(Tekst koji sledi je odlomak iz knjige "Ćuti i puši!", autora Željka Pavićevića.
Postoje razni strahovi od onih zbog kojih vam se sledi krv u žilama do onih zbog kojih se stresete kada pomislite na njih. Nije isto kada imate strah koji još nosite iz detinstva, strah izazvan nekom traumom ili novokompovani strah. Znate ono kao bili ste mali, a oni su vas pokušavali smiriti uz pretnje da će po vas u tamnoj noći doći Baba Roga i odvesti vas u mračne dubine nepoznatog. Ili udario vas je auto i od tada nosite strah pa sa strepnjom prelazite ulicu. Poslednjih nekoliko godina, ili bolje rečeno decenija, kod prosečnog građanina Srbije, a naročito onih koji žive u velikim mestima sa metroima izgrađenim do pola, pojavili su se novi, moderni, novokompovani strahovi. Ti strahovi pored dejstva na psihofizičko stanje i svakodnevnu psiho-patologiju onoga koji ih proživljava imaju uticaj i na okolna bića, naročito ljude. Da ne bi mnogo širio priču, a sklon sam „širenju“ zbog čega sam u Knezu jednom popio i batine, prelazim na stvar (ženo!!! skidaj se!!!).
Najveći i najači moderni strah prosečnog građanina Srbije jeste strah da će ga udariti promaja. Promaja može da vas udari na mnogo načina i mnogo mesta. Može da vas udari dok ste u stanu, na poslu, u kolima, u autobusu, u hodniku, ali i dok virite kroz špijunku. Ova poslednja je najgora jer udara pravo u oko čime stvara bol i u oku i u glavi. Udarac od strane promaje može da izazove bolove u vratu, glavi ali i leđima. Tada vam u pomoć pristiže ogranizovana medicinsko-farmaceutska mafija prodajući vam raznorazne lekiće za prestanak bolova. Oni koji mogu da trpe bol ne sarađuju sa mafijom. Ukoliko ste stalno izloženi udarima promaje dovodite svoje zdravlje u veoma kritično stanje koje se obično završava, kako bi rekli braća cigani, u korist „smrta“. Ne bih ja mnogo pisao o promaji jer manje više svi smo mi upoznati sa ovom nasilnicom. Pored svinjskog i kokošijeg gripa, promaja predstavlja jednog od najačih saveznika medicinsko-farmaceuskoj mafiji. Kupovinom lekova kao što su Caffetin, Brufen, Diclofenac Duo, Panadol, Panadol extra i da ne nabrajam više, pomažete sebi (ili ne) ali i FM mafiji.
Na drugom mestu modernih srpskih strahova je svakako strah da nećete izaći iz npr. autobusa. Iz tog razloga se najveći broj građana koji se voze prevoznim sredstvima GSP-a, gomila baš na vratima kako bi mogli brzo da izađu i ako izlaze na nekoj 7 ili 8 stanici od one na kojoj su ušli. Problem i pojačan strah može da izazove drugo lice koje pri ulazu u prevoz viče „Ajmo malo sredina!!!“ Tada dolazi do panike jer i oni iz sredine, uplašeni mogućom navalom ovih s vrata, kreću ka izlazu iz autobusa. Koncentracija gluposti, odnosno ljudi na vratima autobusa je tada ogromna. Strah se pojačava i onda kada autobus stane jer zbog velike koncentracije ljudi postoji opasnost da nećete izaći iz autobusa čime vaš strah postaje i opravdan. Vi reagujete rečenicom „ Izvinite, da li silazite?“ pri čemu naravno zbog šoka koji proživljavate ne kapirate da pravite lapsus (sa drveta se silazi, a iz autobusa se izlazi), i sve napore ulažete da po svaku cenu napustite autobus kako ne bi ste ostali u njemu. Ukoliko uspete u tome osetićete ogromno zadovoljstvo i sreću, ali i bes zbog nedoličnog ponašanja vaših sugrađana, istih onih koji imaju strah kao i vi. Ukoliko u tome ne uspete, vozićete se još jednu stanicu istovremeno pokušavajući na sve načine da se probijete do izlaznih vrata. Tada vaš strah prelazi u stres i to nije dobro,ali tako je kako je.
Dakle, strah je opasna stvar. Može da dovede do „smrta“ ali i stresa. Nekoga više pogadža ovoga prvo, a nekoga ovo drugo. Šta Vas više pogađa? Mene ne pogađa ništa, ali ne garantujem da me neće pogoditi jer nikako da vežem jezik za zube. U krajnjem slučaju znam da ćete već na pola knjige postaviti sebi pitanje „ko li stoji iza ovog čoveka?“. To je znak da Vam pravim promaju u glavi jer se prozori polako otvaraju. Eto...tako se završi prva priča, a ima još.
Нема коментара:
Постави коментар