Mitingovanje

Zapadno polje Kolubarskih kopova, osunčano prolećnim suncem, samo dva dana nakon spektakularnog okupljanja Srbije na Trgu slobode i dan nakon okupljanja beograđana ispred zgrade Geozavoda, ugostilo je vladajuću naprednjačku bolumentu. Sednica vlade na otvorenom, u čijoj se pozadini nalazi „ono što ima onu ruku da prebacuje“, protekla je baš kao i sve dosadašnje u prvih godinu dana rada, u „neprestanoj akciji“. Međutim, sa druge strane ni „mađioničarima“ nije baš najbolje pošlo za rukom osvetljavanje Srbije.

U pokušaju da upale svetlo, nekadašnji i sadašnji funkcioneri Demokratske stranke shvatili su da iako nisu mogli zajedno u jednoj stranci, mogu zajedno u više različitih stranaka. Sa mitinga u Beogradu poslali su demokratskoj javnosti jasnu poruku: „Mi još uvek ne znamo gde udaramo!“. U prilog ovome najpre ide iznenađujuće hrabra, ali i nepromišljena odluka dva „premijera“ da se sa liderom jedne od stranka d.o.o. pojave pred građane pristigle iz svih većih gradova Srbije. Do jučeračnji posetilac rođendanskih žurki naprednjaka ili jednostavno, Dušan Petrović, našao se rame uz rame sa pokrajinskim premijerom, Bojanom Pajtićem i bivšim srbijanskim premijerom, Zoranom Živkovićem. Kao da ga je sam Vučić poslao. Autogo.

Uspesi su počeli da se nižu sami od sebe. U jednoj od svojih prvih izjava pokrajinski premijer je kazao da je tog sunčanog 25. aprila na Trgu bilo okupljeno oko 30.000 građana i građanki Srbije. Ovakva izjava je najpre naišla na poplavu komičih komentara po društvenim mrežama od strane učesnika mitinga. Tako je jedan od interesantnijih glasio: „Ako nas je bilo oko 30.000 onda je mene bilo oko 200“. Takođe, rečeno je kako su prisutni, što na bini, što u publici, oni koji su protiv vladavine aktuelnog premijera. Nije sporno, ali koliko je poznato pokret „Dosta je bilo“ i Saša Radulović su takođe protiv onoga što radi aktuelni premijer, a nisu bili na mitingu. Moglo se i čuti kako je na mitingu okupljeno „tvrdo jezgro“ elite. Zaista, sjajno je bilo videti Radoša Bajića kako se slika sa ministrom odbrane u senci.

Miting „opozicije“ je dodatno zbunio već dovoljno konfuznu demokratsku javnost. Takođe stvorio je dodatni animozitet prema organizatorima skupa. Teško da je danas ikome jasno ko je opozicija u Srbiji i da li ona uopšte postoji. Reklo bi se da postoje nekakve stranke d.o.o. koje na ovaj ili onaj način simuliraju opoziciono delovanje, ali da postoji jasna i organizovana opozicija, teško. Slaba izlaznost i mlaka atmosfera koja je pratila miting pokazali su da je narodu dosta mitingovanja i političarenja istrošenih lica 90-ih. Takođe, organizovanje okupljanja po scenariju iz 90-ih je postalo neukusno. Politički mitinzi su istrošena priča. U modi su građanski protesti u organizaciji nekompromitovanih ličnosti i „grupa“. Možda je najbolji primer toga okupljanje beograđana u akciji „Pokažimo im patku“  organizovanu od strane inicijative "Ne da(vi)mo Beograd".

Evidentno je da postoji opravdani bunt baš kao i energija potrebna za smenu aktuelne vlasti. Neophodno je tu energiju akumulirati i usmeriti u pravom trenutku. To ne mogu da urade lideri novo nastalih brendova Demokratske stranke. Ne mogu ni oni koji Srbijom vladaju iz senke. U redovima svih stranaka postoje ljudi koji mogu zadobiti poverenje građana i građanki Srbije. Vreme je da aktuelni lideri prestanu sa emitovanjem repriznog programa, pozdrave građanstvo i napuste političku scenu Srbije prepuštajući je nekim novim i modernim liderima novog doba. Devedesete godine prošlog milenijuma su iza nas baš kao i politika tog doba. Sklonite se i napravite prostor za neku novu opoziciju.