Jel' oćemo ili jel' nećemo?

Hvala na pitanju, ali ko još normalan može biti dobro u ovoj zemlji, a da nije normalan. Vidite, ja nekako imam krizu identiteta. Ne znam da li da se osećam kao srbin, srbijanac ili srbenda. Ne znam ni kome pripadam. Hoću da se integrišem kao i svi koji su bili "Za evropsku Srbiju", ali nešto mi ne ide. Borio sam se da postanemo zemlja koja će biti lider u regionu, ali izgleda da moja zemlja ne želi da bude lider u regionu. Mi smo predodređeni da budemo luzeri. Luzeri biraju luzersku vlast. Znate, nisam ja ljut što nismo hteli da se popnemo na "brdo" jer većina stanovnika ove male i sve manje zemlje je sišla s brda. Nije njima do penjanja. Toliko im se dopada i toliko su se odomaćili po gradovima da se više ne sećaju zavičaja, a i nemaju ideJu kako da se ponovo "popenju".
Mislio sam da moj narod voli da se druži i da ne odbija žurke, ali nisu hteli da idu kod Ive Josipovića na žurezu jer je tamo bilo loših momaka "iz zemlje koja je Srbija". Ta ekipa "iz zemlje koja je Srbija" gotivi žurke. Oni ne propuštaju ni jednu na koju su pozvani. Mi nismo takvi. Postali smo partybrejkersi, a nismo rođeni loši. Loši smo postali u hodu. Malo nas je iskvarilo strano društvo, a malo smo se i sami iskvarili. Sećam se, ranije smo se "kidali" sa neprijateljima da bi branili slabije od nas. Onda su ti slabiji od nas počeli da nas karaju i mi im jebali kevu dok se nisu pojavili Rambo i Terminator. Onda su oni nama jebali kevu. Šibali smo se tako dok nam nije puko film i dok nismo zapalili dvorac u centru grada. Onda je bilo sve ok do molibana. Tada smo počeli da palimo ponovo ambasade. Tačnije jednu, ali vrednu. Onda nas je spopala žutica i dali su nam malo krvi i kao krenulo je na bolje, ali u kurcu. Imam osećaj da je sve gore. Danas je u mojoj zemlji sve tako napravljeno da vlast ima monopol nad svim i svačim, a njih u šaci drže "vlasnici" Srbije. I dok narod misli da je sve sjajno i bajno, oni posekoše platane.
Moj grad je imao luku. I nju su kupili. Hoće da prave stanove. Kažu da na brdima ima još onih koji bi da siđu ali nemaju gde pa aj da ih spustimo na reku. Kažu ljudi da bi sišli i na reku ako treba. Pa aj ljudi, siši te. To mi je ok. Nekako ide uz onaj koncept "svi srbi na jednom mestu...sišu", a to mesto je Beogradski pašaluk. Pitanje je samo da li Zemun pripada njima ili nama.
Uvek nam je bio problem, meni i mom narodu, terirorija. Još od Dušana smo počeli da se skupljamo kao vunica na 95 stepeni. Još malo i neće moći da nas ture na karu koliko ćemo biti mali. Ovo poslednje skupljanje je bilo najinteresantnije jer su ovi "iz zemlje koja je Srbija" rešili da se "ocepe" i "ocepili se". I mi smo pre 10 godina rešili da uđemo u EU i ušli smo, al u kurcu. I onda smo mi pametni, a ovi "iz zemlje koja je Srbija" su glupi. E, a što je naj interesantnije, i njih smo tužili tamo nekom sudu koji nismo do skoro priznavali. I sada čekamo da nam i taj sud kaže ono što znamo, a pravimo se da neznamo da znamo neznajući da time što se pravimo da neznamo da znamo u očima ovih što sve to odavno znaju ispadamo totalne neznalice znajući da znamo to što svi mi zajedno znamo. I ko tu onda nije normalan? I kako onda da znam da ne znam da znam?
Sećam se njenih reči koje su imale dubinu njenog intelekta, a bila je površna osoba i plitkog uma. Jednom prilikom je rekla: "Dragi moj dnevniče, juče te ceo dan nisam pisala. Jednostavno nisam mogla da te pišem. I taman kada sam htela da te pišem shvatila sam da će me mrzeti da čitam to što sam napisala. Kako ću onda znati da je to što sam napisala u stvari ono što sam napisati tebi htela, a nisam. Da li da uopšte počinjem pisati ono što mi se ne piše kada znam da će me kasnije to što nisam napisala mrzeti da čitam tako napisano?" Ostao sam bez reči. Toliko toga je rekla u tako kratkoj izjavi, a mogla je da priča bez prestanka. Pričala bi ona još, ali setila se da je zaboravila da javi Zorici važnu stvar obzirom da je Zorica radila na promeni svog imidža pred ulazak na Farmu. Čuo sam samo "Ofarbaj ga kao svoju kosu.". Nekoliko nedelja kasnije sve mi je bilo jasno.
Jebi ga, "ovo je Balkan". Nisam mogao da verujem ko je sve pevao u emisiji gde se birala pesma za Evrosong ispred Bosne i Hercegovine. U emisiji bili sve poznate javne ličnosti BiH, a pesmu im pevaju naši. Rekoh sebi tada "Eve gu regionalizacija.". Posle čujem da je to ustvari bio izbor za našu pesmu, te da Milan, velika zvezda Granda, peva za Srbiju, a da Vukašin nakon uspešne operacije trijumfuje pevajući za BiH umesto Adnana. Ova informacija mi je legla kao budali šamar. Jednostavno, kao da me je neko udario šamarom. E jebo baba ako je više išta kontam. Ja kontam da je Brega iz Sarajeva kao i Čola, i Haris, i Regina i Plavi Orkestar i Crvena Jabuka i Lepa Brena..., i da je Sarajevo u BiH, ali ne kontam zašto uvek crnci pevaju za francuze kad francuzi nisu crnci. I ne kontam zašto u Srbiju samo dolazi Dodek, a ne i Silajdžić. I ne kontam zašto je predstavnik iz BiH na regionalnoj konferenciji na Brdu kod Kranja morao ić pišat baš kad je Tači došao do reči.
Nekoliko puta sam pokušao da sebi objasnim da mi ustvari znamo šta radimo. Da sve odluke donosimo planski. Da se pri donošenju tih odluka konsultujemo sa drugarima iz inostranih organizacija i društava. Da sve radimo u interesu svog naroda i očuvanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta naše sve manje suverene i teritorijalno umanjene, još uvek ne integrisane zemlje. Čak sam progutao foru za srpski Davos na Kopaoniku. Mlađa se skija ki vuk.
Nego da ja Vas nešto pitam. Šta mislite da li postoji šansa da se usled odmrzavanja, plate u Srbiji istope?