Koliko puta ste u životu uradili nešto protiv sebe, a da se nakon toga niste pokajali zbog svojih postupaka? Danima mi u glavi odzvanja Gandijeva iskazana misao "Šta god da radite u životu biće beznačajno. Ali je veoma važno za Vas da ste to uradili". Posmatrajući sve ono što se desilo u poslednjih nekoliko dana shvatih da sam deo priče o kojoj bih imao što šta da kažem, ali "za čije babe zdravlje". Raja utucana do jaja, polu pismena i/ili nepismena, ima snažno razvijen instinkt kojim isključivo zadovoljava potrebe svoje "guzice", a naš narod kaže "dok je leba biće i igara". Otuda moj strah dolazi. Vredi li bacati bisere pred svinje? Gluvi, ne čuju. Nemi, ne zbore. Slepi, ne vide. A mnogo ih je danas. Pohlepa i laž postadoše pokretačka snaga modernog čoveka spremnog na sve zarad malo slave i koju paru više.
Neka ovo bude pisanije o onome vremenu što je iza nas dok u njemu živimo.
"Tri "sokola" napustiše jato kako bi istom ukazali da leti u pogrešnom smeru. Sedoše "sokolovi" i misliše i "e-mail" sastaviše. Poslaše ga, kao spisak želja lepih, jatu svome. Ovi se na njega posraše, a sokolovi se jatu vratiše i let u istom pravcu nastaviše. Jebo nam pas mater."
Kad kad pomislim da nam spasa nema, a onda kažem sebi kako nada ipak poslednja umire. Nada! Čija? Ko se nada? Onaj "predsednik opštine" koji za svaku odobrenu dozvolu za stambenu izgradnju dobije stan ili dva u zgradi? Onaj "poslanik" koji je ujedno i direktor "moćnog preduzeća", predsednik upravnog odbora "konkurentne firme" i vlasnik lokalne televizije? Oni biznismeni brokerskog mentaliteta u čijem su vlasništvu of šor kompanije i kompletna privreda zemlje u tranziciji? Onaj što "koferom" hapsi u okolini "morave"?
Koliko je samo gluposti u etru. Nemo, širom zatvorenih očiju, posmatramo šta nam se događa i kurcem ne mrdamo. Nazivaju "nas" očajnicima, destruktivnim misliocima pa čak i izdajnicima, samo zato što znamo ko su i šta su. Mnoge, moj prijatelju i moj neprijatelju, boli "paja". Znaju da mi ukažu na to kako sve ovo mogu napisati mnogo kulturnijei suptilnije, bez pogrdnih reči, a "njihovo" svakodnevno vređanje ih ne dotiče. U oči gledaju i lažu. Rade sve suprotno od onoga što obećaše. Učiniše sve da nam život zagorčaju uz svakodnevni "zabavno-informativni program". A mi? Mi zbunjeo i pogubljeno blejimo kao kakve srećne ovce na rosnoj livadi. Malo rosne trave na livadi osta, a ovaca je dosta.
Juče su pljuvali "orlove" što ih "ubiše" Ganci, a danas slave njihovu pobedu nad, kako ih nazavti zanju, "fašistima". Hteli bi i da stisnu i da prdnu. Dok se stiskaju, stomak ih boli. Ako prdnu, usraće se.
Pitam se, šta to još treba da nam se desi da bi shvatili da smo emotivno unakaženi i moralno osakaćeni. Postali smo ubice kreativnosti i gušači ideja. Reforme sprovode negativni autoriteti uz negativnu selekciju. Sve šta valja, ne valja. Toliko je laži da se istina ne čuje. Ko ovde ne poludi, taj normalan nije.
Kažu da na mladima svet ostaje, ali kako kada "mladih" nema.
"Malo kaza. Mnogo reče. Zamisli se i uteče."
Нема коментара:
Постави коментар