Književna veČera

Divno veče provedoh juče. Najpre sam posetio klub čitalaca Laguna i kupio sebi dve nove knjige. Ne zbog toga što mi se nešto čitalo već da mi ne bi propao članski popust. Tako svakog meseca sebi kupim po nekoliko knjiga i razmišljam da ukoliko nastavim ovakvim tempom za par godina moraću da ih slažem po podu.
Zatim sam "zapalio" na mesto koje ni malo ne volim ali spletom okolnosti često budem tamo, famozni "Brodić", i sa Zoricom Brunclik popio piće. Nećete verovati. Prilazi mi lik i pita da li sam ja pisac texta "Jebala Vas Brankica". Ja mu onako, kulturiška odgovorim da nisam. A on ni pet ni šest već sedam. "Ne seri. Jesi. Jesi." Meni malo bilo loše od one brlje što sam pio sa Zokom pa ga pogledah onako malo ukršteno. "Jebiga brale, kako bre možeš da sediš sa ovom ljankese, a ovamo se predstavljaš kao neki baja, pljuvač sistema?" reknu mi on. Baš neki fin dečko. Malo mi postade neprijatno zbog Zorke. "Slušaj dečko! ... Drago mi je da smo se upoznali, a sa Zoku neću te upoznajem jer vidim da se znate. Mislim ti nju. Aj sad pali dok nisam zvao obezbeđenje.". Pitao me koje obezbeđenje naravno sa "bre" i reče da nisam normalan. I ode. Eto kakva je današnja omladina. Nema poštovanja prema starijim osobama kakva je Zoka. Ma da je Kemiš bio tu...uh!
Nego da se vratim na ostala dešavanja. Nakon prijatnog razgovora sa Zokicom i neprijatne konverzacije sa onim dečkom odem ja na sastanak jednog od odbora stranke koja polako iz pupoljčića prelazi u cvet koji napadaju biljne vaši. Skupili se neki "fini" ljudi. Zveknem ja tu dva Pelinkovca by Vojin Đorđević (znači orginal), saslušam "čestitke i pozdravi" i odem u kafe Congo na Dorćolu. A tamo Dule i Gorica vrše promociju svojih novih knjiga. Ne mogu da kažem da nije bilo extra, ali beše malo ljudi što je bilo poražavajuće. No dobro. I nije toliko jer kada se u obzir uzme podatak da je u Beogradu u 2009-oj pročitano svega milion i po knjiga dođemo do rezultata da je svaki Belogradjanin pročitao po pola knjige, pa ti vidi.
Nisam izdržao do kraja književne "veČere" i onako gladan zapalio sam u Red Bar. Bilo je krcato i blizu 23 časa. Društvo mi je bilo ok, ali usled umora koji me polako savladavao, i pored jake muzike počeo sam da kunjam. Da se nije pojavio čikica sa kikirikijem (fišečić po ceni od 10 dindži) ja bih crko od gladi u snu. Nakrmljao sam se kikirikija, otkinuo jedno malo pivo na točenje i eto ti, otvori mi se dizna. To je bilo zezanje do bola. Društvo je konstatovalo da bi bilo jako dobro da napravim neku kao tribinu-žurku u nekom baru gde bih pričao o tome kako dolazim na ideju da pišem ova sranja od textova. Pobogu, pa ljudi bi pocrkali od smeja s mene.
Naravno, zezanju nikada kraja, a sutra se ne radi tako da sam morao da palim kući. Taxi na poziv me odro. Uze mi čovek 850 dindži bez popusta na poziv i ja ga još častio. Zaboravio sam da smo ga zvali. Nas nekoliko smo se toliko prosrali u kolima da sam ja pod utiskom priče i večeri, a kao neko koga je taxista poslednjeg "bacio do gajbe", potpuno zaboravio na jebeni popust od 20%. A taxista neki fin čovek pa me nije ni podsetio. Znas kad ću više da ih podržim u njihovim zahtevima? NIKAD? (a nisam ni do sada).
Uđoh u svoj skromni dom i sedoh na fotelju da razmislim o svemu što mi se izdešavalo večeras. Pade mi napamet letovanje u Atini s mojim dobrim drugom iz Makedonije, Kirom i naš susret sa mojim prijateljem Jorgosom, Grkom. Upoznajem ih ja i upita Jorgos Kireta odakle je. Kire mu odgovara da je iz Makedonije. Jorgo ga pogleda onako malo čudno i sarkastično reče kako je Makedonija deo Grcke. Kire se nasmeja i na to odgovori "Da. Da. I Kosovo je Srbija." Smejao sam se kao lud tada. Nakezih se i otiđoh u spavaću sobu.

Srećan i zadovoljan, s tugom u srcu zbog onih 20%, legoh pored svoje drage koja je već uveliko spavala i pomislih kako je glupo što BoTa ne ide na inaguraciju predsednika Ive Josipovića, našeg dragog komšije, a zvanično prima drugara Kuste, Johnny Deppa i to sve zbog predsednika zemlje Kosovo je Srbija.