Dobro veče poštovani čitaoci. Razlog zbog kojeg Vam se obraćam ovako kako Vam se obraćam jeste taj što i nakon 10 godina druge po redu tranzicije, Srbiji još uvek nije svanulo. I ako iz Vlade javljaju da smo izašli iz recesije, te da kriza jenjava, na pomolu je nova kriza izazvana potresima u imperiji Delta. Da li Srbiji predstoji privredni rast ili ekonomsko-moralni pad pokazaće vreme ispred nas. Ja sam pesimista. Zašto? Zato jer mi se može!
Kao i obično, kako to biva u doba letnjih raspusta i godišnjih odmora, koncentracija konfuzne i poluizgubljene nacije je jako slaba, tačnije nešto slabija nego obično. Iz tog razloga ovo vreme je pogodno za plasiranje „bitnih informacija“ u etar i započinjanje, ali i okončanje velikih sporova. Naravno, „spektakli“ se obično dešavaju i u vreme velikih sahrana, praznika i senzacionalnih događaja. Eto na primer, Luka Beograd je „otplovila“ u danima žalosti za nekadašnjim srbijanskim patrijarhom, gospodinom Pavlom. Tolika se prašina podigla onomad oko Đilasa i Randžića da se gora tresla i „trt“.
No, vratimo se u sadašnjost jer iz prošlosti, mi Srbi, nikada ništa nismo naučili pa je svako podsećanje na dešavanja iz perioda iza nas potpuno gubljenje vremena ali i tonera.
I dok se ministar zdravlja, zajedno sa grupom koalicionih glasila, domaćoj javnosti izvinjava zbog neurotičnih nastupa u medijima (a ne zbog sranja koja pravi u proteklih devet godina), dok Toma i Alex utabavaju put evropskih integracija Srbije u evropskom Briselu (kao što su onomad utabavali put Velike Srbije zajedno sa Vojvodom od Haga) i dok se Bota i Muta Cvetko šepure u prisustvu socijal-demokrate iz Hrvatske, dragog mi Josipovića, u „Maxiju“ je velika gužva (Deltići se bore za svoj deo). Tačnije, na pomolu je nova afera ili spektakl. Večeras nećemo pričati o malim-velikim ribama koje sam spletom okolnosti gore napomenuo, već o Titanima. Titanik je potonuo, a imperija Delta polako, kako to obično biva sa imperijama, puca po svim šavovima. (Titanik ima ili nema veze sa Titanima? Kako se kaže Hag ili Had?)
Sukob „Žene zmaja“, kako ja obično znam da nazovem g-đu Forcan, i „ribice“ iz HTL-a počeo je pre nekoliko meseci, međutim kulminaciju je doživeo pre nekoliko nedelja. Odlazak Milke Forcan iz Delta Holdinga označio je novu epohu u „razvoju“ imperije biznismena brokerskog mentaliteta poznatih po investicionoj kratkovidosti i „kulturnoj“ otimačini. Naravno, svi Vi koji pratite moje pisanje znate koliko ja „gotivim“ imperijaliste i feudalce iz vrha Delte i koliko o njima imam „visočije“ mišljenje. Međutim, isto tako znate i da nisam od onih koji od drveta ne vide šumu. Javnosti u Srbiji su, koliko god ona bila zbunjena, poznata prepucavanja vlastodržaca i bizmismena. S početka 2005. godine dok se „Srbiji žurilo“, Čedini liberali su „opleli“ po Mišku i njegovim pulenima. Sve je to trajalo do trenutka kada je Beko sa drugarima uzeo u svoje ruke „finansiranje“ ovog lika i njegove stranke. „Lajanje na zvezde“ je prestalo preko noći. Naravno, ne treba se zaboraviti ni „preterana aktivnos“ aktivista i lidera iz grupe u kojoj je svima 17+ i manje. Malo su se „kurobecali“ i oni iz Pokreta Solidarnost sa flajerom „Ko je gazda Srbije?“, a onda je na red došao i Big Cane from Geneve. Udari Cane, ali udarac na daljinu i nije neki udarac. Malo posle njega javio se brzi jebač i spori govornik, La presidente na Srbija, svojim poznatim monologom o ekonomskom patriotizmu i lokalnom monopolizmu (nešto u stilu „ako neko treba da Vas krade onda smo to mi, a ne Kiprani). Udarci nanešeni Mišku, ali i „rtaćima iz kićbloa“,nanešeni u periodu od do bili su taman toliko jaki da „žena zmaj“ digne sidro i pokaže „prstenac“. Znate, nemam ja nameru da „falim“ Milku Forcan jer ono što je ta žena uradila dovoljno govori o njoj i njenom uspehu, ali, da budem jasan, ni Milošević ne bi pao da nije bilo legionara, Baneta (ko je Bane Ivković?) i Neubojše Glavnokomandujućeg VS. Porediti Forcanovu sa ovim „polu mentolima“ je više nego neukusno, ali jbg. Dakle, iako Mileusniće vezuju čvrste veze u Delti, a pored činjenice da je „gazda Jovan“ bio jedan od ključnih igrača Srbijanske privrede u komori za vreme Slobodana pod lipom, Forcanova je rešila da napusti priču i traži svoj deo jer neće da je prevare. Pošto su joj Deltići najpre poželeli sve najlepše u daljem radu i karijeri, Milki je ubrzo stigla i „čestitka“ i to preko Ministarstva pravde, ali i Kurira. Izvinjavam se što ću malo odstupiti od problematike, ali moram da je zakačim. G-đa ministarka na vladavinu prava je kao i većina ministara u Vladi, „žena sa vizijom“ i Pink televizijom i kao takva veoma, veoma kompetentna za razne aktivnosti. Rezultati njenog rada, ali i rada njenih predhodnika su vidljivi na svakom koraku, ali i veoma „lepo“ ocenjeni od međunarodnih institucija koje se bave ovom problematikom kojom se bavi i naša ministarka.
No, ajde da se „povratimo“ na započetu temu i pojednostavimo stvari, obzirom da su veoma komplikovane, veoma zamršene i veoma konfuzne ne samo za Vas, već i za mene (eto šale niotkuda).
Mogu da postoje dva razloga odlaska Forcanove iz „gnezda“ Deltića. To su prvi i drugi razlog ili scenario. Po prvom scenariju, Milki nakon preteranog „tupljenja“ od strane biznismena brokerskog mentaliteta, ili ti Miška, puca film te ona pakuje koferče i odlazi svojim poslom. Dešavanja koja su uticala na ovakvu odluku Forcanove dotiraju još od njenog odlaska iz Saveta za promociju zemlje koja nema šta osim tenisa i silne gluposti promovisati pa do neslaganja sa budućim poslovanjem Delte. Ima tu dosta toga za napisati i reći ali to ću ostaviti Brankici i „Insajderu“ da odradi. Drugi scenario jeste „spektakl“ za široke narodne mase koje je potrebno dobro zabaviti dok se iza pozornice odvijaju krupne stvari. Nema trećeg.
Ja Vam sada ne mogu reći koji scenario je tačan, ali ukoliko Milka Forcan bude „linčovana“ od strane vlasti u Srbiji, mnogima će biti jasno šta se dešava iza pozornice. Da budem jasniji, moglo bi se zaključiti da su vlast i biznis u Srbiji veoma tesno povezani, osnosno da je „vlast“ ustvari „biznis“ u Srbiji. Mnogo zakona i procedura do danas usvojenih idu na ruku Delti i ofšor kompaniji u čijem je vlasništvu. Mnogi zakoni koji funkcionišu u razvijenim ekonomskim zajednicama širom Evrope i ostatka razvijenog sveta, a koji ograničavaju ili kontrolišu monopole i suzbijaju korupciju, u Srbiji ne postoje. Vlast u Srbiji ne želi da sprovede denacionalizaciju. Vlast u Srbiji ne želi da se suoči sa monopolima i korupcijom. Po pojedinim, nesporno bitnim parametrima definisanim u Globalnom indeksu konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma, Srbija se nalazi u najgorih 30 zemalja na svetu ( poput zaštite svojinskih prava, nezavisnosti sudstva, favorizovanju pri donošenju odluka, korporativnom upravljanju), a po opterećenosti državnim propisima i efikasnosti pravosuđa se čak nalazi u najgorih 10 zemalja. Monetarna politika Srbije je takva da penalizuje proizvođače i izvoznike, a favorizuje uvoznike. Deltići, kao što Vam je poznato ne proizvode ništa, a Boga mi, ni ne izvoze.
Onomad sam se pokid’o od smeja kada sam čuo kako su Miško i drugari guverneru u ostavci, Jelašiću, držali predavanje iz monetarne politike. Svakome ko se i „amaterski“ bavi ekonomijom je jasno kome pogoduje „jaka valuta u slaboj privredi“. Ako ovome dodamo i „trač“ da iza smene Jelašića stoje i nekadašnji drugari Labus i Mlađa, onda je, manje-više, sve jasno. Kažu neki moji izvori da je Labus, tamo neki, savetnik za finansije Deltićima, što i nije tako loše za njega. A afera Erikson...koj gu je baja? (ili koj gu jebaja!). Stalno se pitam „Da li je zaista toliko neprovidna ekipa koja se jednom godišnje sastaje na Kopaoniku u danima Ekonomskog foruma ili Srbijanskog Davosa?“. Kada malo bolje pogledate, tamo se menjaju samo političke garniture, a ekipa „biznismena“ i „ekonomskih experata“ ostaje nepromenjena. Uvek je ista priča i nikada nema rezultata višednevnih proseravanja. Možda se Milki kao profesionalcu sve to više i smučilo da gleda i sluša iz godine u godinu. Možda je žena shvatila da se od „govana“ pita nepravi. Možda, ali samo možda, savest ove izuzetno sposobne i pametne žene više nije mogla da podnese plaćeno omalovažavanje i nepodaštavanje. Ko nam to vređa inteligenciju?
Kako god uzmete, neko će da najebe. Mi ili oni. Ne bih voleo da se koplja u igri vlasti i biznisa slome na Milki Forcan, ali imam utisak da hoće. Nije Milka prva koja bi stradala u „igrarijama“ domaće stoke. Bili su ispred nje u istoj situaciji Karić, Radmilović, Subotić i mnogi drugi. Ljudi se menjaju, ali teret onoga što su učinili ostaje. Taj teret je težak. Oni koji odluče da ga bace s leđa moraju znati da rane na „ramenima“ ostaju, a da li će zaceliti, ovisi od njih samih, ali i od nas.
Milka, go for it!!!
Nike, just do it!!!
Chile, don’t panic!!!
People, go fuck it!!!
By Chile.
Nastaviće se...
Нема коментара:
Постави коментар