Made in China

Dakle, rečima ne mogu opisati zajebanciju kojoj smo kao narod izloženi od raspada SFRJ pa sve do danas. Međunarodna zajednica, koja je više puta u odnosu prema zemljama "osmog" sveta pokazala dominaciju ciljeva nad principima, nastavlja suštinsko, sistematsko i kapriciozno delovanje kako protiv interesa tako i protiv državnosti Srbije. Iz kojeg razloga se stalno izmišljaju novi problemi, zahtevi i upućuju kritike zemlji koja se "opredelila" za evro-atlanske integracije?

Izvestilac evropskog parlamenta za Srbiju, Jelko Kacin, izjavio je da je šokiran odlukom Srbije da njen predstavnik ne prisustvuje dodeli Nobelove nagrade za mir kineskom disidentu Liu Sjaobou. Uuuu jebo te kakav bedak! Naša vlast se opredelila da sa još 19 zemalja sveta bojkotuje dodelu "Nobela" kineskom disidentu Liu. Među tim zemljama su i najače zemlje BRIC ekonomije, Kina i Rusija. Stav ovog uštogljenog mentola, koji izveštava tamo neki parlament, po ovom pitanju trebao bi biti irelevantan za zemlje članice EP. Možda bi g-din Kacin mogao da oplete američku administraciju i iznese svoj stav po pitanju attacka iste na Wikileaks. Dajte, g-din Kacin, molim Vas. Mi smo takve kao što ste Vi, u doba Tita, slali na Goli otok.
Zaista mi nije jasno kada prestaje licemerje EU u odnosu prema Srbiji i njenim građanima. Ne mislim da je ova vlast savršena, daleko od toga. Ali koliko još "njih" trebamo da popušimo da bi postali deo nečega što se u doba SEK-e pokazalo kao "kvarna roba"? Toksična aktiva američkih biznismena vođenih ekonomijom moralnog hazarda brzinom svetlosti proširila se finansijskim tržištem sveta "presipajući" krizu iz finansijskog u realni sektor. Ovakva pojava između ostalog dovela je i do pada indeksa globalizacije (učešće izvoza u proizvodnji). Do pojave krize, suštinu globalizacije predstavljao je simbolički odnos Kine i SAD. Naime, kinezi su štedeli, izvozili i beležili trgovinski i budžetski suficit za razliku od amerikanaca koji su trošili, uvozili i beležili deficit tekućih plaćanja i bužeta. Kinezi su intervenisali kako bi sprečili apresijaciju lokalne valute, dok su amerikanci prodali kinezima skoro $1000 milijardi državnih obveznica kako bi finansirali svoje deficite. Kriza prekida pomenutu simbiozu. Kina se okreće sopstvenom tržištu kao i trećim tržištima (proizvodima i investicijama). Slična tendencija javlja se i u Indiji. Obzirom da je Japan trenutno treće najveće tržište sveta (iza SAD i EU), u bliskoj budućnosti se može očekivati da će tri zemlje iz Azije (Japan, Indija i Kina) biti ne samo među pet najvećih tržišta u svetu, već i tržišta sa najvećim rastom. Korigujući svoju predhodnu procenu prema kojoj bi ekonomija Kine 2040. godine mogla biti izjednačena sa ekonomijom SAD, Goldman Sachs je objavio da bi se to sustizanje moglo desiti i ranije, tačnije 2027. godine. Uzimajući ove činjenice u obzir mislite li da je spoljna politika Srbije uvek bila u potpunosti pogrešna? Dajte, molim Vas, g-dine Kacin.

Tokom 90-tih prošlog, ali i 10-tih tekućeg veka, Kina se uvek držala po strani kada su u pitanju bili suverenitet i teritorijalni integritet Srbije. Pretila je vetom u SB kad god su interesi Srbije bili dovedeni u pitanje. Kina nije priznala jednostrano proglašenje nezavisnosti Evropske Kolumbije, Kosova, za razliku od većine zemalja članica EU i SAD. Dakle, za razliku od SAD i pojedinih zemalja EU, Kina nikada nije radila protiv interesa i državnosti Srbije. Srbija je bila deo nadnacionalne države kakva je danas EU kada zemlje EU nisu znale šta je "unija". Najpre kao deo kraljevine Jugoslavije u prvom razdoblju, a zatim i kao deo SFRJ vođene ideologijom komunizma u drugom razdoblju. Gotovo tokom celog dvadesetog veka Srbija je svoje državne interese ostvarivala kroz Jugoslaviju. Interesantna je činjenica da je pozicija druge Jugoslavije kao republike i komunističke države bila daleko povoljnija od pozicije prve Jugoslavije kao monarhije i kapitalističke države. Osnovni razlog za ovakvo, na prvi pogled, neobično stanje bio je geopolitički kontekst. Tada smo trebali "Evropi" i "saveznicima" iz jednog jedinog razloga. Projekat „tampon zona“ u širenju komunizma na jugo-istok Evrope (Grčka, Španija i Italija) prevashodno je uticao na geopolitičku poziciju Jugoslavije nakon Drugog svetskog rata. Geopolitički značaj zemlje još više je povećan kada je model regionalne tampon zone globalizovan formiranjem Pokreta nesvrstanih zemalja u kome je Jugoslavija imala vodeću ulogu. U ovom periodu geopolitički značaj zemlje je uticao na povećanje njene ekonomske moći kroz ostvarivanje ekonomskih odnosa sa zemljama trećeg sveta. Blagonaklonost Zapada se ogledala, s jedne strane, kroz tolerisanje aktivizma ekonomski irelevantne države u globalnim geopolitičkim pitanjima i strateškim tehnologijama ali i kroz meke kredite, transfer tehnologije i zajednička ulaganja, s druge strane. Slučajnost je da je raspad nadnacionalne unije kakva je bila Jugoslavija usledio u danima stvaranja EU? Dajte, molim Vas, g-dine Kacin.

U nekoliko navrata sam javno izneo mišljenje da Srbiji nije potrebna EU. Srbiji je potrebna Balkanska Unija koju bi činile zemlje bivše SFRJ zajedno sa Albanijom, Grčkom i Turskom, kao i jačanje diplomatskih i ekonomskih odnosa sa zemljama BRIC ekonomije i trećeg sveta. Srbija nema šta da traži u EU. Grčka je pokazala svojim primerom koliko je visoka cena "ufura" u EU. Srbija već sada ima €24 milijarde spoljnjeg duga sa tendencijom daljeg rasta. Mašala! Ukoliko ovako nastavimo, negine nam "dužnička kriza" i "Grčki scenario", a kako stvari stoje, EU nema nameru da prestane sa koje kakvim uslovljavanjima, što ekonomskim, što političkim. U krajnjem slučaju, šta god da stavim pod ruku ima jedno te isto obeležje na sebi...Made in China. G-dine Kacin, prema tome, dabome.

By John Pavich