Ako Srbija kaska na putu integracije u EU, onda šta da kažemo za Bosnu i Hercegovinu. Ove dve nekad jugoslovenske države, nemaju pametnijeg posla nego da se kao kakve babetine prepucavaju i potkusuruju novčićima iz prošlosti. Guzice im idu napred dok tromo i zbunjeno koračaju pogledom ka prošlosti. Gde bi danas bila Nemačka da su se ex saveznici ponašali prema njoj kako se već dve decenije ponašaju ex jugoslovenske države jedna prema drugoj. Slovenci kecaju Hrvate oko teritorije. Hrvati kecaju Crnogorce oko teritorije. Sve ex jugoslovenske države kecaju Srbiju oko teritorije. Dakle, očito da geostrateško pozicioniranje na ovim prostorima nije okončano. Svi bi da uđu u jednu nadnacionalnu državu ali tek kad srede situaciju u svojim i tuđim dvorištima. Leba i igara.
Dugo se u međunarodnoj zajednici govorilo o tome da li su pravosuđa ex članica SFRJ sposobna da sprovedu suđenja optuženima za ratne zločine na prostorima bivše Jugoslavije. Kada je zaključeno od strane te iste međunarodne zajednice da je misija "nemoguće" ipak moguća, bivše ex članice su počele da se koprcaju. Stekao se utisak da su mislile da će svaka da sudi svojim "ratnim zločincima" po principu "ni po babu, ni po stričevima". Kad ono, međutim. Pošto je konkretno reč o odnosima BiH i Srbije, prvi interesantan slučaj bio je onaj od pre šest meseci. Pogađate da je reč o procesu protiv bivšeg visokog starešine MUP-a BiH i dežurnog Operativnog štaba Javne bezbednosti Tuzla, Ilije Jurišića. Jurišić je u ovom procesu proglašen krivim i osuđen na 12 godina zatvora zbog izdavanja naredbe za napad na "Tuzlansku kolonu" 15. maja 1992. godine. Reč je o napadu na kolonu nenaoružanih pripadnika JNA u kojem je ubijeno preko 50 i ranjeno 44 vojnika i oficira JNA. Ovaj dan se proslavlja kao Dan oslobođenja Tuzle. Možda baš iz tog razloga reakcije pojedinih predstavnika vlasti BiH ovaj čin srpskog pravosuđa tumače kao pokušaj izjednačavanja uloge Srbije i drugih ex članica SFRJ u građanskom ratu. Tako, na primer dr Haris Silajdžić, najoštrije je osudio, kako navodi, politički proces "srbijanskog režima" protiv Ilije Jurišića i “skandaloznu presudu beogradskog suda u ovom slučaju”.
Posledično, ono što je "nama" zločin "njima" je borba za oslobođenje i obrnuto. Možda je jedina razlika u ovim dijametralnim stavovima ta što se rat vodio na teritoriji BiH, a ne na teritoriji Srbije. S druge strane sukob se vodio između pripadnika JNA i paravojnih formacija. Ključni momenat je prenapregnuta podrška nezavisnosti novoformiranih država od strane međunarodne zajednice i nespremnost nekadašnjih članova predsedništva SFRJ da pomognu evakuaciji pripadnika JNA iz ratom obuhvaćenih područja.
Svedoci smo da se poslednjih dana ponovo digla velika prašina u vezi sa neraščišćenim računima iz prošlosti. Reč je o aktivnostima oko bivšeg "srbina" i bivšeg ratnog člana muslimanskog predsedništva Alije Izetbegovića, Dr Ejupa Ganića. Razlog zbog kojeg se uzburkala, već ukrčkana situacija u Balkanskom loncu jeste ponovo različito gledanje konstitutivnih naroda na hapšenje ovog "ratnog glavešine" u Londonu početkom marta, a na osnovu poternice Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije. Dok bošnjaci Ganića smatraju nacionalnim herojem, srbi ga vide kao ratnog zločinca. Posledično, za člana Predsedništva BiH, Harisa Silajdžića “ovdje se sudi našoj odbrani”. Rečenice se ponavljaju kako kakva mantra. On i u ovom slučaju smatra da ovo nije prvi pokušaj relativiziranja i izjednačavanja odgovornosti u ratu (prvi je bio u vezi sa Jurišićem) i najavio je da će se “boriti svim sredstvima za prava naših građana” ( da li su Biljana Plavšić, Momčilo Kraišnik i Radovan Karadžić bili građani BiH ili vanzemaljaci u istoj). Dakle, postavlja se pitanje ko su to "naši", a ko "njini" u BiH? Sve ovo je već viđena situacija na ovim prostorima.
Ono što se zna u vezi sa Ejupom Ganićem jeste da je on lično rukovodio pregovorima o izlasku pripadnika JNA iz delova grada Sarajeva koji su bili pod kontrolom muslimana (1993 godine muslimanski narod je preimenovan u bošnjački) kao i to da je dao garancije o bezbednom napuštanju tih delova grada od starne pripadnika JNA. Međutim, sitacija na terenu je bila stravična i poražavajuća. Kolona pripadnika JNA je napadnuta od strane Zelenih beretki i MUP-a BiH u Dobrovoljačkoj ulici. Tom prilikom je ubijeno 42, a ranjeno 73 vojnika i oficira.
Ovom nemilom događaju predhodilo je hapšenje predsednika BiH na aerodromu po njegovom povratku iz Lisabona i otpočinjanje granatiranja Sarajeva od strane srpskih snaga.
Možda je rušenje Berlinskog zida izazvalo "domino efekat" koji još uvek traje na ovim prostorima. Možda su narodi na ovim prostorima spremni za integraciju sa evropskim narodima i pored toga što su nespremni da se međusobno integrišu. Možda, u zavisnosti iz kog ugla posmatramo stvari, zločina na ovim prostorima nije ni bilo već se radilo o "kolektivnoj odbrani" - svi smo se branili od svih. Možda ja nisam normalan, ali ono što mogu da zaključim jeste da posle toliko konfuzija narodi na ovim prostorima sigurno nisu.
by Željko Pavićević
Нема коментара:
Постави коментар