemogućavamo ponavnjanje događaja sa početka 2008. godine. Ovako bismo od Srbije napravili celom dužinom poželjno mesto za ulaganja i omogućli bismo razvoj svih regiona. Finansiranje početnih kapaciteta ove luke treba da bude tek tema javne debate. Autori ovog teksta daje prednost privatnom kapitalu, pri čemu bi država ulagala dinar za svaki dinar uloženog privatnog kapitala. Konkretan plan finansiranja, međutim, zavisi prevashodno od konkretnog kreditnog rizika zemlje, pravne regulative i mnogih drugih ditnih faktora, tako da se to tek naknadno treba utvrditi.
Finansijska tržišta!!!
Kako bi se omogućilo nesmetano funkcionisanje tržišta i alokacija kapitala u najpropulzivnije delatnosti najbitnija su finansijska trzista. Bez stvaranja pogodnog tla za njeno razvijanje, a tu se pre svega misli na smanjenje svih rizika i opšta stabilnost privrede, nema ni napretka! Kako se ovaj tekst ne bi preterano odužio, smatram da bi se posebana pažnja morala obratiti samo na ovu oblast.
Obrazovanje
Sistem obrazovanja treba promeniti iz korena, uspostavljajući tako novi sistem vrednosti, koji se odnosi na odgovornost, permanentno učenje tokom života, požrtvovanost, takmičarski duh. Autori ovog teksta smatraju da je najbolje poći od Visokog obrazovanja, odnosno ići od vrha piramide ka bazi, tako što će se preuzeti neki od uspešnoh modela iz sveta. Kao primere uspešnih sistema visokog obrazovanja navodim Ameriku, gde student sam bira kakav će stručnjak postati odabirom odgovarajućih predmeta, Veliku Britaniju i naročito Japan, koji pravi takav kadar kakav traže kompanije. Budućnost ove zemlje zavisi upravo od toga kako ćemo reformisati ovu oblast, tako da se ovome u javnim raspravama treba posvetiti maksimalna paznja. Najbitnije je svakako stvaranje odgovarajuće intuicije u ovim ustanovama kod studenta, koji će biti u stanju da razmišlja u smeru rešavanja problema, a da će sam biti u stanju da pronađe sve neophodne informacije koje mu trebaju za rešavanje istog. Svako visoko obrazovano lice mora da bude osposobljeno da se samo usavršava, a licence moraju postojati kao potvrda tako stečenog znanja.
Rezime
Svaki od ovih problema treba temeljno preispitati u javnim raspravama, koje će pokret Solidarnost sam organizovati i tako prekinuti lošu tradiciju naših političara, da se o najvažnijim državnim pitanjima izjašnjavaju ljudi koje je odredila partija, a kojima to nije u opisu struke. Izuzetno je bitno okupiti najeminentnije eksperte iz države i inostranstva i tako donositi najvažnije odluke. Ovde će upravo iz tih razloga biti izložene samo polazne pretpostavke o kojim sud treba da da stručna javnost i izvan našeg pokreta. Kao što se da primetiti Srbija ima velike razvojne potencijale koji nisu “ni taknuti”, tako da ukoliko svi budemo solidarni oko najbitnijih ekonomskih pitanja rasksnica puteva koja je uvek bila naš najveci neprijatelj u novoj miroljubivoj Evropi konačno može da nam donese prosperitet i blagostanje. Srbija će konacno postati zemlja koja će ujediniti ljude putem kapitala i u situaciji u kojoj svi dobijaju, postati respektabilna u svetu!
By Damir Hamzić & Željko A. Pavićević
3.12.2009
Istina, realnost, stvarnost i ostala srpska čuda
Već nekoliko dana pokušavam da napišem nešto, a ni sam ne znam šta. Počinjem sam sebi da ličim na politikante u Srbiji koji mnogo pričaju, a ništa ne kažu, samo prevedeno na pisanje. Već nekoliko dana ništa nisam pisao. I baš kada sam odlučio da pišem, pomislih da ću to sve morati nakon pisanja i da pročitam. Poznajući sebe, svestan činjenice da će me mrzeti da čitam napisano, počeo sam da razmišljam o tome da li da uopšte počinjem da pišem jer i ako napišem bilo šta postavlja se pitanje da li će pored mene još ko pročitati moj tekst. Čak i da ga pročita, da li će ga prokomentarisati i time dati znak da je pročitao isti. A jako mrzim kada neko nešto pročita i ne prokomentariše, a svi smo u školi nakon pročitane lektire imali obavezu da prokomentarišemo temu pročitanog dela i damo svoje viđenje stvari. Naravno, te generacije su se 90-ih transformisale tako da je jedna cela generacija (ili više njih) postala degeneracija. Danas mladi ne čitaju knjige. U školu idu sa jednom sveskom koju obično urolaju i naravno ona im služi da kada prođu pored lika kojeg ne gotive istog tresnu po glavi. Nije više pitanje koliko ti ocena nedostaje da bi bio odličan već ko ima više „abera“ u dnevniku. Dobro vladanje je zamenjeno prostaklukom i iživljavanjem nad nastavnicima koji nažalost nisu ništa bolji od samih đaka. Naravno, svi su im glupi, a jedino su oni pametni i zarobljeni u prostoru i vremenu. Večernje bavljenje sportom je zamenjeno pivom ispred trafike, a odlazak u pozorište, blejom po kraju. Već kada nam je dosadno, aj da smotamo po jednu i ...i feel so high. Naravno, uzrok svega toga jeste nasleđe predhodnih vremena, tačnije 90-ih pojačano medijskom propagandom današnjih brižnika koji mi se prosto rečeno gade. Šta i očekujemo od mladih kada im javni servis Mister Tijanicha plasira predivne uzore kao što su npr. Miladin Kovačević koji eto u stranoj zemlji čoveka ubaci u komu, ode u zatvor i pobegne iz istog i to uz pomoć svoje države, Velike Srbije...Zemlje cveća. Ovde se šepuri kao igrač nekog lokalnog košarkaškog tima, šeta sa poslanikom SRS-a kao patriota, ali i običan građanin, po Skupštini Srbije, daje izjave za raznorazne TV stanice i novine (a ovi mentoli mu i daju medijski protor jer Bože moj, sve je to iz kuhinje Šapera i Đilasa), glumi mučenika jer je mala Amerika htela da mu oduzme ono što mi Srbi jedino i imamo...dušu. Što bi rekao jedan moj prijatelj u toku bombardovanja „Sve mogu da nam ubiju, ali duha ne mogu!“. I eto ti ga. Neko se našao i odrukao Borbi borbu naše države za prava građana i iznos simbolične sume (od jednog miliončeta zelembaća). Sreća da se radi o šuštećoj, a ne zvečećoj valuti. Nije ni to slučajno. Znate, svako od nas je dao prilog za to potkusurivanje, a onda je Cvetković, zajedno sa Dinkićem i Jelašićem, to ukrupnio da ne zveči već da šušće. Da blam bude još veći Ivica odustao od ganjanja novinara Borbe i usmerio se na iznalaženje onoga koji je mogao da odruka ovu veliku državnu tajnu, a da nije Šutanovac. Ah kada su se kumovi u Srbiji slagali ( Crni Đoka i Vujica, Šešelj i Vuk, Šešelj i Toma, Tito i Ranković...). Na sve ovo Hileri zamalo da crkne od smeja!!!
Naravno, onda Vam je tu i Uroš, mladi piroman iz Beograda i navijač Crvene Zvezde. Mlad dečko koji je odlučio da sprži policajca. Zbog te odluke zaglavio ćorku i šetnju po sudovima. Jedni ga osude, drugi odsude i tako u krug. Urke Boga moli da mu ova šetnja po sudovima uđe u ono vreme koje mu je, nadam se, isplanirano za kozen tregere. Za sve to vreme njegovi drugari, tatatatirci, mu daju podršku. Mlado, ludo. Pobogu, šta zna dete šta je 200 kila. Beograd je ispisan humanim parolama „Pravda za Uroša!“. Ahahah. Pravda. Pobogu, gde ste u Srbiji pa videli pravdu (pri tome nemislim na novine). Naravno, kao dokaz da postoje dve Srbije, pojavljuje se parolica „Prada za Uroša!“. I ima logike...pravosuđe u Srbiji je nešto kao modni detalj vlasti u Srbiji. A da stvar bude još gora, u Srbiji I ako zaglavite ćorku, velike šanse su Vam da ubrzo budete pušteni. Naravno, samo ukoliko imate vezu. Tako je i Bracanović, mozak raznih operacija i likvidacija po Srbiji, nekadašnji DB-ovac i funkcioner DV-a, pušten na slobodu kako bi još neko bio likvidiran, ali na finjaka, kulturiška. Prosto se divim pravosuđu u Srbiji. Smešniji su od Beni Hila. Već kada smo kod prava, da li treba da Vas podsećam na skorašnja dešavanja u Centru Sava. Ajde malo. Kao za inat baš na dan premijere filma Milk, koji između ostalog oslikava život Harvi Milka, borca za prava homoseksualaca u toj prokletoj Americi, Gay Str8 Alijansa odluči da održi konferenciju za novinare. I baš tog dana im direktor SC uskrati to zadovoljstvo. I kao za inat RTS reporter isperd SC „navata“ baš nekoliko nezadovoljnih gledalaca filma koje je prekid istog od strane ove alijanse veoma uznemirio i iziritirao. „Šta bre hoće oni i kakv je to način da se bore za svoja prava baš kada gledamo film o tome, a Šešelj truli u Hagu.“ Odakle bre njima pravo da bez prava uđu pravo u halu i prekinu emitovanje filma koji je „odneo“ dva prava Oskara. I ako je tema Gay populacija u Srbiji taboo, mediji su joj dali toliko značaja ali ne zbog gay populacije I njihove borbe već zbog odnosa direktora SC prema njima tog lepog kišnog dana kada se u SC održavala premijera filma Milk. Dan kasnije padala su tu izvinjenja od strane direktora, pa čak se I gradonačelnik „čepio“. A meni smešno, 'oću da puknem. Sadašnji direktor SC ( kadar reformisanog SPS) je bivši direktor obezbeđenja na Beogradskoj Autobuskoj Stanici. Baš njegovi ljudi svakodnevno maltretiraju homoseksualce u ovom delu grada i to im je u krvi jer ih je bas taj fini čovek, prepun razumevanja kao govno vitamina, motivisao na takvo ponašanje. Nemojte me shvatiti pogrešno, nisam ja toliko upućen u borbu za prava od strane ljubitelja istog pola, ali ne smetaju mi. Čak šta više, više mi smeta da gledam kako se Tadić i Dačić ljube ispred Zoranove slike (znate ono istorijsko pomirenje pred ulazak SPS-a u socijalističku internacionalu, a sve u sklopu cene za ulazak u Vladu Borisa Cvetkovića Tadića), nego što bi mi smetalo da vidim dva muškarca da se ljube na ulici. Već kada sam pomenuo druga ministra, Ivicu, zar Vam nije malo „neukusno“ da ministar unutarnjih poslova (što bi rekli naša braća Hrvati) bude baš onaj „mališa“ što je igrom okolnosti nosio koferče u aferi „Kofer“ (a bio je i potparol SPS-a dok su nas jebavali po Srbiji)?. Ma jok. I da se vratim na ljudska prava. Vidite, koliko je vera u Boga jaka u Srba govori i munjevita reakcija vladike Irineja (kojeg je uzgred pogurao pukovnik i kandidat za mesto patrijarha Srpske pravoslavne crkve, niko drugi do veliki Anfilohije Radović) na zakon koji usput pominje i ... zaboravih o čemu pišem. Da, da. Nema zezanja sa crkvom. Pa Vi ljudi niste ni svesni da tamo najmanje ima popova. To Vam je istureno odeljenje DB-a. A naravno, imamo istureno odeljenje part II...SANU. To su vam pukovnici u penziji i oni što samo seru i jedu govna.
„Prekidamo vožnju radnog naroda Beograda kod Autokomande i time izazivamo kolaps u celom gradu, zbog pokušaja samoubistva koje će po svemu sudeći preći u ubistvo od strane razjarene mase, upravljača automobila, koji po svemu sudeći mnogo žure da ne rade. Upravo jedna fina žena želi da se njena deca slikaju sa vozačem koji je malo pre od policajca, koji je uzgred pokušavao da spasi život mladog momka-samoubice, tražio pištolj da istog, misim momka samoubicu, likvidira na licu mesta i to iz humanih razloga kako bi mu prekinuo dvoumljenje i omogućio nesmetan prolaz vozila.“ – ovako „bik“ ja započeo direktno uključenje u javni servis servisera Srbije. A sada se na kratko selimo na Pink TV i uključujemo u kuću Velikog Blata. „Ukućani, tačnije ti Čanak, govori ti Veliki Blat. Zašto nisi u Skupštini, majke mi ga, već ladiš jaja i zaluđuješ i onako zaluđene široke pink narodne mase? A?“ Ma jok, nemam ja ništa protiv Velikog Brata, ali mi smeta što poslanik nije na radnom mestu i odsustvuje s posla u prolećnom zasedanju mesnog odbora skupštine Tadićevih stanara. E već kad pomenuh Tadića, mora da je on intervenisao da se zakon o pravima građana drugog reda vrati u skupštinu. Ako zbog ničeg drugog, onda zbog sećanja na mladost i lude dane u uskim farmericama i tesnim, vlažnim majcama nakon povratka s bazena na Tašu. Izvinite, ali moram da pomenem i Jelašića koji neprestano pokušava da nabilduje ovaj jadan dinar. Čak se bre ne libi da Svevišnjeg pozove u pomoć da da neki dinar u budžet ako već MMF neće. Pa majku mu jesmo li ili nismo li mi nebeski narod.
Mali skok sa teme, a vidite i sami da skačem kao blesav. Bio tamo neki protest za prava životinja, 5. septembra prošle godine ( mada po reakcijama resornog ministarstva i Saleta, dragog mi, Dragina, izgleda kao da je bio u prošlom veku) koji sam igrom okolnosti organizovao zajedno sa svojom prijateljicom, divnom damom bez kompromisa, Jelenom Jecom Tinskom. Ljudi, pa oni pobiše više kučića nakon protesta nego pre njega. Nekako mi se čini da je bolje bilo da nismo ni protestvovali. To mi nekako liči i na petooktobarske proteste. Ovde je manje više sve isto, samo „njega“ nema. Mislim na onog finog čoveka sa telećom glavom koji otegnu papke i leže pod lipu. Znate, neverujem u teoriju zavere, ali ipak je on kao i Jovica Stanišič, bio drug član. Ne bre Saveza komunista ili SPS-a, već CIAe. Eeeee. Pa sad se vi češite, ali ja mislim da on sunča bulju na Karibima i oporavlja se od plastenjaka (plastične operacije i liftinga face-a). Čuš, umro u Hagu. Smešno.
Gledao sam, davno to beše, neku emisiju o Crvenim beretkama na onoj izdajničkoj televiziji B92 koja mi uzgred sve više liči na javni servis ali u drugom pakovanju. Nekako me tada spiči neko svetlo. Prosvetli me, jebo te. Shvatih zašto je Voja Koštunjavi poistovetio doktore sa crvendaćima. Izlečili su mu dušu i omogućili da bude premijer Srbije kako bi on lečio nas. Ne, ne...nisam ja niti u jednoj rečenici rekao da se njemu treba suditi za političku pozadinu ubistva premijera Đinđića...mada iskreno to mislim. Nikada mi do kraja nije bilo jasno zašto se nije pojavio na suđenju za atentat na premijera i objasnio, nama neupućenima, šta je Gavrilović pre ubistva radio kod njega (pored vinjaka mora da je palo i nešto na čačkalicu) i koja je to veza koja je spajala njega, Acu Tomića i Radeta Markovića (reklo bi se neka tajna veza). A da, umalo da zaboravim, kako to da onolika „sablja“ ne nađe Legiju, a Joča ga nađe i to na gajbi u ćegama. Još ovaj odlučio sam da se preda. E sad, kad sam pomenuo Legiju nije red da ga preskočim. Lik je fascinantan. Pisac. Izdao je više knjiga nego li ih je pročitao. Velikim koracima ide da postane član SANU. Bogami, kako stvari stoje taman kad izađe iz ćorke negine mu Akademija.
Ono što me najviše potreslo u poslednje vreme jeste pojava Džejmsa Bonda na političkoj sceni Srbije. Rešili radikali da se kultivišu i po starom običaju „kume ko te jebe“, odcepiše se. Napredno vala, nema ša. Sada oni koji su nas godinama unazađivali dobili epitet naprednjaka i krupnim koracima preko Karlovca, Kalobaga, Ogulina i Virovitice vode nas u Evropsku Uniju. Aj što je pojebo pola radikalne stranke, reši i nas da kara po drugi put i to sa kondomom. Nebi samo valjalo da se ispostavi da će nakon sledećih izbora taj kondom biti Tadić, a Boga mi u uži izbor ulazi i Koštunica (samo pod uslovom da ne zaglavi ćorku, a to je u srbiji science fiction).
Ooooo...mislili ste da ću izostaviti „naslednike“ ideje Zorana Đinđića (mada više ni sam nisam siguran koliko ima naslednika) . Ne nikako. Nema kompromisa oko suštine dok dupe nije u pitanju. Ali kada je dupe u pitanju ili ti vlast, nema ni kompromisa ni suštine. Sve za vlast pa i sranje po ideji. Lepo upakovano, sa mašnom, servira se onima koji veruju u ideju. Misle ljudi da smo mi ovce. Smešno. Čeda se taman zaleteo da plete po Miškoviću, kad ono njegov glavni finansijer, Beko, zakopao ratne sekire sa Miškom Piškom i ovom maldom „lavu srpske političke scene“ ne osta ništa nego da se spakuje i ode na Pink u „Magazin In“ i ako je već odavno u out-u (naravno po nameštenim istraživanja agencija koje drže niko drugi do Šaper i Đilas. Jesu stvarno nameštene?). Miško, tvorac modernog srpskog biznisa (ali i čovek koji je vaskrso feudalizam sudeći po platama zaposlenih u „njegovoj“ firmi) ali i kamen temeljac privrede Srbije je brat Dinkićeve keve. Samim tim je značajan za Srpsku privredu. Ne kao privrednik, već kao finansijer svake stranke koja je na vlasti ili će biti na vlasti. Nebitno je kakva je ideologija stranke, privreda i ekonomija nemaju granice. Možete li da zamisite šta bi značilo propadanje do guše zadužene kompanije DELTA za srpsku privredu? Ne možete? Eeeeee. Ja ću Vam kažem. Obzirom da od privrede u zemlji Srbiji funkcioniše samo K (i ako ovog slova nema u reši privreda, znači kurac ili ti da nam je privreda, ako i sve ostalo, u kurcu), DELTA kao temelj Srpske privrede (a i politike) dovela bi do kolapsa Srbije. Prevedeno na naški „Danas nema mleka. Danas nema leba. Zato jedi govna. Možda tako treba.“ (morao sam da iskoristim „čorbu“ jer on najbolje oslikava prošla, a Boga mi, po svemu sudeći, i buduća vremena). I baš dok ovo pišem, ulete mi kolega u kancelariju (inače radno vreme mi je isteklo ali moram da završim ovaj tekst do kraja, a inspiracija dolazi i dolazi) i saopšti fenomenalnu informaciju. Sutra, na petak 13. (nije često da 13. dan u mesecu baš bude petak), između 17 i 21 milion Amerikanaca zbog sujeverja ostaje u toplini svoga doma. Baš tog dana američka privreda izgubi između 800 do 900 miliona dolara. U Srbiji je po statistici svakom trećem građaninu svaki dan petak 13..Mi ne možemo da sjebemo privredu jer je ona već odavno sjebana.
Otišao sam malo predaleko, zar ne. Ipak je naša realnost strašna, ali ni upola strašna kakva je svetska. Oni bre imaju krizu pola godine i ne znaju šta će sami sa sobom. Ubijaju se po kućama. Mi bre u krizi već dve decenije, pa smo normalni i ako nas svi rokaju od crvendaća, Slobista, DB-ovaca pa do natovaca, učekaovaca i ostalih ovaca. Ne želim da komentarišem svoju izjavu da smo normalni. A sada se obraćam svim građanima i građankama Srbije, ali iskreno tj. ne kao ministar Jeremić. Građani Srbije, kurac će te biti na beloj šengenskoj listi. Možda budete na beloj Šanganskoj listi, a za to vas tek bole kurac. Izvinite na vulgarnosti, mada mi se nakon svega što se dešavalo u ovom mom dosadašnjem životu i jebe šta mislite o meni.
Razlog što sam ironičan,sarkastičan i bezobrazan jeste gnev i to na današnji dan. Danas je 6 godina, 6 jebenih godina, od ubistva čoveka koji je imao viziju, koji je želeo da osposobi ovu jadnu zemlju za šanse i izazove koje donosi buduće vreme, koji je imao energije za sve nas i koji je jeo velike žabe. Baš na ovaj dan pominjem sva ova govna gore i gadim se. Gadim se, ali stojim uspravno i spremam se za borbu u kojoj lako biti neće, ali znam, znam kao što znam da će i sutra svanuti, da ćemo pobediti jer „ničija nije gorela do jutra“ pa neće ni njihova. SOLIDARNOST. Vreme je!!!
Hvala Vam na razumevanju. Mislim da svako pametan može da shvati šta je pisac želeo da kaže. Ustvari ja nisam pisac, ja samo pišem i pišam, a ponekad i malo više sernjam. Možda sam i sada više srao nego pisao, ali šta da Vam radim. Nadam se da sam Vam bar na trenutak izmamio osmeh koji je u pozadini imao crna sećanja na prošla vremena. Nesmemo zaboraviti sranja koja su nam se dešavala jer će se desiti ponovo. Nasmejani, idemo napred. Zbog nas. Zbog naše dece. Zbog ideje koju nisu ubili.
Naravno, onda Vam je tu i Uroš, mladi piroman iz Beograda i navijač Crvene Zvezde. Mlad dečko koji je odlučio da sprži policajca. Zbog te odluke zaglavio ćorku i šetnju po sudovima. Jedni ga osude, drugi odsude i tako u krug. Urke Boga moli da mu ova šetnja po sudovima uđe u ono vreme koje mu je, nadam se, isplanirano za kozen tregere. Za sve to vreme njegovi drugari, tatatatirci, mu daju podršku. Mlado, ludo. Pobogu, šta zna dete šta je 200 kila. Beograd je ispisan humanim parolama „Pravda za Uroša!“. Ahahah. Pravda. Pobogu, gde ste u Srbiji pa videli pravdu (pri tome nemislim na novine). Naravno, kao dokaz da postoje dve Srbije, pojavljuje se parolica „Prada za Uroša!“. I ima logike...pravosuđe u Srbiji je nešto kao modni detalj vlasti u Srbiji. A da stvar bude još gora, u Srbiji I ako zaglavite ćorku, velike šanse su Vam da ubrzo budete pušteni. Naravno, samo ukoliko imate vezu. Tako je i Bracanović, mozak raznih operacija i likvidacija po Srbiji, nekadašnji DB-ovac i funkcioner DV-a, pušten na slobodu kako bi još neko bio likvidiran, ali na finjaka, kulturiška. Prosto se divim pravosuđu u Srbiji. Smešniji su od Beni Hila. Već kada smo kod prava, da li treba da Vas podsećam na skorašnja dešavanja u Centru Sava. Ajde malo. Kao za inat baš na dan premijere filma Milk, koji između ostalog oslikava život Harvi Milka, borca za prava homoseksualaca u toj prokletoj Americi, Gay Str8 Alijansa odluči da održi konferenciju za novinare. I baš tog dana im direktor SC uskrati to zadovoljstvo. I kao za inat RTS reporter isperd SC „navata“ baš nekoliko nezadovoljnih gledalaca filma koje je prekid istog od strane ove alijanse veoma uznemirio i iziritirao. „Šta bre hoće oni i kakv je to način da se bore za svoja prava baš kada gledamo film o tome, a Šešelj truli u Hagu.“ Odakle bre njima pravo da bez prava uđu pravo u halu i prekinu emitovanje filma koji je „odneo“ dva prava Oskara. I ako je tema Gay populacija u Srbiji taboo, mediji su joj dali toliko značaja ali ne zbog gay populacije I njihove borbe već zbog odnosa direktora SC prema njima tog lepog kišnog dana kada se u SC održavala premijera filma Milk. Dan kasnije padala su tu izvinjenja od strane direktora, pa čak se I gradonačelnik „čepio“. A meni smešno, 'oću da puknem. Sadašnji direktor SC ( kadar reformisanog SPS) je bivši direktor obezbeđenja na Beogradskoj Autobuskoj Stanici. Baš njegovi ljudi svakodnevno maltretiraju homoseksualce u ovom delu grada i to im je u krvi jer ih je bas taj fini čovek, prepun razumevanja kao govno vitamina, motivisao na takvo ponašanje. Nemojte me shvatiti pogrešno, nisam ja toliko upućen u borbu za prava od strane ljubitelja istog pola, ali ne smetaju mi. Čak šta više, više mi smeta da gledam kako se Tadić i Dačić ljube ispred Zoranove slike (znate ono istorijsko pomirenje pred ulazak SPS-a u socijalističku internacionalu, a sve u sklopu cene za ulazak u Vladu Borisa Cvetkovića Tadića), nego što bi mi smetalo da vidim dva muškarca da se ljube na ulici. Već kada sam pomenuo druga ministra, Ivicu, zar Vam nije malo „neukusno“ da ministar unutarnjih poslova (što bi rekli naša braća Hrvati) bude baš onaj „mališa“ što je igrom okolnosti nosio koferče u aferi „Kofer“ (a bio je i potparol SPS-a dok su nas jebavali po Srbiji)?. Ma jok. I da se vratim na ljudska prava. Vidite, koliko je vera u Boga jaka u Srba govori i munjevita reakcija vladike Irineja (kojeg je uzgred pogurao pukovnik i kandidat za mesto patrijarha Srpske pravoslavne crkve, niko drugi do veliki Anfilohije Radović) na zakon koji usput pominje i ... zaboravih o čemu pišem. Da, da. Nema zezanja sa crkvom. Pa Vi ljudi niste ni svesni da tamo najmanje ima popova. To Vam je istureno odeljenje DB-a. A naravno, imamo istureno odeljenje part II...SANU. To su vam pukovnici u penziji i oni što samo seru i jedu govna.
„Prekidamo vožnju radnog naroda Beograda kod Autokomande i time izazivamo kolaps u celom gradu, zbog pokušaja samoubistva koje će po svemu sudeći preći u ubistvo od strane razjarene mase, upravljača automobila, koji po svemu sudeći mnogo žure da ne rade. Upravo jedna fina žena želi da se njena deca slikaju sa vozačem koji je malo pre od policajca, koji je uzgred pokušavao da spasi život mladog momka-samoubice, tražio pištolj da istog, misim momka samoubicu, likvidira na licu mesta i to iz humanih razloga kako bi mu prekinuo dvoumljenje i omogućio nesmetan prolaz vozila.“ – ovako „bik“ ja započeo direktno uključenje u javni servis servisera Srbije. A sada se na kratko selimo na Pink TV i uključujemo u kuću Velikog Blata. „Ukućani, tačnije ti Čanak, govori ti Veliki Blat. Zašto nisi u Skupštini, majke mi ga, već ladiš jaja i zaluđuješ i onako zaluđene široke pink narodne mase? A?“ Ma jok, nemam ja ništa protiv Velikog Brata, ali mi smeta što poslanik nije na radnom mestu i odsustvuje s posla u prolećnom zasedanju mesnog odbora skupštine Tadićevih stanara. E već kad pomenuh Tadića, mora da je on intervenisao da se zakon o pravima građana drugog reda vrati u skupštinu. Ako zbog ničeg drugog, onda zbog sećanja na mladost i lude dane u uskim farmericama i tesnim, vlažnim majcama nakon povratka s bazena na Tašu. Izvinite, ali moram da pomenem i Jelašića koji neprestano pokušava da nabilduje ovaj jadan dinar. Čak se bre ne libi da Svevišnjeg pozove u pomoć da da neki dinar u budžet ako već MMF neće. Pa majku mu jesmo li ili nismo li mi nebeski narod.
Mali skok sa teme, a vidite i sami da skačem kao blesav. Bio tamo neki protest za prava životinja, 5. septembra prošle godine ( mada po reakcijama resornog ministarstva i Saleta, dragog mi, Dragina, izgleda kao da je bio u prošlom veku) koji sam igrom okolnosti organizovao zajedno sa svojom prijateljicom, divnom damom bez kompromisa, Jelenom Jecom Tinskom. Ljudi, pa oni pobiše više kučića nakon protesta nego pre njega. Nekako mi se čini da je bolje bilo da nismo ni protestvovali. To mi nekako liči i na petooktobarske proteste. Ovde je manje više sve isto, samo „njega“ nema. Mislim na onog finog čoveka sa telećom glavom koji otegnu papke i leže pod lipu. Znate, neverujem u teoriju zavere, ali ipak je on kao i Jovica Stanišič, bio drug član. Ne bre Saveza komunista ili SPS-a, već CIAe. Eeeee. Pa sad se vi češite, ali ja mislim da on sunča bulju na Karibima i oporavlja se od plastenjaka (plastične operacije i liftinga face-a). Čuš, umro u Hagu. Smešno.
Gledao sam, davno to beše, neku emisiju o Crvenim beretkama na onoj izdajničkoj televiziji B92 koja mi uzgred sve više liči na javni servis ali u drugom pakovanju. Nekako me tada spiči neko svetlo. Prosvetli me, jebo te. Shvatih zašto je Voja Koštunjavi poistovetio doktore sa crvendaćima. Izlečili su mu dušu i omogućili da bude premijer Srbije kako bi on lečio nas. Ne, ne...nisam ja niti u jednoj rečenici rekao da se njemu treba suditi za političku pozadinu ubistva premijera Đinđića...mada iskreno to mislim. Nikada mi do kraja nije bilo jasno zašto se nije pojavio na suđenju za atentat na premijera i objasnio, nama neupućenima, šta je Gavrilović pre ubistva radio kod njega (pored vinjaka mora da je palo i nešto na čačkalicu) i koja je to veza koja je spajala njega, Acu Tomića i Radeta Markovića (reklo bi se neka tajna veza). A da, umalo da zaboravim, kako to da onolika „sablja“ ne nađe Legiju, a Joča ga nađe i to na gajbi u ćegama. Još ovaj odlučio sam da se preda. E sad, kad sam pomenuo Legiju nije red da ga preskočim. Lik je fascinantan. Pisac. Izdao je više knjiga nego li ih je pročitao. Velikim koracima ide da postane član SANU. Bogami, kako stvari stoje taman kad izađe iz ćorke negine mu Akademija.
Ono što me najviše potreslo u poslednje vreme jeste pojava Džejmsa Bonda na političkoj sceni Srbije. Rešili radikali da se kultivišu i po starom običaju „kume ko te jebe“, odcepiše se. Napredno vala, nema ša. Sada oni koji su nas godinama unazađivali dobili epitet naprednjaka i krupnim koracima preko Karlovca, Kalobaga, Ogulina i Virovitice vode nas u Evropsku Uniju. Aj što je pojebo pola radikalne stranke, reši i nas da kara po drugi put i to sa kondomom. Nebi samo valjalo da se ispostavi da će nakon sledećih izbora taj kondom biti Tadić, a Boga mi u uži izbor ulazi i Koštunica (samo pod uslovom da ne zaglavi ćorku, a to je u srbiji science fiction).
Ooooo...mislili ste da ću izostaviti „naslednike“ ideje Zorana Đinđića (mada više ni sam nisam siguran koliko ima naslednika) . Ne nikako. Nema kompromisa oko suštine dok dupe nije u pitanju. Ali kada je dupe u pitanju ili ti vlast, nema ni kompromisa ni suštine. Sve za vlast pa i sranje po ideji. Lepo upakovano, sa mašnom, servira se onima koji veruju u ideju. Misle ljudi da smo mi ovce. Smešno. Čeda se taman zaleteo da plete po Miškoviću, kad ono njegov glavni finansijer, Beko, zakopao ratne sekire sa Miškom Piškom i ovom maldom „lavu srpske političke scene“ ne osta ništa nego da se spakuje i ode na Pink u „Magazin In“ i ako je već odavno u out-u (naravno po nameštenim istraživanja agencija koje drže niko drugi do Šaper i Đilas. Jesu stvarno nameštene?). Miško, tvorac modernog srpskog biznisa (ali i čovek koji je vaskrso feudalizam sudeći po platama zaposlenih u „njegovoj“ firmi) ali i kamen temeljac privrede Srbije je brat Dinkićeve keve. Samim tim je značajan za Srpsku privredu. Ne kao privrednik, već kao finansijer svake stranke koja je na vlasti ili će biti na vlasti. Nebitno je kakva je ideologija stranke, privreda i ekonomija nemaju granice. Možete li da zamisite šta bi značilo propadanje do guše zadužene kompanije DELTA za srpsku privredu? Ne možete? Eeeeee. Ja ću Vam kažem. Obzirom da od privrede u zemlji Srbiji funkcioniše samo K (i ako ovog slova nema u reši privreda, znači kurac ili ti da nam je privreda, ako i sve ostalo, u kurcu), DELTA kao temelj Srpske privrede (a i politike) dovela bi do kolapsa Srbije. Prevedeno na naški „Danas nema mleka. Danas nema leba. Zato jedi govna. Možda tako treba.“ (morao sam da iskoristim „čorbu“ jer on najbolje oslikava prošla, a Boga mi, po svemu sudeći, i buduća vremena). I baš dok ovo pišem, ulete mi kolega u kancelariju (inače radno vreme mi je isteklo ali moram da završim ovaj tekst do kraja, a inspiracija dolazi i dolazi) i saopšti fenomenalnu informaciju. Sutra, na petak 13. (nije često da 13. dan u mesecu baš bude petak), između 17 i 21 milion Amerikanaca zbog sujeverja ostaje u toplini svoga doma. Baš tog dana američka privreda izgubi između 800 do 900 miliona dolara. U Srbiji je po statistici svakom trećem građaninu svaki dan petak 13..Mi ne možemo da sjebemo privredu jer je ona već odavno sjebana.
Otišao sam malo predaleko, zar ne. Ipak je naša realnost strašna, ali ni upola strašna kakva je svetska. Oni bre imaju krizu pola godine i ne znaju šta će sami sa sobom. Ubijaju se po kućama. Mi bre u krizi već dve decenije, pa smo normalni i ako nas svi rokaju od crvendaća, Slobista, DB-ovaca pa do natovaca, učekaovaca i ostalih ovaca. Ne želim da komentarišem svoju izjavu da smo normalni. A sada se obraćam svim građanima i građankama Srbije, ali iskreno tj. ne kao ministar Jeremić. Građani Srbije, kurac će te biti na beloj šengenskoj listi. Možda budete na beloj Šanganskoj listi, a za to vas tek bole kurac. Izvinite na vulgarnosti, mada mi se nakon svega što se dešavalo u ovom mom dosadašnjem životu i jebe šta mislite o meni.
Razlog što sam ironičan,sarkastičan i bezobrazan jeste gnev i to na današnji dan. Danas je 6 godina, 6 jebenih godina, od ubistva čoveka koji je imao viziju, koji je želeo da osposobi ovu jadnu zemlju za šanse i izazove koje donosi buduće vreme, koji je imao energije za sve nas i koji je jeo velike žabe. Baš na ovaj dan pominjem sva ova govna gore i gadim se. Gadim se, ali stojim uspravno i spremam se za borbu u kojoj lako biti neće, ali znam, znam kao što znam da će i sutra svanuti, da ćemo pobediti jer „ničija nije gorela do jutra“ pa neće ni njihova. SOLIDARNOST. Vreme je!!!
Hvala Vam na razumevanju. Mislim da svako pametan može da shvati šta je pisac želeo da kaže. Ustvari ja nisam pisac, ja samo pišem i pišam, a ponekad i malo više sernjam. Možda sam i sada više srao nego pisao, ali šta da Vam radim. Nadam se da sam Vam bar na trenutak izmamio osmeh koji je u pozadini imao crna sećanja na prošla vremena. Nesmemo zaboraviti sranja koja su nam se dešavala jer će se desiti ponovo. Nasmejani, idemo napred. Zbog nas. Zbog naše dece. Zbog ideje koju nisu ubili.
3.03.2009
Politika na Buvljaku
Tekst je od septembra, 03. 2008. godine. postavljen na facebook-u
Nekoliko dešavanja je na mene ostavilo utisak u nedelji koja polako prolazi i baš iz tog razloga sam odlučio da nedelju okončam sredom. Dakle, najpre moram da napomenem krajnje "fenomenalan", "iskren", "profesionalan" i "etičk"i nastup potpredsednice LDP, nekada predsednice GSS, Nataše Mićić. Dovela me u takvo stanje da emocije prosto nisu mogle da se obuzdaju. Nisam znao dali da plačem ili da se smejem. Iskren da budem, znao sam da može da "lupa" ali onoliko...da mi je neko pričao ne bih mu verovao. Baš ponajbolje i nisam mogao da razaznam ko je Mićićka, a ko Aligrudić. Naravno, Olja je bila i suviše blaga prema novoj vlasti u Beogradu koja na vlasti nije, ali jeste i ako misli da nije. Čak šta više, LDP pored toga što nije, odnosno jeste, na vlasti u Beogradu, on nije, a ustvari jeste, na vlasti i u Republici. Naravno, LDP jeste ili nije u koaliciji sa SPS u Beogradu i naravno podržavaju odnosno, ne daju podršku manjinskoj Vladi gosin Cvetkovića u kojoj sede interesantni ministri od kojih su pojedinci iz SPS-a kao na primer ministar Obradović čiji je zadatak reforma školstva i to s jednim jedinim ciljem, da prilagodi školstvo tako da i on sam završi neku školu. I da ironija bude još veća, LDP podržava takvu Vladu, LDP komunicira sa SPS preko DS-a i LDP ispred sebe postavlja nestranačke ličnosti tj. eksperte iz pojedinih oblasti. Ne mogu, a da ne prokomentarišem da imam osećaj da su ili bezobrazni, ili jako glupi ili misle da smo mi retardirana gomila te da ćemo progutati tako providne i jeftine argumente i nasesti na priču kako, eto zarad građana Beograda i Srbije, LDP žrtvuje svoj ugled i gazi preko predizbornog slogana "Nema kompromisa oko suštine!". Ustvari, postavlja se pitanje šta je suština. Da li je suština u tome da se uzme šta se uzeti može? Da li je suština u "lupanju prazne slame"? Da li je suština u daljem stvaranju konfuzije na političkoj sceni Srbije koja sve više podseća na Buvljak? Odista sam povređen politikom "Centra za modernu politiku". No drago mi je da je LDP otvorio prodavnicu šarenih laža na Buvljaku te da nam od srca nudi svoje proizvode za lizanje i sisanje. Ko voli nek izvoli.
Već sutradan, nakon nedeljnog "Utiska", dok sam chat-ovo sa dragim mi facebook prijateljem, Lukom i jeo grisine "Prima" sa kikirikijem desilo mi se drugo "izbacivanje iz koloseka". Luka mi je postavio kraljnje fenomenalno pitanje ... "Da li si nekada razmišljao zašto su naslovi po naslovnim stranama naših novina toliko stravični i depresivni za razliku od onih po naslovnicama inostranih časopisa?". Aaa uuu!!! Šta reći? Kroz glavu mi je prošlo toliko primera koji bi objasnili ono što sam želeo da mu kažem da sam prosto ostao bez odgovora. Napisao sam mu da ne razmišlja o tome već da gleda kako da napusti zemlju i spasi sebe. Luka ima 17 godina. Pametan je i talentovan mladić. Naravno, politika je i deo njegovog života kao i svakog građanina ove osakaćene Srbije. Hteo sam mu napisati ono što ću sada ovde učiniti. Mediji su "jedno od svetskih čuda" modernog doba. Najbolje sredstvo za preporod nacije, ali istovremeno i za destrukciju i sunovrat iste. Prisetite se kako je Miloševićev režim profesionalno koristio medije za vreme ratova na prostorima EX YU. Možda je najbolji primer i vrhunac zloupotrebe medija baš situacija iz 1999 godine kada se desilo pomračenje sunca. Sve televizije su exkluzivno emitovale dešavanja u svetu i ono što se odvijalo na ulicama svetskih metropola. Naravno nije izostao ni Beograd kao metropola (ne zbog toga što je Beograd svedski centar već zato što ima metro izgrađen do pola). Razlika je bila u tome što na beogradskim ulicama nije bilo žive duše. Tu i tamo se mogao videti po neki "ludak" koji se nije bojao mogućnosti da bi ga moglo pogledati "đavolje oko" s neba i oslepeti za ceo život. Da ne pominjem da tog jutra u 9 sati niste mogli kupiti hleb i mleko jer je u 7 već sve bilo rasprodato (čak i dugotrajno mleko što me posebno fasciniralo).
A onda dolazi zaokret. Nakon petooktobarskih promena, televizija se koristi za edukaciju stanovništva. Tadašnja Vlada pokojnog premijera Zorana Đinđića, je imala fenomenalnu ideju...mediji u svrhu edukacije. Počinju emisije "To! To je tolerancija", "Pričaj Srpski", ali i one koje su se bavile ekonomijom, izgradnjom novog sistema vrednosti i promocijom politike evropskih vrednosti. Nije dugo trajalo. Danas ponovo haraju Kurir, Press, Pravda, Gazeta, Svet...nisu novine, a kupuju se na trafici. Dakle, sistematsko uništavanje nacije se nastavlja. Jeftino obično bude mnogo skuplje nego što izgleda. Kada to pojedinci budu shvatili biće kasno. Prvi rezultat medijske propagande nakon 5. oktobra bio je atentat (Koštunica podržava protest Crvenih beretki), drugi je bio moliban i uništavanje Beograda (Koštunica poziva na odbranu Kosova odnosno suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije, Jeremić povlači ambasadore), treći se desio juče u Skupštini (nakon hapšenja Karadžića dolazi do opstrukcije rada Skupštine Srbije od strane SRS i DSS).
Ukoliko nekog interesuje ova problematika (mediji i njihova (zlo)upotreba) neka pronađe kako je Japan iskoristio medije s početka 50-ih godina prošlog veka za preporod nacije i preporod potpuno uništene privrede. Napomenuću samo da su najveći doprinos razvoju Japana da li baš oni koji su ga uništili u II svetskom ratu...Amerikanci.Mogao bih još da pišem. No ipak je dosta za danas...sredu (poslednji dan u nedelji). Zatvaram tezgu.
Nekoliko dešavanja je na mene ostavilo utisak u nedelji koja polako prolazi i baš iz tog razloga sam odlučio da nedelju okončam sredom. Dakle, najpre moram da napomenem krajnje "fenomenalan", "iskren", "profesionalan" i "etičk"i nastup potpredsednice LDP, nekada predsednice GSS, Nataše Mićić. Dovela me u takvo stanje da emocije prosto nisu mogle da se obuzdaju. Nisam znao dali da plačem ili da se smejem. Iskren da budem, znao sam da može da "lupa" ali onoliko...da mi je neko pričao ne bih mu verovao. Baš ponajbolje i nisam mogao da razaznam ko je Mićićka, a ko Aligrudić. Naravno, Olja je bila i suviše blaga prema novoj vlasti u Beogradu koja na vlasti nije, ali jeste i ako misli da nije. Čak šta više, LDP pored toga što nije, odnosno jeste, na vlasti u Beogradu, on nije, a ustvari jeste, na vlasti i u Republici. Naravno, LDP jeste ili nije u koaliciji sa SPS u Beogradu i naravno podržavaju odnosno, ne daju podršku manjinskoj Vladi gosin Cvetkovića u kojoj sede interesantni ministri od kojih su pojedinci iz SPS-a kao na primer ministar Obradović čiji je zadatak reforma školstva i to s jednim jedinim ciljem, da prilagodi školstvo tako da i on sam završi neku školu. I da ironija bude još veća, LDP podržava takvu Vladu, LDP komunicira sa SPS preko DS-a i LDP ispred sebe postavlja nestranačke ličnosti tj. eksperte iz pojedinih oblasti. Ne mogu, a da ne prokomentarišem da imam osećaj da su ili bezobrazni, ili jako glupi ili misle da smo mi retardirana gomila te da ćemo progutati tako providne i jeftine argumente i nasesti na priču kako, eto zarad građana Beograda i Srbije, LDP žrtvuje svoj ugled i gazi preko predizbornog slogana "Nema kompromisa oko suštine!". Ustvari, postavlja se pitanje šta je suština. Da li je suština u tome da se uzme šta se uzeti može? Da li je suština u "lupanju prazne slame"? Da li je suština u daljem stvaranju konfuzije na političkoj sceni Srbije koja sve više podseća na Buvljak? Odista sam povređen politikom "Centra za modernu politiku". No drago mi je da je LDP otvorio prodavnicu šarenih laža na Buvljaku te da nam od srca nudi svoje proizvode za lizanje i sisanje. Ko voli nek izvoli.
Već sutradan, nakon nedeljnog "Utiska", dok sam chat-ovo sa dragim mi facebook prijateljem, Lukom i jeo grisine "Prima" sa kikirikijem desilo mi se drugo "izbacivanje iz koloseka". Luka mi je postavio kraljnje fenomenalno pitanje ... "Da li si nekada razmišljao zašto su naslovi po naslovnim stranama naših novina toliko stravični i depresivni za razliku od onih po naslovnicama inostranih časopisa?". Aaa uuu!!! Šta reći? Kroz glavu mi je prošlo toliko primera koji bi objasnili ono što sam želeo da mu kažem da sam prosto ostao bez odgovora. Napisao sam mu da ne razmišlja o tome već da gleda kako da napusti zemlju i spasi sebe. Luka ima 17 godina. Pametan je i talentovan mladić. Naravno, politika je i deo njegovog života kao i svakog građanina ove osakaćene Srbije. Hteo sam mu napisati ono što ću sada ovde učiniti. Mediji su "jedno od svetskih čuda" modernog doba. Najbolje sredstvo za preporod nacije, ali istovremeno i za destrukciju i sunovrat iste. Prisetite se kako je Miloševićev režim profesionalno koristio medije za vreme ratova na prostorima EX YU. Možda je najbolji primer i vrhunac zloupotrebe medija baš situacija iz 1999 godine kada se desilo pomračenje sunca. Sve televizije su exkluzivno emitovale dešavanja u svetu i ono što se odvijalo na ulicama svetskih metropola. Naravno nije izostao ni Beograd kao metropola (ne zbog toga što je Beograd svedski centar već zato što ima metro izgrađen do pola). Razlika je bila u tome što na beogradskim ulicama nije bilo žive duše. Tu i tamo se mogao videti po neki "ludak" koji se nije bojao mogućnosti da bi ga moglo pogledati "đavolje oko" s neba i oslepeti za ceo život. Da ne pominjem da tog jutra u 9 sati niste mogli kupiti hleb i mleko jer je u 7 već sve bilo rasprodato (čak i dugotrajno mleko što me posebno fasciniralo).
A onda dolazi zaokret. Nakon petooktobarskih promena, televizija se koristi za edukaciju stanovništva. Tadašnja Vlada pokojnog premijera Zorana Đinđića, je imala fenomenalnu ideju...mediji u svrhu edukacije. Počinju emisije "To! To je tolerancija", "Pričaj Srpski", ali i one koje su se bavile ekonomijom, izgradnjom novog sistema vrednosti i promocijom politike evropskih vrednosti. Nije dugo trajalo. Danas ponovo haraju Kurir, Press, Pravda, Gazeta, Svet...nisu novine, a kupuju se na trafici. Dakle, sistematsko uništavanje nacije se nastavlja. Jeftino obično bude mnogo skuplje nego što izgleda. Kada to pojedinci budu shvatili biće kasno. Prvi rezultat medijske propagande nakon 5. oktobra bio je atentat (Koštunica podržava protest Crvenih beretki), drugi je bio moliban i uništavanje Beograda (Koštunica poziva na odbranu Kosova odnosno suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije, Jeremić povlači ambasadore), treći se desio juče u Skupštini (nakon hapšenja Karadžića dolazi do opstrukcije rada Skupštine Srbije od strane SRS i DSS).
Ukoliko nekog interesuje ova problematika (mediji i njihova (zlo)upotreba) neka pronađe kako je Japan iskoristio medije s početka 50-ih godina prošlog veka za preporod nacije i preporod potpuno uništene privrede. Napomenuću samo da su najveći doprinos razvoju Japana da li baš oni koji su ga uništili u II svetskom ratu...Amerikanci.Mogao bih još da pišem. No ipak je dosta za danas...sredu (poslednji dan u nedelji). Zatvaram tezgu.
Пријавите се на:
Постови (Atom)